Wikipedija

Polenska kijavica

Za ostala značenja, vidi Alergijski rinitis.

Polenska kijavica, polinoza poznata i pod nazivom senske groznica ili alergijski rinitis je bolest uzrokovana alergijskom reakcijom koja se karakteriše zapaljenjem sluzokože koja oblaže nos i grlo.[1]

Polenska kijavica
ICD-10J30
ICD-9477
OMIM607154
DiseasesDB31140
MedlinePlus000813
eMedicineent/194 med/104, ped/2560
MeSHD012221

Epidemiologija uredi

U prvim decenija 21. veka došlo je do značajnog porasta učestalosti alergijskih bolesti na globalnom nivou. Polinoze se javljaju u epidemijskim razmerama, i postaju sve veći svetski zdravstveni problem. Na ovo svakako utiču i globalne klimatskie promene; proleće počinje ranije, pa su periodi cvetanja biljaka praćeni pojavom ogromnih količina alergena u vazduhu. Automatski i tegobe alergičnih osoba traju duže i značajno ugrožavaju kvalitet njihovog života.[2]

Koliko je ova bolest raširena pokazuje podatak da u svetu oko 500 miliona ljudi pati od polenske kojavice, od kojih je čak 40 odsto dece. Kod dece ovo oboljenje predstavlja jedan od najčešćih hroničnih poremećaja, zbog čega je još u detinjstvu pravovremeno lečenje veoma važno. Prema nalazima u nedavnoj studiji iz SAD, ukupna procenjena cena lečenja alergijom izazvane kojavice u 1994. bio je između 1,2 i 1,5 milijardi dolara.[3] Na ove troškove treba dodati i druge troškove (materijalne i nematerijalne) zbog; više od 6 miliona propuštenih radnih i 2 miliona propuštenih školskih dana, kao i 28 miliona propuštenih dana zbog smanjenih aktivnosti. Ovi podaci su svakako zastareli, i danas su mnogo izraženiji zbog sve većih troškova za nabavku novih lekova i sve veće rasprostranjenosti bolesti.

Etiologija uredi

Nos je prvi u kontaktu sa alergenima iz vazduha jer predstavlja filter za sprečavanje prodora štetnih materija u disajne puteve. Zato nos najčešće i ispoljava prve simptome alergijske bolesti. U imunološkom procesu koji se zove senzibilizacija, imuni sistem pogrešno identifikuje najčešće bezopasne čestice odrešenih supstanci dospelih u nos, kao strano i štetno telo. Imuni sistem tada počinje proizvodnju antitela protiv ovih tih čestica. Pri prvom kontatu obično se ništa ne dešava, ali pri sledećem kontaktu sa tom supstancom, antitela je prepoznaju i pokreću imuni sistem za oslobađanje hemijskih supstanci u krvotok, među kojima je najznačajniji histamin. Ove hemikalije u imunom sistemu izazvaju reakciju koja dovodi do znakova iritacije i simptoma polenska kijavice. Naime delujući na krvne sudove, glatke mišiće i žlezde, histamin izaziva zapaljenje sluzokože nosa, što se manifestuje zapušenošću ili curenjem, kijanjem u seriji, i svrabom. Obično ove simptome prati i svrab u grlu, očima, ušima, kao i suzenje i otok oko očiju, često sa izraženim podočnjacima.

 
Čestice polena pod mikroskopom

Za razliku od prehlade polensku kijavicu ne izaziva virusna infekcija iako ima slične simptome. Nju uglavnom izazivaju poleni trave, drveća ili korova, grinje, dlake kućnih ljubimaca kao i buđ iz spoljašnje sredine. Primarno se javlja u proleće kada je u vazduhu visoka koncentracija polena.[4]

Najčešći uzročnici

Najčešći sezonski „okidači” za razvoj polenske kijavice su:

  • Poleni drveća, u proleće ili tokom leta
  • Poleni trava, koji se stvaraju uobičajeno u kasno proleće i leto
  • Polen ambrozije, s kraj leta i početkom jeseni
  • Spore koje stvaraju gljivica i buđ, tokom cele godine, što može biti izraženije za vreme toplog vremena.

Kada alergeni kod polenske kijavice prođu nosnu barijeru i spuste se u donje disajne puteve, oni mogu da izazovu zapaljenske reakciju, koja dovodi do težeg ili manje teškog napada astme.

