Razlike između izmjena na stranici "Dijabetes"

Obrisana 4 bajta ,  prije 8 godina
m/м
Vanjske veze
m/м (eksterni)
m/м (Vanjske veze)
 
== Terminologija ==
[[Datoteka:Thomas Willis.jpg|desno|thumb|desno|150px|Tomas Vilis]]
Reč ''dijabetes'' prvi je upotrebio Demetrije
iz Apolonije oko 200. godine pne.<ref name=medij>
Ovo [[oboljenje]] je poznato već više od 3.500 godina. Prvi put je opisano na [[Stari Egipat|staroegipatskom]] [[papirus]]u koji je otkriven [[1862]]. godine u grobnici u okolini [[Teba|Tebe]]. Njegov sadržaj je [[1878]]. dešifrovao [[Nemačka|nemački]] egiptolog Georg Ebers, i dijabetes je u njemu opisan kao [[bolest]] koja se odlikuje jakom žeđi i čestim i obilnim mokrenjem. Zapisi na [[sanskrit]]u (oko 500 godine p.n.e) opisuju „medenu mokraću“, a šećerna bolest se spominje i u brojnim drugim spisima lekara iz prethrišćanskog perioda. Početkom [[1. vek]]a [[Stari Rim|rimski]] lekar Celzije je opisao bolesnika sa simptomima dijabetesa, a jedan vek kasnije je antički lekar Aretej iz Kapadokije u svojim spisima detaljno opisao ovo oboljenje. Otprilike u isto vreme su prikaz bolesti dali [[Kina|kineski]] lekar Čang-Čang i [[Indija|indijski]] lekar Šušruta, koji kaže da je to bolest ljudi koji „konzumiraju mnogo pirinča, skrobaste hrane i šećera“. [[Japan]]ski lekari su u [[3. vek]]u uočili da [[pas|psi]] ližu mokraću dijabetičara (zbog visoke koncentracije glukoze), pa su počeli da koriste ove životinje u otkrivanju bolesti. Sličan princip je koristio i Ratsimamanga, lekar sa [[Madagaskar]]a, koji je od svojih pacijenata tražio da mokre pored [[mravinjak]]a i potom pratio da li se [[mravi]] skupljaju na mokraću. [[Persija|Persijski]] lekar i filozof Avicena je u [[11. vek]]u opisao dijabetesnu gangrenu, a nešto kasnije je uočeno da se kod obolelih od dijabetesa često javljaju [[čir]]evi i [[tuberkuloza]]. Čuveni lekar Paracelzus je u [[14. vek]]u pronašao [[kristal]]e u mokraći dijabetičara, ali nije otkrio i prirodu tih kristala. On je smatrao da je uzrok bolesti „suvišna toplota u bubrezima“. Engleski lekar Tomas Sidenhajm je u [[15. vek]]u izneo teoriju da šećerna bolesti nastaje „kao posledica nepotpunog varenja hilusa u krvi, pri čemu se izlučuju neasimilovani sastojci“. Njegov zemljak Morton je krajem [[17. vek]]a konstatovao da je u pitanju nasledno oboljenje. [[Italija]]nski anatom Đovani Batista Morganji je u [[18. vek]]u u svojoj knjizi „O sedištu i uzrocima bolesti“ zapisao da je dijabetes oboljenje sa nepoznatim središtem ({{jez-lat|Morbus in sede incerto locus}}). Tek je kasnije otkrivena uloga [[pankreas]]a u nastanku šećerne bolesti zahvaljujući radovima [[Švajcarska|švajcarca]] Johana Konrada Brunera (koji je psima odstranjivao pankreas i tako izazivao simptome dijabetesa), [[Francuska|francuza]] Kloda Bernara (koji je postavio temenje ekserimentalne fiziologije i proučavao jetru i pankeas) i [[Nemačka|nemca]] Paula Langerhansa.<ref name=medij/>
 
