Ateizam – razlika između verzija

{{citat|Bog je jedino biće koje, da bi vladalo, nije čak potrebno ni da postoji.<ref name=mudremisli/>|[[Šarl Bodler]]}}

{{citat|Ako Bog postoji, ateizam je za njega manja uvreda od religije.<ref name=mudremisli/>|[[Edmond de Gonkur]]}}

Renesansa i doba [[reformacija|refomacije]] su period u kome je došle do oživljavanja verske revnosti, što se vidi iz širenju novih verskih redova, bratstava i masovnom pobožnošću u katoličkom svetu, kao i pojave strogih [[protestantizam|protestantskih]] grupa, kao što su [[kalvinizam|kalvinisti]]. Ovaj period međuverskog rivalstva dozvolio je čak i širi obim teološkog i filozofskog razmatranja, od kojih će se mnogi kasnije koristiti da unaprede skeptični religijski pogled na svet.

[[Datoteka:Feuerbach Ludwig.jpg|thumb|desno|[[Ludvig Fojerbah|Fojerbahova]] ''[[Osnova hrišćanstva]]'' (1841) će kasnije mnogo uticati na filozofe kao što su [[Fridrih Engels|Engels]], [[Karl Marks|Mark]], [[David Štraus|Štraus]], [[Fridrih Niče|Niče]] i [[Maks Štirner|Štirner]]. On je smatrao boga ljudskim izumom, a verske aktivnosti načinom traženja ispunjenja želja. Zbog toga se smatra osnivačem moderne [[antropologija religije|antropologije religije]].]]