Razlike između izmjena na stranici "Petar Matić"

Dodana 3.463 bajta ,  prije 9 godina
nema sažetka uređivanja
m
'''Petar Matić''' je [[srbija]]nski preduzetnik, vlasnik kompanije „[[MPC holdingPropertis]]”. Trgovinski deo njegove firme čine „Vitro grupa”, „Merkata” i „MPC holding Iksel” i „MPC holding entriks”.
 
Jedan je od novih srpskih bogataša koji su stekli imovinu u [[tranzicija|tranziciji]]. Matić nikada nije dao intervju, niti se slikao za novine, a važi za jednog od deset najbogatijih ljudi u Srbiji.<ref name="Avakumović"/>
Rođen je u [[Maribor]]u [[1966]]. godine.<ref name="politika"/> Rodom je iz [[Benkovac|Benkovca]], njegovi prvi koraci u biznisu su bili vezani za cigarete, alkohol i naftu. Priča se i da se Petar Matić obogatio radeći s cigaretama, da je bio blizak s Markom Miloševićem, ali i s Mirkom Marjanovićem, zemljakom Krajišnikom, a možda i rođakom, koji ga je štitio.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Nevidljivi-vlasnik-Ushca.lt.html Nevidljivi vlasnik „Ušća”]</ref> MPC je osnovao 1989. godine u Hrvatskoj, a prvi posao mu je bio, pišu mediji, snabdevanje tamošnjeg tržišta italijanskim cipelama. Neposredno pred početak rata sedište kompanije postaje Beograd.<ref name="Avakumović">[http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Nevidljivi-vlasnik-Ushca.lt.html Nevidljivi vlasnik „Ušća”]</ref>
 
S promenom vlasti, [[2000]]. godine, Matić je nastavio neometano da se bavi svojim poslom. Petar Matić je u procesu privatizacije nakon 2000. godine kupio nekoliko firmi, uključujući fabriku čarapa „Partizanku”, na čijem je mestu izgradio luksuzni stambeni kompleks „Oaza”, i štampariju „[[Bigz]]”, koju planira da pretvori u hotel. Na glasu je kao jedan od najvećih investitora u nekretnine. Široj javnosti njegova kompanija najpoznatija kao kupac poslovnog centra „Ušće”. S novosadskim biznismenom Miodragom Kostićem Koletom i slovenačkim partnerima Matić je kupio bivšu zgradu Centralnog komiteta, da bi je na kraju celu otkupio. Vlasnik je [[PC Ušće|poslovnog centra „Ušće”]] u [[Beograd]]u (nekada „zgrada CK“), i najvećeg šoping-mola na Balkanu, koji je otvorio na Ušću. Najavljivao je i da će na Ušću podići i kulu bliznakinju.
 
Kada je kupio „Hipo konsultante”, preduzeće za investiranje u nekretnine, postao je vlasnik lokacija „Tri lista duvana” i placa pokraj Kalemegdana. Matić poseduje i „Imo centre” na nekoliko lokacija, i bivšu robnu kuću „Planet” u Knez Mihailovoj ulici. Njegova firma „MPC propertis” gradi i poslovni prostor u novobeogradskom Bloku 43, a u planu je i izgradnja poslovno-stambene četvrti u Bloku 11. Ovaj plac, Matić je pazario od Kineske ambasade. Sa Milijom Babovićem napravio je „Sitroenov servis” na Čukarici.<ref name="Avakumović"/> Njegovu poziciju odnedavno je ojačala američka investiciona banka „Meril Linč”, koja ima udeo od 25 odsto u „MPC propertisu”.
 
== Kontroverze ==
 
=== Privatizacija BIGZ-a ===
 
Emisija [[Insajder (B92)|Insajder]] televizije [[B92]] je istraživala o nepravilnostima [[privatizacija|privatizacije]] BIGZ-a [[2007]]. godine. Navodi se da je zemljište veličine jedan [[hektar]], na kojem se nalazi [[zgrada BIGZ-a]], ustupljeno je bez [[licitacija|licitacije]]. BIGZ je na aukciji, bez licitacije, prodat firmi „Beta partners”, iza koje stoji srbijanski veleposednik Petar Matić. Cena je bila oko tri i po miliona [[euro|eura]]. Da je država zgradu dala kao građevinsko zemljište dala na licitaciju, grad bi zaradio višestruko. Lokacija na kojoj se nalazi zgrada BIGZ-a je u prvoj gradskoj zoni, gde je ar tada vredeo skoro 90.000 eura. Tako bi na aukciji jedan hektar zemljišta ovde potencijalno mogao biti plaćen i devet miliona eura.<ref>[http://www.b92.co.rs/info/emisije/insajder.php?yyyy=2011&mm=05&nav_id=515303 Insajder, ponedeljak 23.05.2011]</ref>
 