Patogeneza uredi

Alergijski rinitis podrazumeva upalu sluzokože nosa, očiju, eustahijeve tuba, srednjeg uva, sinusa i ždrela. Nos je uvek uključen u ovaj proces, dok su drugi organi pogođeni samo kod pojedinaca. Zapaljenje sluzokože karakteriše se kompleksnim sadejstvom više inflamatornih medijatora, koji na kraju pokreću imunoglobulinom E (IgE) posredovane odgovore na proteine iz spoljašnje sredine.[5] Tendencija da razviju alergijska, ili IgE-posredovana, reakcije na spoljašnje alergene (proteine sposobne da prouzrokuju alergijsku reakciju) ima genetsku komponentu. U podložnih osoba izloženost određenim stranim proteinima dovodi do alergijskih senzitizacije, koje se karakterišu proizvodnjom specifičnih IgE usmerenog protiv tih proteina. Ovaj specifični IgE obavija površinu mastoidnih ćelija, koje su prisutne u nosnoj sluzokoži. Kada se specifičan protein (npr specifično zrno polena) udahne u nos, ono se može vezati za IgE na mastoidnih ćelija, što dovodi do neposrednog i odloženog otpuštanjem većeg broja medijatora.[5][6][7]

 
Patofiziološki mehanizmi u polenskoj kijavici
Faza reakcije

Posrednici koji se odmah oslobađaju u ranoj fazi ili fazi reakcije uključuju; histamin, triptazu, himaze kinina i heparin.[6][7] Mastoidne ćelije brzo sintetišu i druge posrednike, uključujući leukotrijen i prostaglandin D2. [10, 11, 12] [8][9][10] Ovi medijatori, preko različitih interakcija, na kraju dovode do simptoma rinoreje (nazalne kongestije, kijanje, svraba, crvenila, suzenja, oticanja, pritiska u uvu...). Mukozne žlezde nosa su takođe nadražene , što dovodi do povećanja sekreta iz nosa. Takođe javlja se i povećana vaskularna permeabilnost (propustljivost), sa eksudacijom plazme. Promene prati i vazodilatacija krvnih sudova, koja dovodi do zapušenja nosa i porasta krvnog pritiska. Zbog stimulacije senzornih nerva dolazi do kijanja i svraba u nosu.

Kako se svi ovi događaji mogu javiti unutar nekoliko minuta; ova reakcija označava se kao rana ili neposredna, faza reakcije.

Kasna faza

Tokom 4-8 časova, od kontakta sa alergenom, stvoreni posrednici kroz složen sled uzajamnih događaja, dovode do regrutovanja drugih upalnih ćelija u mukozi, poput neutrofila, eozinofila, limfocita i makrofaga.[11] Ovo rezultuje kontinuiranom inflamacijom, nazvanom odgovor kasnom fazom. Simptomi odgovora u kasnoj fazi su slični onima iz rane faze, ali kijanje, svrab i zagušenja i proizvodnja mukusa su manje izražene ali i dalje imaju tendenciju da se javljaju.[11]

Kasna faza može trajati satima ili danima, a sistemski uticaji, uključujući zamor, pospanost i malaksalosti, može nastati iz zapaljenskog odgovora. Ovi simptomi često značajno utiču na kvalitet života bolesnika.

Faktori rizika uredi

Kao faktori rizika za pojavu ili pogoršanje bolesti navode se:

  • Osobe koje imaju druge vrste alergija ili npr. astmu
  • Osobe koje su nasledno predisponirane ka alergijama ili astmi
  • Osobe koje žive ili rade u okruženju u koje se stalno bolesnik izlaže alergenima.

Na veću koncentraciju polena utiče i toplo suvo i vetrovito vreme, a manja je kada je vreme vlažno i hladno. Treba, međutim, naglasiti da je koncentracija polena najveća na visini od jednog metra, što znači da ga najviše udišu deca, pa se za njih može reći da su u povećanom riziku.[12]

Klinička slika uredi

Bolest počinje naglo, a tegobe obično traju nekoliko nedelja. Simptomi polenske kijavice koji se javljaju ubrzo nakon kontakta sa alergenom, amanifestuju se u vidu:

  • svrab u nosu, parćen čestim kijanjem,
  • smanjen osećaj mirisa i ukusa,
  • zapušen nos,
  • česta i obilana sekrecija iz nosa, kojanastaje zbog nadražajem sluzokože nosa,
  • slivanje sekreta iz nosa u grlo,
  • crvenila i suzenja očiju,
  • čest osećaj težine u predelu sinusa, praćen glavoboljom i
  • ukoliko je došlo do težeg oblika zapaljenja sluzokože nosa, kao što je to slučaj kod hronične iritacije, može doći do krvavljenja iz nosa.

Ponekad se može javiti i povišena temperatura, praćena opštim lošim stanjem i umorom, što može da umanjiti radnu sposobnost ili otežati učenje kod dece.

Dijagnoza uredi

Dijagnoza alergijskog rinitisa primarno se postavlja na osnovu: anamneze, karakteristične kliničke slike i dijagnostičkih testova.

Dijagnostički testovi uredi

Od testova obavezan je kožni alergijski test, koji se po potrebi dopunjava drugim ispitivanjima kao što su bakteriološki i citološki (eozinofili) nalazi brisa nosa i ispljuvka, ukupni i specifični IgE i funkcija pluća.[13]

Nespecifična nosna hiperreaktivnost je važna osobina alergijskog rinitisa, koja je definisana kao povećani nosni odgovor na normalne nadražaje rezultujući sa kijanjem, nosnom kongestijom i / ili sekrecijom.

