Razlike između izmjena na stranici "Isa Boljetinac"

Dodana 1.024 bajta ,  prije 8 godina
prošireno
(sređeno)
(prošireno)
[[Datoteka:Kosovo warrior Isa Boletini, June 1914.jpg|thumb|Isa Boletinac 1914.]]
'''Isa Boletinac''' (alb. ''Isa Boletini'', pravo ime '''Isa Šalja'''; rođen [[23. januar]]a [[1864]]. u [[Boljetin]]u, u blizini [[Mitrovica|Mitrovice]] - umro 23. januara [[1916]]. u [[Podgorica|Podgorici]]) bio je [[Albanci|albanski]] [[Borba za nezavisnost Albanije|borac za nezavisnost]] i vodeća ličnost [[gerila|gerilskog]] otpora protiv [[Turska|Turske]], [[Srbija|Srbije]] i [[Crna Gora|Crne Gore]]. Među Albancima[[Albanci]]ma je poznat kao ''[[Heroj Kosova]]''.<ref>[http://kosova.wikia.com/wiki/Isa_Boletini Isa Boletini]</ref> Neki srpski izvori ga pominju kao razbojnika.<ref>Politika, tekst objavljen 25. jula 1910. godine a ponovo objavljeno 25. jula 2010. godine u rubrici listajući politiku</ref>
 
Godine [[1878]]. pridružio se [[Prizrenska liga|Prizrenskoj ligi]] sa samo 14 godina. Učestvovao je u bici kod Slivova aprila [[1881]]. protiv otomanskog ekspedicionog korpusa za likvidaciju Lige. Zbog sukoba sa Portom Isa Boletini je [[1902]]. deportovan u [[Istanbul]], gde je ostao do [[1906]]. godine. Od [[1910]] sprovodi gerilske operacije protiv Turaka. Isa Boljetini je jedno
vreme bio počasni gost na dvoru [[Nikola I. Petrović Njegoš|kralja Nikole]] na Cetinju, te je sa njim crnogorski kralj pravio planove o zajedničkom ustanku Malisora u severnoj Albaniji i Albanaca na Kosovu u proleće [[1911]]. godine.<ref>[http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0353-9008/2010/0353-90081028277S.pdf Срђан СЛОВИЋ: Косово и Метохија од 1900. године до почетка Првог светског рата, strana 281]</ref>
 
Kada su oktobra [[1912]]. srpska i crnogorska vojska napale otomansku državu prodirući na Kosovo i Metohiju, Albanci su se protivili zauzimanju njihovih naselja i organizovali su dobrovoljačke jedinice koje su pružale jak otpor.<ref name="Danas">[http://www.danas.rs/dodaci/vikend/otpor_okupaciji_i_modernizaciji.26.html?news_id=105029 Otpor okupaciji i modernizaciji]</ref> Kod [[Podujevo|Podujeva]] se petnaest hiljada dobrovoljaca pod komandom Ise Boljetinca suprotstavilo Trećoj srpskoj armiji koja je nastupala prema [[Prizren]]u.<ref name="SCG i Kosovo">[http://www.rastko.rs/cms/files/books/474e828f5a0ad СРБИЈА, ЦРНА ГОРА И КОСОВО – ПРЕГЛЕД 1878-1914]</ref> Posle pobede nad Albancima, Srbija je ušla u Prizren, a u toku oktobra i novembra 1912. zaposela gotovo čitav [[Kosovski vilajet]] i [[Srpska okupacija Albanije|najveći deo današnje Albanije]].<ref name="SCG i Kosovo"/>
Godine [[1912]]. bio je jedan od albanskih predstavnika sa Kosova koji nisu stigli na vreme na Skupštinu u [[Valona|Valoni]], na kojoj je proglašena albanska nezavisnost, ali je ipak kasnije bio njen član i praktično sa svojim kačacima činio zametak [[Vojna istorija Albanije 1912–1920|oružanih snaga]] moderne Albanske države. Zajedno sa [[Ismail Kemali|Ismailom Kemalijem]] prisustvovao je konferenciji u [[London]]u [[1913]], koja je potvrdila albansku nezavisnost. Isa je ostao u Albaniji dok princ [[Vilhelm od Vida]] nije napustio zemlju, nakon čega se vratio na [[Kosovo]].
 
GodineDecembra [[1912]]. bioIsa Boletini je bio jedan od albanskih predstavnika sa Kosova koji nisu stigli na vreme na Skupštinu u [[Valona|Valoni]], na kojoj je [[Proglašenje nezavisnosti Albanije|proglašena albanska nezavisnost]], ali je ipak kasnije bio njen član i praktično sa svojim kačacima činio zametak [[Vojna istorija Albanije 1912–1920|oružanih snaga]] moderne Albanske države. Zajedno sa [[Ismail Kemali|Ismailom Kemalijem]] prisustvovao je [[Londonska konferencija 1912-1913|konferenciji]] u [[London]]u [[1913]], koja je potvrdila albansku nezavisnost. Isa je ostao u Albaniji dok princ [[Vilhelm od Vida]] nije napustio zemlju, nakon čega se vratio na [[Kosovo]].
 
Tokom [[Balkanski ratovi|Balkanskih ratova]] i [[Prvi svetski rat|Prvog svetskog]] rata Boljetinac je predvodio albanski gerilski pokret ([[kačaci]]) u borbi protiv vojski Kraljevine Srbije i Kraljevine Crne Gore a zatim i vojski Austrougarske i Bugarske.<ref>Robert Elsie, Historical dictionary of Kosova, Azem Galica</ref> U januaru [[1916]]. godine su ga, zajedno sa sinovima, ubile crnogorske vlasti u [[Podgorica|Podgorici]].<ref>Enciklopedija Jugoslavije JLZ Zagreb 1982. tom 2 str 54.</ref>