Jovan Žujović – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
jovan zujovic |
Nema sažetka izmjene |
||
Red 1:
'''Jovan Žujović''' ([[1856]] – [[1936]]) osnivač [[geologija|geološke]] nauke u [[Srbija|Srbiji]], profesor [[Beogradski univerzitet|Beogradskog univerziteta]], predsednik [[Srpska kraljevska akademija|Srpske kraljevske akademije]].
Gimnaziju je završio u [[Beograd|Beogradu]], a zatim Prirodno-matematički odsek [[Velika škola|Velike škole]] (1877). Posle toga je završio Fakultet nauka - prirodnjački odsek u [[Pariz|Parizu]], studirao je i na Antropološkoj školi u Parizu.
Kao prvi školovani [[geologija|geolog]] u [[Srbija|Srbiji]], izabran je 1880. godine za suplenta na Katedri za mineralogiju sa geologijom na Velikoj školi u Beogradu. Ovim je začeta savremena geološka škola u Srbiji. Osim [[mineralogija|mineralogije]] i geologije, počeo je i predavanja iz [[paleontologije|paleontologije]]. Iz Pariza je doneo prvi polarizacioni mikroskop i uveo mikroskopska ispitivanja naših stena. Redovni profesor Velike škole postao je 1883. Za relativno kratko vreme (1880-1900) izradio je geološku kartu Srbije i napisao osnovne udžbenike iz geologije. Osnovao je Geološki zavod Velike škole (1889), pokrenuo prvi geološki časopis u Srbiji „Geološki anali Balkanskoga poluostrva“ (1889), osnovao [[Srpsko geološko društvo]] (1891). I sve što je tada Žujović osnovao postoji i danas. On je jedan od osnivača Muzeja srpske zemlje (današnji Prirodnjački muzej u Beogradu). Uveo je [[agrogeologija|agrogeologiju]] na Poljoprivrednom fakultetu, za čije osnivanje je takođe veoma zaslužan. Predavao je primenjenu geologiju na Tehničkom fakultetu posle [[Prvi svetski rat|Prvog svetskog rata]]. Svoje naučne radove štampao je u mnogim inostranim i domaćim publikacijama.
Aktivno se bavio politikom. Bio je član Senata (1901). Ministar prosvete i crkvenih dela bio je u dva navrata, od [[16. maj]]a do [[30. jul]]a [[1905.]] i [[11. oktobar|11. oktobra]] [[1909.]] do [[12. septembar|12. septembra]] [[1910.]] godine. Ministar inostranih dela Srbije bio je od [[30. jul]]a do [[2. decembar|2. decembra]] [[1905.]] godine.
Prilikom osnivanja [[Srpska kraljevska akademija|Srpske kraljevske akademije]] kralja Milan Obrenović je [[5. april]]a [[1887.]] ukazom imenovao prvih 16 članova akademije. Među njima je bio Jovan Žujović, kao najmlađi. Prema tadašnjim običajima postao je sekretar akademije. Posle smrti [[Stojan Novaković|Stojana Novakovića]] postao je [[2. april]]a [[1915.]] predsednik Srpske kraljevske akademije. Ovu funkciju je obavljao šest godina, do [[1921.]] godine.
Prilikom osnivanja [[Beogradski univerzitet|Beogradskog univerziteta]] [[1905]]. izabran je za redovnog profesora, jednog od osam koji su zatim birali ceo ostali nastavni kadar univerziteta. Takođe, prilikom svečanog otvaranja univerziteta, držao je govor u ime Srpske kraljevske akademije.
Bio je specijalni izaslanik srpske vlade u Parizu za vreme [[Prvi svetski rat|Prvog svetskog rata]] u misiji organizovanja srpskih škola za izbegle đake i skupljanje pomoći.
Umro je [[19. jul]]a [[1936]]. u [[Beograd|Beogradu]].
[[Slika:prvi_profesori.jpg|desno|mini|Prvih osam redovnih profesora Beogradskog univerziteta]]
Među njegova najznačajnija dela ubrajaju se:
*-{Geologische Uebersicht des Knigreiches Serbien}-, 1886, -{Wien}-;
*Petrografska mineralogija, 1887;
*Petrografija -{I-III}-, 1889, 1895;
*Osnovi za geologiju Kraljevine Srbije, 1889;
*-{Sur les roches éruptives de la Serbie}-, 1893, -{Paris}-;
*-{Sur les terrains sédimentaires de la Serbie}-, 1893, -{Paris}-;
*Geologija Srbije -{I-II}-, 1893, 1900;
*Geološka građa okoline sela Boljetina, 1921;
*Pouke iz geologije, 1922;
*Opšta geologija, 1923;
*-{Les roches eruptives de la Serbie}-, 1924;
*Postanje zemlje i naše domovine -{I-II}-, 1927, 1929;
*Snabdevanje sela vodom. Izvori i bunari, 1931.
Njegovo delo „Kameno doba“ osim svog značaja koje je do sada imalo, dobilo je na važnosti time što je postalo prva knjiga na [[srpski jezik|srpskom jeziku]] koja je u elektronskom obliku postavljena na projekat Gutenberg.
== Radovi iz antropologije ==
Uz članke o geologiji i paleontologiji, poznati su i njegovi radovi iz oblasti antropologije. U svom delu „Kameno doba“, koje je objavljeno [[1893]]. godine, citirajući pretežno francuske naučnike, dao je pregled onovremenih najsavremenijih znanja i iz paleoantropologije od najstarijih početaka do kraja neolitske epohe. Nešto kasnije, između [[1927]]. i [[1929]]. godine, u delu „Postanje Zemlje i naše domovine (-{I - II}-)“, obrađena je i biološka prošlost Zemlje počev od razdoblja u kom je nastao pračovek. - U ovom delu je značajno njegovo veliko interesovanje za prostor Balkanskog poluostrva.
==Spoljašnje veze==
*[http://www.gutenberg.org/dirs/1/1/2/9/11291/11291-0.txt Knjiga „Kameno doba“ u elektronskom obliku]
*[http://www.gutenberg.org/catalog/world/authrec?fk_authors=3924 Strana Jovana Žujovića na Projektu Gutenberg]
*[http://www.archives.org.yu/fjz.htm Fond Jovana Žujovića u Arhivu Srbije]
[[category:Geolozi|Žujović, Jovan]]
[[category:Akademici SANU|Žujović, Jovan]]
[[en:Jovan Žujović]]
[[sr:Јован Жујовић]]
| |||