Ređe se u rutinskoj dijagnostici rinitisa koriste provokativni testovi (uglavnom u istraživačke svrhe) kao što su merenje otpora prolazu vazduha kroz nos, maksimalni inspiratorni vršni protok kroz nos i nespecifični i specifični provokativni test alergenom na nosnu sluzokožu.

Terapija uredi

Glavni ciljevi terapije su smanjenje simptoma, poboljšanje kvaliteta života i sprečavanje komplikacija. U tom cilju mogućnosti su sledeće:

Mere prevencije

Preventivne mere podrazumevaju sprečavanje kontakta obolelog sa inkrimisanim alergenom, ili odstranjivanjem alergena iz životne sredine ili uklanjanje obolelog iz te sredine.

Medikamentozna terapija

Ovaj vid lečenja podrazumeva kombinaciju lekova za svaku bolest pojedinačno. On nije isti za svakog pacijenta, jer jedinstven pristup nije moguć zbog različitih stepena težine bolesti, predisponirajućih faktora, životne dobi bolesnika, dužine trajanja bolesti i drugih.

Imunoterapija

Imunoterapija se može primeniti u obliku specifične sublingvalno vakcinacije raznim vsrtama alergena. Mnogobrojna istraživanja su pokazala da ponavljena davanja niskih koncentracija alergena, sličnih alergenima koji izazivaju polenski rinitis, dovodi do izlečenja obolelih, što je jedina kauzalna terapija alergijskih bolesti za sada.

Izvori uredi

  1. ↑ Bousquet J, Van Cauwenberge P, Khaltaev N. Allergic rhinitis and its impact on asthma. J Allergy Clin Immunol. 2001; 108 (5 Suppl): S147-334.
  2. ↑ Mosges R, Klimek L. Today's allergic rhinitis patients are different: new factors that may play a role. Allergy. 2007 Sep. 62(9):969-75.
  3. ↑ Malone DC, Lawson KA, Smith DH, et al. A cost of illness study of allergic rhinitis in the United States. J Allergy Clin Immunol. 1997 Jan. 99(1 Pt 1):22-7
  4. ↑ Meltzer EO, Szwarcberg J, Pill MW. Allergic rhinitis, asthma, and rhinosinusitis: diseases of the integrated airway. J Manag Care Pharm. 2004 Jul-Aug. 10(4):310-7.
  5. ↑ 5,0 5,1 Skoner DP. Allergic rhinitis: definition, epidemiology, pathophysiology, detection, and diagnosis. J Allergy Clin Immunol. 2001 Jul. 108(1 Suppl):S2-8.
  6. ↑ 6,0 6,1 Walls AF, He S, Buckley MG, McEuen AR. Roles of the mast cell and basophil in asthma. Clin Exp Allergy. 2001. 1:68. Haberal I,
  7. ↑ 7,0 7,1 Corey JP. The role of leukotrienes in nasal allergy. Otolaryngol Head Neck Surg. 2003 Sep. 129(3):274-9.
  8. ↑ Iwasaki M, Saito K, Takemura M, Sekikawa K, Fujii H, Yamada Y. TNF-alpha contributes to the development of allergic rhinitis in mice. J Allergy Clin Immunol. 2003 Jul. 112(1):134-40.
  9. ↑ Cates EC, Gajewska BU, Goncharova S, Alvarez D, Fattouh R, Coyle AJ. Effect of GM-CSF on immune, inflammatory, and clinical responses to ragweed in a novel mouse model of mucosal sensitization. J Allergy Clin Immunol. 2003 May. 111(5):1076-86.
  10. ↑ Salib RJ, Kumar S, Wilson SJ, Howarth PH. Nasal mucosal immunoexpression of the mast cell chemoattractants TGF-beta, eotaxin, and stem cell factor and their receptors in allergic rhinitis. J Allergy Clin Immunol. 2004 Oct. 114(4):799-806.
  11. ↑ 11,0 11,1 Hansen I, Klimek L, Mosges R, Hormann K. Mediators of inflammation in the early and the late phase of allergic rhinitis. Curr Opin Allergy Clin Immunol. 2004 Jun. 4(3):159-63.
  12. ↑ Volarić-Mršić I. Istraživanje polena u uzduhu u nekim krajevima Hrvatske. Acta Bot Croat. 1972; 29: 83-94.
  13. ↑ Bousquet J, Van Cauwenberge P, Khaltaev N. Allergic rhinitis and its impact on asthma. J Allergy Clin Immunol. 2001; 108 (5 Suppl): S147-334.

Spoljašnje veze uredi

Šablon:Portalbar

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Polenska_kijavica&oldid=41489271