Antiratni protesti u Beogradu (1991–1992) – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
{{radovi}} |
|||
Red 1:
{{radovi}}
[[Datoteka:Antiratni protesti beograd 1991.jpg|thumb|Antiratni protesti u [[Beograd]]u [[1991]]. godine]]
Linija 9 ⟶ 10:
Najpoznatija udruženja građana koja su se tada protivila ratu su [[Žene u crnom]], [[Centar za antiratnu akciju]] i [[Beogradski krug]].<ref>[http://www.republika.co.rs/492-493/20.html Antiratne i mirovne ideje u istoriji Srbije i antiratni pokreti do 2000. godine]</ref>
==
{{main|Druga Srbija
Kada su počeli ratni sukobi na prostoru bivše Jugoslavije, otpor ratu je pružan na raznim mestima. ▼
U [[Beograd]]u, kao i u čitavoj [[Srbija|Srbiji]], otpor regrutaciji je bio vrlo velik. Bilo je i mnogo [[dezerter]]a u svim redovima vojske.<ref name="libcom"/> U Beogradu je hiljade mladića spavalo svake noći u drugom stanu kako bi izbegli vojne pozive.<ref name="libcom"/> Prema nekim procenama, kada je izdata naredba o masovnoj mobilizaciji, samo 10% pozvanih se odazvalo.<ref name="libcom">[http://libcom.org/history/jugoslavija-od-smanjenja-plata-do-rata-wildcat Jugoslavija: Od smanjenja plata do rata]</ref> [[15. jul]]a 1991. više grupa koje su se bavile zaštitom ljudskih prava formirale su [[Centar za antiratnu akciju]], koji se bavio podrškom [[dezerter]]ima i pružanjem pravne pomoći.<ref>[http://www.e-novine.com/drustvo/30207-Mir-mora-ima-pozitivan-sadraj.html Mir mora da ima pozitivan sadržaj]</ref> ▼
Jedne od prvih antiratnih demonstracija su organizovale zajedno tri ženske organizacije (Ženski parlament, Ženski lobi i Ženska stranka) ispred zgrade Skupštine Srbije. Žene aktivistkinje su velikim delom predstavljale nosilac antiratnog pokreta u Srbiji.<ref>[http://www.filg.uj.edu.pl/~wwwip/postjugo/files/212/ratirod.pdf Sonja Liht i Slobodan Drakulić, Kada je ime za mirovnjaka bilo žena: rat i rod u bivšoj Jugoslaviji]</ref> Naročitu istrajnost u protestima protiv rata je pokazala antiratna grupa »[[Žene u crnom]]«, čije su pripadnice narednih godina redovno organizovale javne proteste.<ref name="populizam"/><ref>[http://peacebuttons.info/E-News/peacehistoryoctober.htm Peace History]</ref>▼
U beogradskom pozoristu »Duško Radović« redovno je održavan Beogradski antiratni maraton (BAM), u vidu tribina protiv rata u kojima su učestvovali mnogi građani i članovi nastajućih antiratnih grupa.<ref>[http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/98/179/179_20.HTM 10. godina »Republike«]</ref> Ulicama i trgovima kretale su se kolone protiv rata i za mir nazvane »Poslednje zvono«. Pred Saveznom skupštinom organizovan je protest »Žuta traka«.<ref name="populizam"/> Oko Savezne skupštine je organizovan protestni »prsten mira«.<ref name="populizam"/> Organizovani su i antiratni koncerti (»Ne računajte na nas«).<ref name="populizam">[http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2000/232/232_23.html Demokratija i populizam]</ref>▼
Početkom [[1992]]. godine, članovi rok bendova [[EKV]], [[Partibrejkers]] i [[Električni orgazam]] formiraju projekat "[[Rimtutituki]]", čija je muzička aktivnost koncentrisana na antiratnu propagandu. Njihov najpoznatiji singl "Slušaj 'vamo!", s ključnim refrenom „Mir, brate, mir”, izdaje [[B92]], a promovisan je koncertom na kamionu koji je kružio ulicama [[Beograda]].▼
== Medijska propaganda ==
{{main|Uloga srpskih medija u jugoslovenskim ratovima}}
{{Multiple image
| align =
| direction = horizontal
| image1 = Siroče na majčinom grobu.jpg
Linija 20 ⟶ 33:
| footer = [[Uloga srpskih medija u jugoslovenskim ratovima|Medijska propaganda]] je bila nemilosrdna: [[Večernje novosti]] su [[ulje na platnu]] [[Uroš Predić|Uroša Predića]] iz [[1888]]. koristile kao aktuelnu [[fotografija|fotografiju]] za širenje mržnje, navodeći da je reč o srpskom detetu u Bosni "''nad grobom oca, majke i ostale rodbine koju su u ofanzivi pobili muslimani''".
}}
Mediji su bili glavno [[propaganda|propagandno]] oruđe [[Slobodan Milošević|Slobodana Miloševića]] i [[Velika Srbija|velikosrpskih]] nacionalista kojim su širili [[šovinizam]], [[ksenofobija|ksenofobiju]] i [[mržnja|mržnju]] među širokim slojevima [[Srbi|srpskog]] stanovništva [[SFRJ|bivše Jugoslavije]].<ref name="Estetika">[http://www.e-novine.com/feljton/32262-Estetika-ratne-propagande.html Estetika ratne propagande]</ref>
▲Kada su počeli ratni sukobi na prostoru bivše Jugoslavije, otpor ratu je pružan na raznim mestima.
