Razlike između izmjena na stranici "Isa Boljetinac"

Dodano 716 bajtova ,  prije 8 godina
sređeno
m/м
(sređeno)
[[Datoteka:Kosovo warrior Isa Boletini, June 1914.jpg|thumb|Isa Boletinac 1914.]]
'''Isa Boletinac''' (alb. ''Isa Boletini'', pravo ime '''Isa Šalja'''; rođen [[23. januar]]a [[1864]]. u [[Boljetin]]u, u blizini [[Mitrovica|Mitrovice]] - umro 23. januara [[1916]]. u [[Podgorica|Podgorici]]) bio je [[Albanci|albanski]] [[Borba za nezavisnost Albanije|borac za nezavisnost]] i vodeća ličnost [[gerila|gerilskog]] otpora protiv [[Turska|Turske]], [[Srbija|Srbije]] i [[Crna Gora|Crne Gore]]. Među Albancima je poznat kao ''[[Heroj Kosova]]''.<ref>[http://kosova.wikia.com/wiki/Isa_Boletini Isa Boletini]</ref> Neki srpski izvori ga pominju kao razbojnika.<ref>Politika, tekst objavljen 25. jula 1910. godine a ponovo objavljeno 25. jula 2010. godine u rubrici listajući politiku</ref>
 
Godine [[1878]]. pridružio se [[Prizrenska liga|Prizrenskoj ligi]] sa samo 14 godina. Učestvovao je u bici kod Slivova aprila [[1881]]. protiv otomanskog ekspedicionog korpusa za likvidaciju Lige. Zbog svojihsukoba aktivnostisa Portom Isa Boletini je [[1902]]. deportovan u [[Istanbul]], gde je ostao do [[1906]]. godine. Od [[1910]] sprovodi gerilske operacije protiv Turaka. GodineIsa [[1912]]. bioBoljetini je jedan od albanskih predstavnika sa Kosova koji nisu stigli na vreme na Skupštinu u [[Valona|Valoni]], na kojoj je proglašena albanska nezavisnost, ali je ipak kasnije bio njen član i praktično sa svojim kačacima činio zametak oružanih snaga moderne Albanske države. Zajedno sa [[Ismail Kemali|Ismailom Kemalijem]] prisustvovao je konferenciji u [[London]]u [[1913]], koja je potvrdila albansku nezavisnost. Isa je ostao u Albaniji dok princ [[Vilhelm od Vida]] nije napustio zemlju, nakon čega se vratio na [[Kosovo]].jedno
vreme bio počasni gost na dvoru [[Nikola I. Petrović Njegoš|kralja Nikole]] na Cetinju, te je sa njim crnogorski kralj pravio planove o zajedničkom ustanku Malisora u severnoj Albaniji i Albanaca na Kosovu u proleće [[1911]]. godine.<ref>[http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0353-9008/2010/0353-90081028277S.pdf Срђан СЛОВИЋ: Косово и Метохија од 1900. године до почетка Првог светског рата, strana 281]</ref>
 
Godine [[1912]]. bio je jedan od albanskih predstavnika sa Kosova koji nisu stigli na vreme na Skupštinu u [[Valona|Valoni]], na kojoj je proglašena albanska nezavisnost, ali je ipak kasnije bio njen član i praktično sa svojim kačacima činio zametak [[Vojna istorija Albanije 1912–1920|oružanih snaga]] moderne Albanske države. Zajedno sa [[Ismail Kemali|Ismailom Kemalijem]] prisustvovao je konferenciji u [[London]]u [[1913]], koja je potvrdila albansku nezavisnost. Isa je ostao u Albaniji dok princ [[Vilhelm od Vida]] nije napustio zemlju, nakon čega se vratio na [[Kosovo]].
 
Tokom [[Balkanski ratovi|Balkanskih ratova]] i [[Prvi svetski rat|Prvog svetskog]] rata Boljetinac je predvodio albanski gerilski pokret ([[kačaci]]) u borbi protiv vojski Kraljevine Srbije i Kraljevine Crne Gore a zatim i vojski Austrougarske i Bugarske.<ref>Robert Elsie, Historical dictionary of Kosova, Azem Galica</ref> U januaru [[1916]]. godine su ga, zajedno sa sinovima, ubile crnogorske vlasti u [[Podgorica|Podgorici]].<ref>Enciklopedija Jugoslavije JLZ Zagreb 1982. tom 2 str 54.</ref>