Petar Matić – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Red 29:
U aprilu [[2009]]. mediji su otvorili "aferu Ušće" oko načina prodaje zgrade [[Poslovni centar Ušće|Poslovnog centra „Ušće“]] [[2001]]. godine i poklanjanja 4,58 hektara gradskog građevinskog zemljišta koje se nalazilo uz zgradu. Mediji su došli do informacija i dokumenata koji pokazuju da je prodajom spornog zemljišta bez javne licitacije budžet grada Beograda izgubio više od 30 miliona evra. [[Mediji]] takođe navode da komisija prvih mesec i po dana raspisivanja konkursa nije postojala, pa je nejasno ko je tada radio na sprovođenju konkursa. Potom, ugovor nije potpisan sa konzorcijumom „MPC GROUP“ iz Beograda koji je izabran na konkursu, već sa firmom „European Construction d.o.o.“ iz Beograda, koja uopšte nije učestvovala na konkursu, već je nastala nakon skoro četiri meseca pošto je završen konkursni rok, odnosno sedam dana pre nego što će biti potpisan ugovor o kupoprodaji.<ref name="Нинић">[http://pistaljka.rs/home/read/41 Заборављена афера „Ушће“]</ref>
Na zahtev Savezne direkcije za imovinu, konkursna komisija je 19. oktobra [[2001]]. godine poslala dopis u kome se navodi da se zemljište oko „Ušća“ nalazi „u državnoj svojini i da predmet kupoprodajnog ugovora može biti isključivo zgrada PC „Ušće“, a ne i gradsko građevinsko zemljište koje je [[vlasništvo]] [[Republika Srbija|Republike Srbije]]“. Savezna direkcija za imovinu je 22. oktobra 2001. prosledila mišljenje Saveznoj vladi, kao upozorenje da se zemljište ne može ustupiti Matiću. Bez obzira na ovo upozorenje, Savezna vlada je donela odluku da se zaključi sporni ugovor sa firmom Petra Matića.<ref name="Нинић"/> Ova transakcija bila je povod oštrih sukoba u vrhu vlasti, zbog čega se savezni ministar finansija [[Jovan Ranković]] sukobio sa premijerom [[Vojislav Koštunica|Vojislavom Koštunicom]] i dao ostavku. Ranković je tvrdio da je zgrada CK gotovo poklonjena Matiću.<ref>[http://www.balkanmagazin.net/danasnje-novine/cid167-27179/recesija-u-srbiji-i-najava-oporavka RECESIJA U SRBIJI I NAJAVA OPORAVKA]</ref>
Tek nakon otvaranja afere u javnosti, otkriveno je da postoje dve verzije ugovora o kupoprodaji i to jedna verzija ugovora na koju je saglasnost dao Savezni javni pravobranilac i potpuno druga verzija ugovora koji je sa kompanijom Petra Matića potpisan i zaveden u Saveznoj vladi (br: 475-181/2001).<ref name="Нинић"/> Prema pravnoj regulativi, Matić nije smeo da gradi novi objekat na poklonjenoj parceli, ali je uspeo da izdejstvuje dve izmene urbanističkog plana grada Beograda, prvo [[2004]]. godine, a zatim i [[2007]]. godine. Prvobitno je u urbanističkom planu decidno stajalo: „Predloženim rešenjem zgrada se uklanja u potpunosti, te se na pripadajućem prostoru predviđa izgradnja kompleksa novih zgrada. Površina ovih zgrada je 30.000 m2“. No, privatizovana zgrada uopšte nije porušena, već je rekonstruisana i to u daleko većoj površini od dozvoljenih 30.000 m2. Gradske vlasti su na kraju Petru Matiću odobrile izgradnju objekta površine ukupne površine čak 117.138 m2 (65.449 m2 nadzemno i 51.689 m2 podzemno).<ref name="Нинић"/> Nakon izbijanja afere u javnost, gradska vlast je [[19. maj]]a [[2009]]. godine celokupnu dokumentaciju ustupila Republičkom javnom pravobranilaštvu i Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu, ali pravosudni organi nakon više od godinu dana javnosti ne saopštavaju da li će neko biti krivično sankcionisan.<ref name="Нинић"/>
| |||