[[Datoteka:Banting and Best.jpg|desno|thumb|desno|150px|Best i Banting]]
I pored činjenice da se za nju znalo relativno dugo, šećerna bolest je prvi put eksperimentalno izučena i opisana tek krajem [[19. vek]]a.<ref name="eng2"> Patlak M: "New weapons to combat an ancient disease: treating diabetes", 2002. </ref> Otkriće uloge i značaja [[gušterača|pankreasa]] u nastanku dijabetesa je pripisano naučnicima Jozefu fon Meringu i Oskaru Minkovskom. Oni su [[1889]]. godine otkrili da se kod [[pas]]a kojima je odstranjen pankreas ubrzo razvijau svi znakovi i simptomi šećerne bolesti i da oni ubrzo posle toga umiru. <ref name="eng3"> Von Mehring J, Minkowski O. (1890). "Diabetes mellitus nach pankreasexstirpation.". Arch Exp Pathol Pharmakol 26: 371-387 </ref> Ser Edvard Albert Šarpej je [[1910]]. nagovestio da kod obolelih od dijabetesa nedostaje jedna od supstanci koju produkuje pankreas, i on je predložio da je nazovu ''insulin''. Taj naziv je izveden od [[latinski jezik|latinske]] reči ''insula'' koja u prevodu znači "ostrvo", što se odnosi na činjenicu da [[insulin]] straraju beta-ćelije Langerhansovih ostrvaca u [[gušterača|pankreasu]]. <ref name="eng2"> Patlak M: "New weapons to combat an ancient disease: treating diabetes", 2002. </ref>
 
== Etiologija bolesti ==
=== Metabolizam glukoze ===
[[Datoteka:Oslobadjanje insulina.jpg|desno|thumb|desno|450px|<div style="font-size:88%"> '''Mehanizam oslobađanja insulina u normalnim beta-ćelijama'''. Stvaranje insulina je manje-više konstantno i ne zavisi od nivoa šećera u krvi. On se deponuje u vezikule i po potrebi se procesom egzocitoze oslobađa u krvotok, a okidač za ovu reakciju je porast glikemije.</div>]]
S obzirom da je [[insulin]] osnovni [[hormoni|hormon]] koji reguliše ulazak [[glukoza|glukoze]] iz [[krv]]i u većinu [[ćelija]] (osim u [[centralni nervni sistem|centralnom nervnom sistemu]]), njegov nedostatak ili smanjeni senzibilitet receptora za insulin igraju glavnu ulogu u nastanku raznih oblika šećerne bolesti.
 
 
'''Očne bolesti'''
[[Datoteka:Fundus photo showing focal laser surgery for diabetic retinopathy EDA10.JPG|desno|thumb|desno|200px|Dijabetesna retinopatija]]
[[Datoteka:AMI pain front.png|desno|thumb|desno|200px|Bol iza grudne kosti]]
''Dijabetesna retinopatija'' je oboljenje koje nastaje zbog izražene mikroangiopatije (oštećenja kapilara) u [[mrežnjača|mrežnjači]]. Vremenom oboljenje napreduje, dovodi do oštećenja vida, a u najtežim slučajevima može da dođe i do slepila.
 
 
'''Bolesti bubrega'''
[[Datoteka:Nodular_glomerulosclerosis.jpeg|desno|thumb|desno|200px|Dijabetesna nefropatija - preparat]]
{{main|Dijabetesna nefropatija}}
''Dijabetesna nefropatija'' je oboljenje [[bubreg]]a koje se uvek javlja obostrano. Ovo oboljenje je podmuklo i obično počinje neprimetno. To je jedna od tzv. poznih komplikacija dijabetesa i obično joj prethodi bar desetak godina trajanja šećerne bolesti. Češće se ispoljava kod pacijenata koji imaju izraženu hipertenziju. [[Dijabetesna nefropatija]] može da dovede do oštećenja bubrežne funkcije, povećanja uremije i nekada do uremijske kome.
 
'''Sindrom dijabetesnog stopala'''
[[Datoteka:DFS bei AVK.jpg|desno|thumb|desno|200px|Sindrom dijabetesnog stopala]]
{{main|Dijabetesno stopalo}}
''Dijabetesno stopalo'' je posledica neuro-ishemijskih promena, koje se mogu iskomplikovati i dodatnom [[infekcija|infekcijom]]. Pojava čireva (ulceracija) na stopalu, zatim nastanak gangrene i posledične amputacije su značajni uzroci morbiditeta i invalidnosti kod osoba obolelih od šećerne bolesti. Ove komplikacije predstavljaju veliki medicinski, socijalni i ekonomski problem i značajno smanjuju kvalitet života obolelog.
 
