Antiratni protesti u Beogradu (1991–1992) – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
mNema sažetka izmjene |
struktura |
||
Red 1:
{{radovi}}
[[Datoteka:Antiratni protesti beograd 1991.jpg|thumb|Antiratni protesti u [[Beograd]]u [[1991]]. godine]]
Linija 7 ⟶ 8:
Pored organizovanih protesta, bilo je i individualnog otpora ratu. U jednom od najpozantijih primera, rezervista Vladimir Živković je odvezao [[tenk]] sa fronta u [[Vukovar]]u nazad do Beograda (oko 200 km), gde ga je parkirao ispred [[Savezna Skupština u Beogradu|Savezne Skupštine]] u znak protesta protiv [[rat]]a.<ref>[http://books.google.com/books?id=snR6WCQeS64C&pg=PA70&lpg=PA70&dq=Vladimir+Zivkovi%C4%87+tenk&source=bl&ots=8FNGba_7Cj&sig=lc2wqUBlOiBJYMHhdfkIc46UJig&hl=en&ei=9JHIS8W5IciAOK-l7eIM&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=3&ved=0CBEQ6AEwAg#v=onepage&q&f=false Milosevic: the people's tyrant, by Vidosav Stevanović, Trude Johansson, Zlata Filipović]</ref><ref>[http://www.vreme.com/cms/view.php?id=430350 Olakšavajuća okolnost]</ref><ref>[http://www.pescanik.info/content/view/4745/165/ Kratka povijest bosanskog biatlona]</ref>
Najpoznatija udruženja građana koja su se tada protivila ratu su [[Žene u crnom]], [[Centar za antiratnu akciju]] i [[Beogradski krug]].<ref>[http://www.republika.co.rs/492-493/20.html Antiratne i mirovne ideje u istoriji Srbije i antiratni pokreti do 2000. godine]</ref> Najpoznatiji političar koji se protivio ratu bio je bivši predsednik Srbije [[Ivan Stambolić]].
== Otpor ratu ==
Linija 41 ⟶ 42:
Smatra se da su mediji odigrali ključnu ulogu u pripremi za [[rat]] i da bez njihovog učešća ne bi mogli biti počinjeni masovni [[ratni zločini]] koji su usledili na prostoru bivše [[SFRJ]].<ref name="Estetika"/> Glavni predvodnici ratnohuškačke propagande su bili novinari i urednici [[Radio televizija Srbije|Radio televizije Srbije]], dnevnih listova [[Politika (novine)|Politika]], [[Politika express]] i [[Večernje novosti]].<ref name="Estetika"/>
== Protesti
=== Protiv opsade Vukovara === {{main|Opsada Vukovara}}
[[Datoteka:Bdenje protiv rata u hrvatskoj 1991.jpg|thumb|Jedno od noćnih bdenja u Beogradu za sve žrtve rata.]]
Linija 49 ⟶ 51:
U vreme pada [[Vukovar]]a, krajem novembra [[1991]]. godine, pred zgradom Predsedništva Srbije svake večeri su se okupljali građani, održavali večernja bdenja i palili sveće za sve poginule u ratu.<ref name="populizam"/><ref name="Olovka">[http://www.e-novine.com/region/region-hrvatska/19160-Olovka-pie-mrnjom.html Olovka piše mržnjom]</ref> Na platou kod Andrićevog venca okupljale su se [[Žene u crnom]], antiratne organizacije, građanke i građani, i ispisivala se knjiga ''Grobnica za Miroslava Milenkovića'', rezervistu koji se ubio između dva stroja, onih koji idu na [[Vukovar]] i dezertera koji odlažu oružje.<ref name="Olovka"/>
===
{{main|Opsada Dubrovnika}}
[[Datoteka:Opsada Dubrovnika.jpg|thumb|left|[[Opsada Dubrovnika]] 1991.]]
Linija 61 ⟶ 63:
Gotovo istovremeno sa beogradskim protestima, na [[Cetinje|Cetinju]] su crnogorski građani pod vodstvom [[Liberalni savez Crne Gore|Liberalnog saveza Crne Gore]] protestvovali protiv učešća crnogorskih vojnika u napadu na Dubrovnik pesmom: "Sa [[Lovćen]]a vila kliče, oprosti nam Dubrovniče".<ref>[http://www.dubrovnik.hr/vijest.php?id=1&newsid=107 OPROSTI NAM DUBROVNIČE - PISMO IZ CRNE GORE]</ref><ref>[http://www.youtube.com/watch?v=oyMn99_nD2o Sa Lovcena vila klice, oprosti nam Dubrovnice]</ref>
===
{{main|Opsada Sarajeva}}
[[Datoteka:Goran cavajda cavke 1992.jpg|thumb|[[Goran Čavajda|Čavke]] na antiratnom koncertu „Ne računajte na nas” 1992.]]
