Otvori glavni meni

Petrolej (kerozin) takođe poznat kao parafin je jako zapaljiva ugljovodonična tečnost. Naziv mu potiče od Grčke reči -{keros}- što znači vosak.[1]

Kerozin (petrolej) se najviše koristi kao gorivo za vazduhoplovna vozila kao što su avioni, rakete i druge vrste letjelica. Njegova temperatura sagorevanja je slična kao kod dizela, tačka mržnjenja im je ispod -{-60 °C}-. Kerozin je bistra providna tečnost gustine od -{0,78 do 0,85 gr/cm3}- pri stalnoj temperaturi od -{20 °C}-.[2]

Dobija se frakcionom destilacijom nafte na temperaturi od -{150 °C}- do -{270 °C}- može da unutar svoje hemijske formule ima od 6 do 16 ugljenikovih atoma unutar jednog molekula.

LiteraturaUredi

  1. Asbury Herbert (1942). The golden flood: an informal history of America's first oil field. Alfred A. Knopf. str. 35. 
  2. -{Chris Collins (2007), “Implementing Phytoremediation of Petroleum Hydrocarbons, Methods in Biotechnology 23:99-108. Humana Press. ISBN 1-58829-541-9.}-

Ovde se meša kerozin i petrolej. Petrolej je petrolej a kerozin je kerozin,hafta je drugo kao i benzin i sve potiče iz sirove nafte. Petrolej se koristio za fenjere i lampe za osvetlenje. Taman posla da je to kerozin.