Za srpske ratne medije je karakteristično da su skoro u potpunosti bili orijentisani na mobilizaciju srpske javnosti za podršku ratu kroz izazivanje negativnih emocija kao što su [[strah]] i [[mržnja]], kao i da se u tome nimalo nije brinulo o činjenicama, pa čak i tehničkim detaljima koji bi mogli kompromitovati takvu aktivnost. Smatra se da su mediji odigrali ključnu ulogu u pripremi za [[rat]] i da bez njihovog učešća ne bi mogli biti počinjeni masovni [[ratni zločini]] koji su usledili na prostoru bivše [[SFRJ]].<ref name="Estetika"/>
▲U [[Beograd]]u, kao i u čitavoj [[Srbija|Srbiji]], otpor regrutaciji je bio vrlo velik. Bilo je i mnogo [[dezerter]]a u svim redovima vojske.<ref name="libcom"/> U Beogradu je hiljade mladića spavalo svake noći u drugom stanu kako bi izbegli vojne pozive.<ref name="libcom"/> Prema nekim procenama, kada je izdata naredba o masovnoj mobilizaciji, samo 10% pozvanih se odazvalo.<ref name="libcom">[http://libcom.org/history/jugoslavija-od-smanjenja-plata-do-rata-wildcat Jugoslavija: Od smanjenja plata do rata]</ref> [[15. jul]]a 1991. više grupa koje su se bavile zaštitom ljudskih prava formirale su [[Centar za antiratnu akciju]], koji se bavio podrškom [[dezerter]]ima i pružanjem pravne pomoći.<ref>[http://www.e-novine.com/drustvo/30207-Mir-mora-ima-pozitivan-sadraj.html Mir mora da ima pozitivan sadržaj]</ref>
Zahvaljujući tome što su i ne-Srbi (stanovnici drugih jugoslovenskih republika) bili izloženi takvoj srpskoj propagandi, ona je kod njih izazivala reakciju u vidu [[srbofobija|straha i mržnje prema Srbima]], pa je upravo srpska ratna propaganda korištena kao jedno od sredstava hrvatske, bošnjačke a nešto kasnije i albanske ratne propagande.<ref>U tome se kao jedan od primera ističe TV-emisija ''[[Slikom na sliku]]'' [[HRT|Hrvatske radiotelevizije]] u kojoj je upravo propagandni materijal [[Radiotelevizija Srbije|Radiotelevizije Srbije]] bio najpopularniji deo sadržaja.</ref>
▲Jedne od prvih antiratnih demonstracija su organizovale zajedno tri ženske organizacije (Ženski parlament, Ženski lobi i Ženska stranka) ispred zgrade Skupštine Srbije. Žene aktivistkinje su velikim delom predstavljale nosilac antiratnog pokreta u Srbiji.<ref>[http://www.filg.uj.edu.pl/~wwwip/postjugo/files/212/ratirod.pdf Sonja Liht i Slobodan Drakulić, Kada je ime za mirovnjaka bilo žena: rat i rod u bivšoj Jugoslaviji]</ref> Naročitu istrajnost u protestima protiv rata je pokazala antiratna grupa »[[Žene u crnom]]«, čije su pripadnice narednih godina redovno organizovale javne proteste.<ref name="populizam"/><ref>[http://peacebuttons.info/E-News/peacehistoryoctober.htm Peace History]</ref>
Ovaj period se smatra "najmračnijim i najsramotnijim poglavljem u istoriji novinarstva u Srbiji".<ref name="Estetika"/> Glavni predvodnici ratnohuškačke propagande su bili novinari i urednici [[Radio televizija Srbije|Radio televizije Srbije]], dnevnih listova [[Politika (novine)|Politika]], [[Politika express]] i [[Večernje novosti]].<ref name="Estetika"/> Mnogi novinari koji su učestvovali u kreiranju ratne propagande su i dalje na nekim položajima u medijima.<ref>[http://www.slobodnaevropa.org/content/Transcript/719817.html I novinare pred sud za ratne zločine]</ref>
▲U beogradskom pozoristu »Duško Radović« redovno je održavan Beogradski antiratni maraton (BAM), u vidu tribina protiv rata u kojima su učestvovali mnogi građani i članovi nastajućih antiratnih grupa.<ref>[http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/98/179/179_20.HTM 10. godina »Republike«]</ref> Ulicama i trgovima kretale su se kolone protiv rata i za mir nazvane »Poslednje zvono«. Pred Saveznom skupštinom organizovan je protest »Žuta traka«.<ref name="populizam"/> Oko Savezne skupštine je organizovan protestni »prsten mira«.<ref name="populizam"/> Organizovani su i antiratni koncerti (»Ne računajte na nas«).<ref name="populizam">[http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2000/232/232_23.html Demokratija i populizam]</ref>
▲Početkom [[1992]]. godine, članovi rok bendova [[EKV]], [[Partibrejkers]] i [[Električni orgazam]] formiraju projekat "[[Rimtutituki]]", čija je muzička aktivnost koncentrisana na antiratnu propagandu. Njihov najpoznatiji singl "Slušaj 'vamo!", s ključnim refrenom „Mir, brate, mir”, izdaje [[B92]], a promovisan je koncertom na kamionu koji je kružio ulicama [[Beograda]].
== Protesti protiv opsade Vukovara ==
| |||