|
'''Maratonska bitka''', [[490. pne.]], je velika pobeda [[Atina|Atine]] i [[Plateja|Plateje]] nad [[Persija|Persijom]] u toku [[Grčko-persijski ratovi|Grčko-persijskih ratova]]. Odigrala se na mestu zvanom [[Maratonsko polje]].
== Politička i vojna situacija ==
Neuspeh persijskog pohoda 492. godine stare ere nije naterao cara [[Darije I|Darija I]] da odustane od pokoravanja [[Antička Grčka|Grčke]], te je on tokom cele 491. godine obavljao marljive pripreme za novi pohod. Pored vojničkih, obavio je i diplomatske pripreme: u ime cara upućeni su izaslanici na ostrva [[Egejsko more|Egejskog mora]] i u države [[Evropa|evropske]] Grčke sa zahtevom "zemlje i vode" – znaka pokornosti. Ostrva, među kojima i [[Egina]], udovoljila su tom zahtevu bez ikakvog oklevanja. Njihov primer sledio je i najveći broj zajednica u severnoj Grčkoj. Ali u Atini i [[Sparta|Sparti]] persijski su izaslanici bili pobijeni.
Početkom proleća 490. godine u [[Kilikija|Kilikiji]] se okupila persijska vojska opremljena za pohod. Na njenom čelu su se nalazile [[satrap]]i i vojskovođe [[Datis]] i [[Artafern]]. Ovoga puta odlučeno je da se persijska vojska morskim putem prebaci u [[Atika|Atiku]], u samo srce neprijateljske zemlje, kako bi se dezorganizovale neprijateljske snage. Prisustvo persijske vojske ne teritoriji evropske Grčke trebalo je i da aktivira sve persofilske elemente u grčkim [[polis]]ima, a pre svega pristalice Persije u gradovima [[Beotija|Beotije]] i [[Tesalija|Tesalije]]. Prema [[Herodot]]u, persijska flota sastojala se od 600 [[trijera]]. Moguće je da je taj broj nešto preuveličan. To su, izgleda, bili uglavnom transportni, a ne ratni brodovi. O kopnenoj vojsci Herodot samo kaže da je bila "ogromna i dobro naoružana", dok su brojke koje navode kasniji autori (od 200 i 300 hiljada pešadije i 10 hiljada [[Konjica|konjanika]]) svakako preterane. Nema izgleda da bi Persijanci mogli da smeste na brodove više od 15 hiljada pešaka, pre svega strelaca i 500 do 800 konjanika. Persijskoj vojsci priključio se i bivši atinski tiranin [[Hipija (Pizistratov sin)|Hipija]], jer se računalo da će njegova pojava u Atini olakšati akcije Persijanaca, s obzirom na to da je u Atini još bilo dosta njegovih pristalica.
Početkom leta 490. godine persijska flota je krenula iz Kilikije i preko [[Rodos]]a najpre se uputila protiv [[Naksos]]a, koji je tom prilikom bio kažnjen za svoj otpor 500. godine, a zatim preko [[Delos]]a prema krajnjem jugu [[Eubeja|Eubeje]]. Posle kratkotrajnog otpora predao se eubejski grad [[Karist]], a zatim se persijska flota uputila prema [[Eretrija|Eretriji]], u kojoj je bilo dosta pristalica Persije. Ozbiljnijoj pomoći od strane drugih Grka ovaj se grad nije mogao nadati; čak se i pomoćni odred poslat iz Atine vratio u Atiku kada je obavešten o kolebanju Eretrijaca. Međutim, i pored toga Eubejani su pokušali da se opdupru Persijancima, ali posle šestodnevnih borbi uz gradske zidine lokalni [[Aristokratija|aristokrati]], pristalice Persije, otvorili su kapiju i pustili Persijance u grad. Eretrija je bila zauzeta i razorena, a stanovništvo odvedeno u Persiju. Tako je Eubeja bila pretvorena u izvrsnu bazu za dalje operacije Persijanaca, koji su sada mogli da započnu sa iskrcavanjem u samoj Atici.
NEMA PODATAKA
== Sukob na Maratonskom polju ==
|
