Maratonska bitka – razlika između verzija

 

== Politička i vojna situacija ==

Neuspeh persijskog pohoda 492. godine stare ere nije naterao cara [[Darije I|Darija I]] da odustane od pokoravanja [[Antička Grčka|Grčke]], te je on tokom cele 491. godine obavljao marljive pripreme za novi pohod. Pored vojničkih, obavio je i diplomatske pripreme: u ime cara upućeni su izaslanici na ostrva [[Egejsko more|Egejskog mora]] i u države [[Evropa|evropske]] Grčke sa zahtevom "zemlje i vode" – znaka pokornosti. Ostrva, među kojima i [[Egina]], udovoljila su tom zahtevu bez ikakvog oklevanja. Njihov primer sledio je i najveći broj zajednica u severnoj Grčkoj. Ali u Atini i [[Sparta|Sparti]] persijski su izaslanici bili pobijeni.

 

 

== Sukob na Maratonskom polju ==

[[Datoteka:Battle of Marathon Initial Situation.png|200px|right|thumb|Početni položaj vojski pred bitku; Grci - plavo, Perzijanci - crveno]]

 

 

== Epilog ==

Međutim, pretrpljeni poraz nije naterao Persijance da odmah polože oružje i da se odreknu daljih operacija. Persijska komanda i dalje je računala na pomoć svojih pristalica u Atini – sledbenika [[Pizistratidi|Pizistratida]] i [[Alkmeonidi|Alkmeonida]]. Persijska flota, pošto je odmakla od Maratona, zaobišla je rt [[Sunion]] i uputila se direktno u Atinu. Atinske vojskovođe su otkrile plan Persijanaca, te je atinska vojska odmah krenula natrag i ubrzanim maršem prispela u Atinu pre nego što su pristalice Persijanaca mogle da ostvare svoje planove. Tako je grad, kada je flota prišla atinskoj luci [[Faleron]]u, već bio pod sigurnom zaštitom. Pesijanci su izvesno vreme stajali na domaku Atinu, a zatim su otplovili nazad u [[Azija|Aziju]].

 

Kod Maratona su se najjasnije pokazale prednosti građanske vojske Atinjana nad vojskom persijskih osvajača. Tu su se takođe ispoljile prednosti grčkog hoplitskog naoružanja i taktike; oštri napada zbijenog stroja hoplita skršio je i rasturio labavu masu persijskih strelaca i konjanika. Ogromne su i zasluge Miltijada koji je pravilno ocenio opasnost od unutrašnjih previranja i na bojnom

 

== Legenda o maratonskom trkaču ==

Uz bitku kod Maratona je vezana i legenda koja je dovela do suvremenog značenja izraza [[maraton]]. Njena najpopularnija verzija glasi da je [[Fidipid]] (ponekad nazvan i Filipid), najbrži trkač među atenskim hoplitima, dobio zadatak da ode do Atene i javi građanima vijest o pobjedi. Nakon što je protrčao 42 km i došao do Atene bio je potpuno iscrpljen te je svojim sugrađanima rekao "Νενικήκαμεν!" (Nenikékamen, Pobijedili smo!) i umro.

 

* [[Stanje u državi posle Maratonske bitke]]

 

* [http://dsc.discovery.com/news/briefs/20040719/marathon.html Diskaverijev članak o Maratonskoj bici]

 

 

[[Kategorija:Antička Grčka]]