Bipolarni afektivni poremećaj – razlika između verzija

Bipolarni poremećaj predstavlja ozbiljan zdravstveni poremećaj s visokom stopom obolelih kao i visokim stepenom smrtnosti. Karakteriše se tipičnim ponovljenim epizodama i vulnerabilnošću tokom celog života. Česti su prisutni subsindromalni simptomi kao i jasno izražene epizode manije i depresije (abnormalno povišeno ili sniženo raspoloženje) sa različitom učestalošću i intenzitetom. Ovaj poremećaj je udružen sa povećanim rizikom za samoubistvo, kao i sklonošću ka zloupotrebi alkohola, psihoaktivnih supstanci, a povezan je sa značajnom redukcijom kvaliteta života i ekonomskim posledicama (ukupni troškovi vezani za ovaj poremećaj su 1991. u Sjedinjenim Američkim Državama iznosili 45.1 milijarda dolara).

 

 

Tok bipolarnog poremećaja ukoliko se ne leči se karakteriše dramatičnim oscilacijama raspoloženja odnosno maničnim i depresivnim epizodama, sa povremenim periodima normalnog raspoloženja, i čestim periodima sa subsindromalnim simptomim. Oni mogu podrazumevati subsindromalnu maniju/hipomaniju ili hipertimiju (izrazito dobro raspoloženje) ili subsindromalne depresivne simptome ili distimiju (sniženo raspoloženje). Kod mešovitih epizoda bolesti pacijent ispunjava kriterijume i za maničnu i za depresivnu epizodu.

Svaki oboleli ima prisutne simptome u oko polovine perioda svog života. Depresija je najčešći symptom koji se javlja, a iza nje sledi manija ili hipomanija, brzo ciklirajuće epizode ili mešovite epizode. Prema istraživanjima Stanley Fondacije u toku jedne godine 33.2% vremena su oboleli depresivni, tri puta kraće su manični (10.8% vremena).

 

 

 

Epidemiološke studije ukazuju da samo 20% pacijenata biva pravilno dijagnostifikovano na početku bolesti, 31% bivaju dijagnostikovani kao unipolarna depresija, a čak 49% ne biva dijagnostifikovano kao poremećaj raspoloženja (unipolarna depresija ili bipolarni poremećaj). Čak 35% obolelih biva tačno dijagnostifikovano nakon 10 godina aktivne bolesti. Posledice nepravilnog dijagnostifikovanja i neprepoznavanja BP dovode do neadekvatnog tretmana, i subdoziranja lekova što dovodi do pogoršanja simptoma. BP može se manifestovati slično kao veliki depresivni poremećaj, shizofrenija ili manija koja je posledica nekog drugog oboljenja. Česta je udruženost BP sa poremećajima ishrane, zloupotrebom supstanci i anksioznim poremećajima. BP se najčešće teško dijagnostikuje kod dece i adolescenata i često je udružena sa poremećajem pažnje i hiperaktivnošću (ADHD). Ipak ekstremna agresivnost, suicidalnost, brz govor i poremećaj spavanja, ukazuju na BP. Stigma može obeshrabriti lekare da dijagnostikuju poremećaj kod mlađih pacijenata, naročito ukoliko on ima hroničan tok.

 

{{izvori}}

 

[[arz:ذهان الهوس و الاكتئاب]]

[[az:Bipolyar pozuntu]]

[[bg:Биполярно разстройство]]

[[ca:Trastorn bipolar]]

[[cs:Bipolární afektivní porucha]]

[[da:Bipolar affektiv sindslidelse]]

[[de:Bipolare Störung]]

[[el:Διπολική διαταραχή]]

[[en:Bipolar disorder]]

[[eo:Dupolusa obstrukco]]

[[eu:Desoreka bipolar]]

[[fa:اختلال دوقطبی]]

[[fr:Trouble bipolaire]]

[[gl:Trastorno bipolar]]

[[hi:द्विध्रुवी विकार]]

[[hr:Bipolarni afektivni poremećaj]]

[[it:Disturbo bipolare]]

[[ja:双極性障害]]

[[kk:Желікпе-депрессиялық психоз]]

[[ko:조울증]]

[[lt:Maniakinė depresija]]

[[mk:Биполарно растројство]]

[[nl:Bipolaire stoornis]]

[[nn:Bipolar liding]]

[[oc:Tresvirament bipolar]]

[[pl:Zaburzenia afektywne dwubiegunowe]]

[[ro:Tulburare bipolară]]

[[ru:Биполярное аффективное расстройство]]

[[sk:Bipolárna afektívna porucha]]

[[sl:Bipolarna motnja]]

[[sv:Bipolär sjukdom]]

[[te:బైపోలార్ డిజార్డర్]]

[[tr:Bipolar bozukluk]]

[[uk:Біполярний афективний розлад]]