Linija 67 ⟶ 69:
U Beogradu su postojali ljudi koji su rat sa [[Sarajevo]]m shvatili strašnije od bilo kojeg [[horor]]a, da je maltene nemoguće da se bombarduje grad koji su svi toliko voleli.<ref>[http://www.e-novine.com/kolumna/petar-lukovic/62278-Beograd-postetnike.html Beograd za postčetnike]</ref> Kada je započeo [[rat u Bosni i Hercegovini]], pojedine stranke, razne nevladine organizacije i grupe građana su organizovale antiratne proteste, u kojima je ponekad učestvovalo i više desetina hiljada ljudi.<ref>[http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/99/214/214_26.html Drage Sarajlije]</ref>
U aprilu 1991. godine, bez dozvole, članovi tri kultna srpska rok benda - [[EKV]], [[Električni Orgazam]] i [[Partibrejkersi]] – u kamionu su kružili ulicama Beograda protiveći se ratu, koji se nakon Hrvatske, zahuktavao i u BiH, porukom „''Mir, brate, mir''“ i „''manje pucaj, više tucaj''“. Zdušno ih je podržao i [[Ivan Stambolić]], istaknuti protivnik Slobodana Miloševića, koji je kao direktor Jugoslavenske banke za međunarodnu ekonomsku suradnju (Jumbes), osigurao novac za koncert, i za iznajmljivanje sada već legendarnog kamiona.<ref name="6yka">[http://www.6yka.com/novost/8131/manje-pucaj-vise-tucaj Manje pucaj, više tucaj]</ref>
Protestujući protiv [[opsada Sarajeva|opsade i razaranja Sarajeva]], više antiratnih grupa, stranaka i pojedinaca je osnovalo grupu »Živeti u Sarajevu« koja je delovala sve vreme rata. Povodom opsade i granatiranja Sarajeva, desetine hiljada Beograđana je čitavom glavnom ulicom protezalo crni flor.<ref name="populizam"/> Grupa »Živeti u Sarajevu« je organizovala slanje raznih vrsta pomoći Sarajlijama, posetu Sarajevu usred rata jula 1994. godine, a potom i dolazak Sarajlija u Beograd.<ref name="populizam"/>▼
Drugi koncert, koji je za razliku od prvog imao i dozvolu za održavanje, dogodio se na Trgu Republike kojim je poslana poruka vlastima "''S.O.S. mir ili ne računajte na nas''", ponovo u režiji [[Radio B92|Radija B92]].
▲Protestujući protiv [[opsada Sarajeva|opsade i razaranja Sarajeva]], više antiratnih grupa, stranaka i pojedinaca je osnovalo grupu »Živeti u Sarajevu« koja je delovala sve vreme rata. Povodom opsade i granatiranja Sarajeva, desetine hiljada Beograđana je čitavom glavnom ulicom protezalo crni flor.<ref name="populizam"/> Grupa »Živeti u Sarajevu« je organizovala slanje raznih vrsta pomoći Sarajlijama, posetu Sarajevu usred rata jula [[1994]]. godine, a potom i dolazak Sarajlija u Beograd.<ref name="populizam"/>
== Reakcije ==
=== Protivljenje antiratnim protestima ===
Vodeći srpski intelektualci i akademici [[SANU]] su često javno istupali protiv antiratnog pokreta. Srbijanski akademik [[Ljubomir Tadić]] (otac [[Boris Tadić|Borisa Tadića]]) je izjavljivao da nije pristalica [[mir]]a po svaku cenu, ukoliko on vodi u [[genocid nad Srbima]]:
Linija 82 ⟶ 90:
[[Momo Kapor]], akademski slikar i književnik, tadašnju atmosferu u Beogradu komentariše na sledeći način:
{{citat|Čini mi se da je u ovom trenutku Beograd, na žalost, pravi petokolonaški grad, pun smutljivaca, kukavica, lažnih pacifista, navijača za suprotni tabor, ali to nije čitava ova zemlja Srbija koja može sebi i u ovakvom trenutku da dozvoli taj luksuz i trpi tu menažeriju na svojoj grbači sa koje može da je strese kao onaj vepar sa Karađorđeve zastave koji stresa dosadne buve.<ref>Politika, 2.08.1991.</ref>|[[Momo Kapor]], maj 1992.}}
=== Podrška antiratnim protestima ===
lider Partibrejkersa, Zoran Kostić Cane, osvrćući se na projekt „Rimtutituki“, izjavio je: „Među prvima smo im pokazali srednji prst. Odjednom smo mi najgori postali sinonim najboljih. Ljudi su negde odlazili ... Da li na ratište, da li van zemlje … Ne znam .... Mir, brate, mir, to je bila jedina solucija u to vrijeme za nas“.<ref name="6yka"/>
Direktor [[Radio B92|Radija B92]] [[Veran Matić]] o rom periodu kaže: “ Najupečatljiviji momenat je ta snažna energija koja se pojavila i koju smo mogli da vidimo, jedna strašna želja da se zaustavi zlo. Ono što smo osećali tada, mislim da je bilo dvostruko - s jedne strane da je moguće zaustaviti rat i da je moguće sprečiti divljaštvo, ali u isto vreme i da to što radimo nije dovoljno.“<ref name="6yka"/>
== Posledice ==
Linija 114 ⟶ 128:
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Srbi protiv Velike Srbije]]
| |||