Mara Branković – razlika između verzija

| supružnik = [[Murat II]]

'''Mara Branković''' (oko [[1412]]. - [[Ježevo]], [[14. septembar]] [[1487]].) bila je ćerka despota [[Đurađ Branković|Đurđa Brankovića]] i ženajedna od sedam znanih princeza koje su ušle u [[harem]] turskog sultana [[Murat II|Murata II]] gdje se nalazilo 300 žena.

Po dolasku njenog oca na presto Srbije, dolazi do pregovora o njenom venčanju za turskog sultana [[Murat II|Murata II]] a [[1435]]. odlazi u harem u kome ima oko 300 žena. Mara je druga srpska princeza koja je bilaušla udatau zaharem nekog turskog sultana. Prva je bila princeza [[Olivera Lazarević|Olivera Lazarević]] kći kneza Lazara i kneginje Milice, suprugakoja je ušla u harem sultana [[Bajazit I|Bajazita I]] 1390-1402.<ref>Nikola Giljen, Olivera Šaranović, Sonja Jovićević Jov, ''Princeza Olivera, zaboravljena srpska kneginja'', Beograd 2009 ISBN 978-86-912875-0-4; ''Princessa Olivera, zabыtaя serbskaя knяginя'' ISBN 978-86-912875-1-1; ''Princess Olivera, a forgotten Serbian Heroine'' ISBN 978-86-912875-2-8; Nikola Giljen, Olivera Šaranović, Sonja Jovićević Jov, ''Kneginja Olivera, put ružama posut,'' Beograd 2010 ISBN 978-86-912875-3-5; ''Die Fürstin Olivera, mit Rosen bestreuter Weg'' ISBN 978-86-912875-4-2.</ref>

Po povratku u Srbiju od sultana [[Mehmed II|Mehmeda II]] dobija oblast oko Dubočice i Leskovca za svoje izdržavanje. Posle smrti oca [[1456]]. predstavlja važan i najrealniji politički faktor u Srbiji. Ipak zbog sukoba sa prougarski raspoloženim bratom despotom [[Lazar Branković|Lazarom]] beži kod sultana Mehmeda II kod koga ima zavidan uticaj.

Odmah nakon dolaska uspela je da dobije imanje u [[Ježevo|Ježevu]] u blizini [[Ser (oblast)|Sera]] i tu je provodila svoje dane. Bio je to njen izbor budući da se ova zemlja nalazila na putu iz Srbije u [[Sveta gora|Svetu goru]], a tu su bila i imanja svetogorskih manastira. To je bilo mesto gde su svraćali pobožni putnici na svom putovanju do Svete gore, a Mara im je pomagala i pružala odmorište. Osim njih pomagala je brata [[Grgur Branković|Grgura]], ujaka [[Toma Kanatkuzin|Tomu Kantakuzina]], despoticu [[Jelena Paleolog Branković|Jelenu]] (udovicu brata Lazara), a u Ježevu je utočište našla i bosanska kraljica Mara-[[Jelena Branković|Jelena]] (ćerka despota Lazara). Ova umna žena je imala utehe i utočište za svakoga, pa čak i za despoticu Jelenu. Koliki je njen uticaj bio vidi se iz toga što je njena želja bila presudna prilikom izbora nekolicine Carigradskih patrijarha. Doživela je starost od oko 70 godina i umrla je [[1487]]. godine.

O njenom životu od početka osamdesetih godina dvadesetog veka napisano je više istorijskih romana: