Mendelovi zakoni – razlika između verzija

 

== Monohibridno ukrštanje ==

Mendel je odgajao '''čiste linije''' (sorte) biljaka : jednu koja u svakoj [[generacija (biol)|generaciji]] daje okruglo i drugu koja daje naborano seme. Biljke iz takve dve linije ukršta međusobno i to naziva [[roditeljska generacija|roditeljskom]] ili parentalnom generacijom (R). U potomstvu je dobio sve biljke sa okruglim semenom (zrnom) i tu generaciju je nazvao '''prva filijalna''' ([[F1 generacija|F1]]). Međusobnim ukrštanjem biljaka F1 generacije dobio je narednu, [[F2 generacija|'''F2 generaciju''']] u kojoj se javljaju biljke i sa okruglim i sa naboranim semenom u brojnom [[odnos 3:1|odnosu '''3 : 1''']] (tri puta ima više biljaka sa okruglim nego sa naboranim semenom ).

 

 

== Aleli ==

[[telesna ćelija|Telesne ćelije]] sadrže [[diploidan]] broj hromozoma odnosno dve garniture hromozoma pri čemu jedna vodi poreklo od majke, a druga od oca. [[Hromozom]]i su u telesnim (somatskim) ćelijama udruženi u parove koji se nazivaju [[homologi hromozomi]] (jedan hromozom iz para se dobija od majke, a drugi od oca). [[Gen]]i se nalaze na hromozomima i to na tačno određenom mestu nazvanom [[genski lokus|'''genski lokus''']]. Geni koji zauzimaju ista mesta na homologim hromozomima su [[alel]]i. Aleli su različiti oblici jednog istog gena. Geni koji obrazuju alele nazivaju se [[polimorfni geni|polimorfni]] (poly=više; morpha = oblik). Geni koji ne mutiraju (ne menjaju se) tako da imaju samo jedan oblik su '''[[monomorfan gen|monomorfni]]''' (njih ima oko 70% kod čoveka). Telesna ćelija uvek sadrži par alela jednog gena jer sadrži i par hromozoma na kojima se nalaze ti geni.

 

== Genotip, kao kombinacija alela ==

Kada su aleli na paru homologih hromozoma jednaki, onda su takve jedinke [[homozigot|'''homozigoti''']]. Kada se na homologim hromozomima nalaze različiti aleli, takve jedinke su [[heterozigot|'''heterozigoti''']].

 

 

==Fenotip = genotip + spoljašnja sredina==

Stvarni izgled organizma tj. skup svih njegovih osobina nastalih delovanjem njegovog genotipa i uslova spoljašnje sredine je [[fenotip|'''fenotip''']].

 

 

== Savremeno objašnjenje Mendelovog rada ==

Mendel nije mogao potpuno da objasni rezultate do kojih je došao jer se tada još nije znalo za pojmove [[hromozom]]a, [[gen]]a i procesa koji se dešavaju za vreme [[mejoza|mejoze]]. Savremena [[nauka]] nudi potpuna objašnjenja Mendelovog rada.

 

 

=== Prvo i drugo Mendelovo pravilo nasleđivanja ===

Jedinka koja je homozigot obrazuje samo jedan tip gameta kao npr. genotip AA obrazuje gamete koji su svi isti, odnosno svi sadrže alel A (isto važi i za genotip aa ). Ovim se objašnjava ''' prvo Mendelovo pravilo (zakon) razdvajanja (segregacije)''' alela pri obrazovanju gameta. Da bi se obrazovala sledeća, F1 generacija, dolazi do spajanja gameta, koji se sada međusobno [[kombinacije|kombinuju]] po principu slučajnosti što znači da se svaki gamet jednog [[roditelj]]a može spojiti sa svakim gametom drugog roditelja. To je '''drugo Mendelovo pravilo slobodnog kombinovanja alela.'''Pošto u ovom slučaju obe linije [[biljka|biljaka]] obrazuju samo po jedan tip gameta oni daju jednu kombinaciju, Aa, u F1 generaciji. Zbog toga je F1 generacija '''jednoobrazna''' (uniformna) i po genotipu (sve jedinke su heterozigoti) i po fenotipu (sve jedinke imaju okruglo seme).

 

[[Datoteka:Mendel2.jpg|thumb| Mendelov eksperiment - genotipovi predstavljeni šematski parovima slova koji predstavljaju alele, a fenotipovi crtežima za okruglo i naborano zrno graška]]

 

Jedinke''' F1 generacije''' su heterozigoti (Aa) pa obrazuju dva tipa gameta : jedan tip gameta sadrži alel A, a drugi tip alel a. Slobodnim kombinovanjem ovih gameta nastaju četiri moguće kombinacije AA, Aa, aA i aa, a pošto su kombinacije Aa i aA jednake obrazuju se tri različita genotipa AA, Aa i aa u [[genotipski odnos|odnosu]] 1:2:1 (ili 25% : 50% : 25%).

 

== Literatura ==

* Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.

* Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd

 

 

* [http://www.bionet-skola.com/w/Pravila_nasle%C4%91ivanja BioNet Škola]

* [http://www.zivotinjsko-carstvo.com/bioskolos/genetika.php Bioskolos]