== Lečenje ==
[[Datoteka: Insulin Application.jpg|desno|thumb|desno|200px|Aplikacija insulina]]
Osnovni cilj u [[terapija|terapiji]] dijabetesa je otklanjanje subjektivnih tegoba, sprečavanje akutnih i odlaganje hroničnih (vaskularnih) komplikacija, čime se produžava život obolelih, ali i poboljšava njegov kvalitet. Da bi se u tome uspelo teži se postizanju približno normalnih vrednosti glikemije (glukoze pre i posle jela), lipida, krvnog pritiska i dr.<ref name="stetoskop"> [http://www.stetoskop.info/bolesti/diabetes-mellitus-secerna-bolest.html Diabetes mellitus (Šećerna bolest)] Pristup 15. septembar 2007.</ref>
 
|}
 
[[Datoteka:Inzulínová pera.jpg|desno|thumb|desno|200px|"Penkala"]]
[[Datoteka:Insulin pump with infusion set.jpg|desno|thumb|desno|200px|Insulinska pumpa]]
 
U prošlosti se za terapiju koristio insulin dobijen iz pankreasa [[životinje|životinja]]. Međutim, u novije vreme je procesom rekombinantne [[DNK]] tehnike proizveden humani insulin koji se pokazao znatno boljim. Naime, kod mnogih pacijenata se razvija imunost i senzitizacija na insulin životinja tako da je njegova upotreba ograničena.
 
=== Samokontrola ===
[[Datoteka:Glukometr OT.jpg|desno|thumb|desno|200px|Glukometar]]
Obuku (edukaciju) dijabetičara za samokontrolu bolesti obavlja lekar endokrinolog ili njegovi saradnici. Program samokontrole obuhvata sledeće:
* kontrolu telesne težine;
 
== Rezolucija Ujedinjenih nacija ==
[[Datoteka:Unite for diabetes.jpg|desno|thumb|desno|200px|Logo kampanje]]
[[Datoteka:Skupstina.jpg|desno|thumb|desno|200px|Dom Narodne skupštine]]
Na Generalnoj skupštini [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] održanoj [[20. decembar|20. decembra]] [[2006]]. godine jednoglasno je usvojena ''Rezolucija o dijabetesu''.<ref name="rezolucija"> [http://www.unitefordiabetes.org/campaign/resolution.html Rezolucija o dijabetesu], pristup 29. novembar 2007. </ref> Prvi put je jedno nezarazno [[bolest|oboljenje]] označeno kao globalni problem koji se tretira poput infektivne epidemije. Sve države sveta pozvane su da formiraju nacionalnu politiku [[prevencija|prevencije]], [[terapija|lečenja]] i brige za obolele od dijabetesa u skladu sa stepenom razvijenosti sistema zdravstvene zaštite.
 
[[Svetski dan dijabetesa|Svetski dan borbe protiv dijabetesa]] ([[14. novembar]]) je uvršten u zvanični kalendar UN i ovaj datum se obeležava širom [[zemlja|sveta]].<ref name="world"> [http://www.worlddiabetesday.org Svetski dan borbe protiv dijabetesa], pristup 26. novembar 2007. </ref>. S obzirom da je [[plava boja|plava]] zvanična boja Ujedinjenih nacija, na taj dan je [[2007]]. veliki broj znamenitosti bio osvetljen plavim reflektorima ([[Empajer stejt bilding]], [[Nijagarini vodopadi]], [[Tokio|Tokijski]] toranj, zgrada Opere u [[Sidnej]]u, most preko [[Bosfor]]a i dr). U ovoj globalnoj kampanji je učestvovao i [[Beograd]] ([[Dom Narodne skupštine Republike Srbije]], statua [[Pobednik (spomenik)|Pobednika]] na [[Kalemegdan]]u) i drugi gradovi u [[Srbija|Srbiji]].
 
== EksterniVanjske linkoviveze ==
{{commonscat|Diabetes mellitus}}
* [http://www.who.int/nutrition/topics/dietnutrition_and_chronicdiseases/en/ Diet, Nutrition and the prevention of chronic diseases] (including diabetes) by a Joint [[WHO]]/[[FAO]] Expert consultation (2003) - [http://www.greenfacts.org/en/diet-nutrition/l-2/6-diabetes-diet.htm Summary] by [[GreenFacts]].
177.192

izmjene