Plava grobnica

Commons-emblem-question.svg Ovom članku ili jednom njegovom dijelu nedostaju izvori.
Molimo vas da pomognete Wikipediji i dodate odgovarajuće izvore u članak.
spomen ploča na ostrvu Vido sa stihovima Milutina Bojića iz pesme „Plava grobnica“

Plava grobnica je naziv koji se koristi za more oko ostrvceta Vida, u gradu Krfu, u koje su tokom Prvog svetskog rata sahranjivani preminuli srpski vojnici kada na samom Vidu više nije bilo mesta.

Ovo potresno mesto inspirisalo je Milutina Bojića da napiše svoju čuvenu pesmu Plava grobnica. Kada su se srpski vojnici povukli iz Albanije otišli su na ostrvo Vido. Zbog raznih bolesti i gladi mnogo ljudi je umrlo. Kako na ostrvu nije bilo dovoljno mesta da se dostojno sahrane, njihova tela puštena su u Jonsko more.

Plava grobnica je objavljena u zbirci pesama  Pesme bola i ponosa 1917. u Solunu, neposredni pred pesnikovu smrt. U ovoj zbirci se nalaze 34 pesme koje je napisao na Krfu i Solunu. Pesme ove zbirke, nastale su u toku rata, inspirisane su glogotom srpskog naroda, koja je započela 1914. godine, i nastavljena je povlačenjem preko Albanije i masovnim umiranjem na Krfu. To su pesme bola zbog stradanja sopstvenog naroda, ali i pesme ponosa što je taj narod podneo sva stradanja i bio spreman da, odmoren i osvežen, krene u oslobađanje svoje zemlje. Plava grobnica, jedna od najboljih i najpouzdanijih iz ove predsmrtne Bojićeve zbirke, ima istorijsku osnovu: peva o nesvakidašnjem groblju u dubinama Jonskog mora, pored obala ostrva Krfa, gde je od januara do marta 1916. godine sahranjeno 4.847 srpskih vojnika. Na način na koji je opevao patnje i stradanje srpskog naroda on je zauvek ovekovečio jezivu viziju plave grobnice kod ostrva Vida-ostrvo smrti. Za sobom je ostavio nezaboravne stihove u jednom tragičnom delu srpske istorije.

Pesma ima osobenu strukturu. Svih četrnaest strofa su katreni, ali se međusobn o razlikuju po vrsti stiha: deset strofa se sastoji iz dvanaesteračnih stihova, a u četiri strofe se smenjuju sečetrnaesterci i sedmerci .

Vidi jošUredi