Položaj LGBT osoba u Ujedinjenom Kraljevstvu
.svg)
Ujedinjeno Kraljevstvo je jedna od liberalnijih država po pitanju odnosa prema LGBT osobama. Istopolni parovi mogu da sklapaju građanska partnerstva (civil union), kao vid registrovanog partnerstva kojim se garantuju većina prava garantovana brakom. Istopolni parovi, takođe, mogu da usvajaju decu. Transseksualne osobe imaju prava da promene svoj zvanični pol. Pored toga, LGBT osobe su zakonom zaštićene od diskriminacije i imaju prava da otvoreno služe u vojsci Njegov Veličanstva.
Zajedno sa još 65 država, UK je potpisnica Deklaracije UN-a o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu.
Dekriminalizacija uredi
Zakon koji je zabranjivao analne seksualne odnose bez obzira na pol (Buggery Act 1533) uveden je 1533. godine. Kazna predviđena za ovo delo bila je smrt vešanjem. I pre nego što je Henry VIII uveo ovaj zakon, gejevi su bili mučeni i ubijani iz religijskih razloga.
Novi oblik zakona je donet 1861., kada je smrtna kazna zamenjena kaznom zatvora, a 1885. je važenje zakona prošireno sa analnog seksa na bilo kakav odnos između muškaraca. Po ovakvom zakonu kažnjen je, na primer, Oscar Wilde. Lezbejke, s druge strane, nikada nisu bile gonjene zakonom.
Nakon skandala povezanim sa suđenjem grupi gejeva 1954., poraslo je interesovanje javnosti za ovo pitanje. Oformljen je poseban odbor koji je imao za zadatak da ispita zakon u odnosu na homoseksualnost. Izveštaj, koji je danas poznat kao "Wolfenden Report" je podnesen 3. septembra, 1957. i preporučivao je da "homoseksualno ponašanje između odraslih u privatnosti ne treba dalje da se smatra prekršajem", nalazeći da "se homoseksualnost ne može legitimno smatrati bolešću, jer je u mnogim slučajevima to jedini simptom i u skladu je sa potpunim mentalnim zdravljem po drugim pitanjima."
Oktobra iste godine, Kenterberijski nadbiskup, dr. Geoffrey Fisher je podržao ovaj izveštaj, rekavši da: "Postoji sveto područje privatnosti… u koje zakon, generalno, ne sme da ulazi. Ovo je princip od najvećeg značaja za očuvanje ljudske slobode, samopoštovanja i odgovornosti."
Godine 1965. u prvi put je podnesen predlog o dekriminalizaciji homoseksualnosti. Dom lordova je, međutim, odbio ovaj zahtev, kao što je učinio i Dom naroda naredne godine. Leo Abse, laburista je konačno predao predlog 1967. godine i iskoristio je svoje parlamentarno umeće da progura zakon. Zakon je dobio kraljevski pristanak 28. jula, 1967. Zakon je, međutim, postavljao tri uslova koja su morala biti ispunjena kako bi odnosi bili legalni: odnosi su morali da budu dobrovoljni, morali su da budu u privatnosti i morali su da budu između osoba starijih od 21 godine. Poslednje dve stavke su unosile dalju diskriminaciju. Najpre, starosna granica za gej parove bila je 21 godina starosti, nasuprot granice za heteroseksualne parove, koja je iznosila 16. Drugo, ograničenje na "privatnost" se veoma bukvalno tumačilo pred sudovima, tako da je seksualni odnos između muškaraca u iznajmljenoj hotelskoj sobi i dalje smatran prekršajem, pa je smatran prekršajem čak i u privatnoj kući ukoliko bi se tu našla treća osoba (čak i u drugoj prostoriji).
Ovaj zakon se primenjivao samo na Englesku i Vels, dok je u drugim delovima UK-a homoseksualnost i dalje bila zabranjena.
Istopolne zajednice uredi
Zakon o istopolnim zajednicama je donet 18. novembra, 2004. Zakon daje istopolnim parovima ista prava koja imaju venčani parovi. Istopolni parovi imaju prava da usvajaju decu pod istim uslovima kao heteroseksualni parovi. Lezbejke imaju pristup veštačkoj oplodnji i obe partnerke (bilo registrovanih ili de facto)se po automatizmu smatraju roditeljkama deteta. Zakon koji će uređivati pitanja roditeljstva gejeva u slučaju rađanja od strane surogat-majke treba da bude donet 2010.
Društveni odnos uredi
Prema istraživanjima, koje je oktobra 2008. objavio The Observer, 55% Britanaca podržava istopolne brakove.[1] Prema istraživanju YouGova iz 2007. godine, 90% Britanaca je podržalo zabranu diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije.
