Poniženi i uvređeni

Poniženi i uvređeni (rus. Униженные и оскорблённые) roman je Fjodora M. Dostojevskog. Prvi put je izdat 1861. godine u časopisu „Vreme“.

Poniženi i uvređeni
ilustracija Nikolaja Karazina za izdanje iz 1893.
Autor(i)Fjodor M. Dostojevski
Jezikruski
IzdavačVreme
Datum izdanja1861

Radnja

uredi

Nataša napušta dom svojih roditelja i beži sa Aljošom (princ Aleksej) — sinom kneza Valkovskog. Skrhan bolom, Natašin otac Nikolaj proklinje i odbacuje svoju ćerku, s obzirom da je u svađi i na sudu sa knezom Volkonskim koji je rešen da ga materijalno uništi iako zna da ga je nepravedno optužio. Jedini prijatelj koji ostaje na strani Nataše je Ivan — njen prijatelj iz detinjstva koji je duboko zaljubljen u nju. Princ Valkovski pokušava da uništi Aljošine planove da se venča sa Natašom, i želi da ga natera da se uda za bogatu princezu Katerinu. Aljoša je od detinjastva mladić sa kojim je lako manipulisati, pogotovo od strane svog oca. Posle očevog plana, Aljoša se zaljubljuje u Katerinu. Na kraju, Aljoša bira Katerinu pre Nataše. U međuvremenu, Ivan podiže jednu devojčicu koja je siroče, Jelenu, i saznaje da je njena majka pobegla iz kuće svog oca (Šmita) i pošla za Valkovskog. Ubrzo nakon što je Jelena bila rođena, princ Valkovski je napustio majku i nju, uzeo svoj novac i siromašna žena i njena kćerka vratile su se da traže oproštaj od Šmita. Jelenina majka umire neposredno pre nego što je njen otac na kraju pristao da joj oprosti. U pokušaju da Nikolaj (Natašin otac) oprosti svojoj ćerki, Ivan ubeđuje Nikolaja i njegovu suprugu da usvoje Jelenu. Tako što će im ispričati svoju životnu priču, Jelena čini da Nikolajevo srce omekša i on prihvata Natašu. Ubrzo posle toga, Jelena umire od epilepsije. Na kraju Nataša prihvata Ivanovu ljubav.

Spoljašnje veze

uredi