=== Afera "Ušće" ===
 
U aprilu [[2009]]. mediji su otvorili "aferu Ušće" oko načina prodaje zgrade Poslovnog centra „Ušće“ [[2001]]. godine i poklanjanja 4,58 hektara gradskog građevinskog zemljišta koje se nalazilo uz zgradu. Mediji su došli do informacija i dokumenata koji pokazuju da je prodajom spornog zemljišta bez javne licitacije budžet grada Beograda izgubio više od 30 miliona evra. [[Mediji]] takođe navode da komisija prvih mesec i po dana raspisivanja konkursa nije postojala, pa je nejasno ko je tada radio na sprovođenju konkursa. Potom, ugovor nije potpisan sa konzorcijumom „MPC GROUP“ iz Beograda koji je izabran na konkursu, već sa firmom „European Construction d.o.o.“ iz Beograda, koja uopšte nije učestvovala na konkursu, već je nastala nakon skoro četiri meseca pošto je završen konkursni rok, odnosno sedam dana pre nego što će biti potpisan ugovor o kupoprodaji.<ref name="Нинић">[http://pistaljka.rs/home/read/41 Заборављена афера „Ушће“]</ref>
 
Na zahtev Savezne direkcije za imovinu, konkursna komisija je 19. oktobra [[2001]]. godine poslala dopis u kome se navodi da se zemljište oko „Ušća“ nalazi „u državnoj svojini i da predmet kupoprodajnog ugovora može biti isključivo zgrada PC „Ušće“, a ne i gradsko građevinsko zemljište koje je [[vlasništvo]] [[Republika Srbija|Republike Srbije]]“. Savezna direkcija za imovinu je 22. oktobra 2001. prosledila mišljenje Saveznoj vladi, kao upozorenje da se zemljište ne može ustupiti Matiću. Bez obzira na ovo upozorenje, Savezna vlada je donela odluku da se zaključi sporni ugovor sa firmom Petra Matića. Tek nakon otvaranja afere u javnosti, otkriveno je da postoje dve verzije ugovora o kupoprodaji i to jedna verzija ugovora na koju je saglasnost dao Savezni javni pravobranilac i potpuno druga verzija ugovora koji je sa kompanijom Petra Matića potpisan i zaveden u Saveznoj vladi (br: 475-181/2001).<ref name="Нинић"/> Prema pravnoj regulativi, Matić nije smeo da gradi novi objekat na poklonjenoj parceli, ali je uspeo da izdejstvuje dve izmene urbanističkog plana grada Beograda, prvo [[2004]]. godine, a zatim i [[2007]]. godine. Prvobitno je u urbanističkom planu decidno stajalo: „Predloženim rešenjem zgrada se uklanja u potpunosti, te se na pripadajućem prostoru predviđa izgradnja kompleksa novih zgrada. Površina ovih zgrada je 30.000 m2“. No, privatizovana zgrada uopšte nije porušena, već je rekonstruisana i to u daleko većoj površini od dozvoljenih 30.000 m2. Gradske vlasti su na kraju Petru Matiću odobrile izgradnju objekta površine ukupne površine čak 117.138 m2 (65.449 m2 nadzemno i 51.689 m2 podzemno).<ref name="Нинић"/>
 
Nakon izbijanja afere u javnost, gradska vlast je [[19. maj]]a [[2009]]. godine celokupnu dokumentaciju ustupila Republičkom javnom pravobranilaštvu i Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu, ali pravosudni organi nakon više od godinu dana javnosti ne saopštavaju da li će neko biti krivično sankcionisan.<ref name="Нинић"/>
 
=== Pranje novca ===
 
[[2010]]. godine je pravosnažnom presudom Privrednog apelacionog suda u Beogradu (1Pkž 445/10) [[Komercijalna banka]] u Beogradu kažnjena zbog sumnjivih transakcija, odnosno zbog zbog kršenja odredaba Zakona o sprečavanju pranja novca. U jednom od spornih slučajeva, prilikom otvaranja dinarskog računa Komercijalna banka nije prikupila obavezne identifikacione podatke za pravno lice MPC Properties d.o.o iz Beograd, čiji je vlasnik Petar Matić.<ref>http://pistaljka.rs/home/read/141 Комерцијална банка кажњена због сумњивих трансакција</ref>
 
=== Ostalo ===
 
Navodi se da iza Matićeve kompanije „MPC Propertis“ stoji [[offshore]] kompanija „[[Balkans Real Estate]]“ iz Holandije, što služi za izbegavanje plaćanja godišnjeg poreza na dobit u Srbiji.<ref name="Нинић"/>
 
== Izvori ==
== Vanjske veze ==
* [http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Nevidljivi-vlasnik-Ushca.lt.html Nevidljivi vlasnik „Ušća”]
* [http://www.mpcproperties.rs/ MPC Propertis]
 
{{Lifetime|1966| |Maticć, Petar}}