Pet prepreka
Prepreka ili smetnja (pali: nivarana) u budizmu je unutarnja barijera koja sprečava razvijanje pažnje i uvida. Pet prepreka (pañćanivarana) su: čulna želja (kamacchanda), zlovolja (bjapada), lenjost i umrtvljenost (thina-middha), uznemirenost i strepnja (uddhacca-kukkucca) i sumnja (vicikiccha).[1]
Prema Budinim rečima, onaj čiji je um preplavljen neobuzdanom željom, ili nekom drugom preprekom, radiće ono što ne bi trebalo da radi i zanemarivaće ono što bi trebalo da radi, i tako će njegov ugled i njegova sreća propasti.[2] Ali kada neko prevaziđe ove prepreke, tada je moguće da uvidi sopstveno dobro i tuđe dobro, i dostigne znanje i uvid koji omogućuju postizanje svetosti.[3]
Prepreke i uklanjanjeUredi
Prema Budinom učenju, pet prepreka ne opstaju same od sebe, već samo ako ih hranimo:
„Kao što, monasi, ovo telo preživljava hranjenjem, preživljava zaviseći od hranjenja, ne preživljava bez hranjenja – na isti način, monasi, pet prepreka opstaje hranjenjem, zavisi od hranjenja, ne preživljava bez hranjenja.[4]“Pažljivo i blagovremeno registrovanje nastajanja neke prepreke, jednostavan je ali i vrlo efikasan metod njenog neutralisanja:
„kada se u njemu javi čulna želja, monah zna: ‘U meni je čulna želja’, ili kada čulne želje nema, on zna: ‘U meni nema čulne želje’. On zna kako se još nepostojeća čulna želja pojavljuje; on zna kako se postojeća čulna želja napušta; i on zna kako se napuštena čulna želja u budućnosti više ne pojavljuje.[5]“Čulna željaUredi
Čulne želje nastaju iz nepromišljenog udubljivanja u predmete privlačne čulima.[6] Buda detalno objašnjava kako se hrani čulna želja, odnosno požuda:
„Postoje prelepi predmeti; često im se posvećuje preterana pažnja – ovo je hrana za nastajanje požude koja još nije nastala i hrana za povećanje i snaženje požude koja je nastala.[7]“U budizmu se pominju sledeće tehnike za uklanjanje čulne želje: meditacija o neprijatnim stvarima (uključujući meditaciju o smrti), stražarenje na vratima čula, umerenost u jelu, prijateljstvo sa mudrima i razgovor o korisnom. Buda daje upute za meditaciju o neprivlačnosti:
„Postoje neprijatni predmeti, kojima se često posvećuje odmerena pažnja – ovo je sprečavanje nastajanja požude koja nije nastala, i sprečavanje uvećanja i snaženja požude koja je već nastala.[8]“Meditacija neprijatnih stvari kao svoju posledicu ima omrazu privlačnih:
„U onome ko je posvećen meditaciji nad neprijatnim objektima odbojnost prema privlačnim objektima je čvrsto utvrđena. Ovo je posledica.[9]“Konačno, kada se čovek reši čulne želje, njegov duh se pročišćava:
„Pošto se riješio čežnje za svijetom, ćud mu ostaje odvraćena od čežnje, duh mu se pročišćava od čežnje.[10]“ZlovoljaUredi
Zlovolja nastaje iz nepromišljenog udubljivanja u odbojne nam predmete.[6]
„Postoje objekti koji izazivaju odbojnost; često im se posvećuje preterana pažnja – ovo je hrana za nastajanje ljutnje koja još nije nastala i hrana za povećanje i snaženje ljutnje koja je već nastala.[11]“Nakon što čovek postane obuzet zlovoljom, njegov um biva u potpunosti pomućen:
„Ukoliko se lonac vode greje na vatri, voda kipi i ključa, i čovek sa normalnom sposobnošću vida, gledajući u nju, ne može da prepozna i vidi svoj lik. Na isti način, kada je nečiji um opsednut zlovoljom, preplavljen zlovoljom, tada on ne može pravilno da uoči izlaz iz zlovolje koja je nastala; tada on pravilno ne razume i ne vidi sopstveno dobro, niti dobro drugih.[12]“Zlovolja se uklanja razvijanjem prijateljske ljubavi:
„Postoji oslobođenje srca ljubavlju; često mu se posvećuje odmerena pažnja – ovo je sprečavanje nastajanja ljutnje koja još nije nastala, i sprečavanje uvećanja i snaženja ljutnje koja je već nastala.[13]“Nakon što se reši zlovolje, čovekov duh je pročišćen:
„Pošto se riješio mrzovolje, duh mu ostaje bez zlih namjera. Milosrdan prema svim živim bićima, pročišćava duh od mrzovolje.[10]“TromostUredi
„Ako je voda prekrivena žabokrečinom, čovek sa normalnom sposobnošću vida ne može da prepozna i vidi sopstveni lik. Isto tako, kada je nečiji um opsednut lenjošću i tromošću, on ne vidi sopstveno dobro, niti dobro drugih.[14]“Lenjost i tromost nastaju popuštanjem pred dosadom i pospanošću, a uklanjaju se buđenjem energije "neprekidnog delovanja".[15] Prejedanje je čest uzrok lenjosti i tromosti, a njenom prevladavanju doprinosi menjanje poloћaja tela, ostajanje na sveћem vazduhu, prijateljstvo s mudrima i razgovor o korisnom.[16]
„Pošto se riješio krutosti i učmalosti, ostaje istrgnut iz krutosti i učmalosti, razbistren, pažljiv i razborit; duh mu se pročišćava od krutosti i učmalosti.[10]“UznemirenostUredi
„Ukoliko se voda uskomešana vetrom pokreće, mreška i talasa, čovek ne može da prepozna i vidi sopstveni lik. Na isti način, kada je nečiji um opsednut uznemirenošću i kajanjem, tada on ne razume i ne vidi sopstveno dobro, niti dobro drugih.[17]“Uznemirenost, briga i kajanje nastaju iz nepromišljenog razmatranja uznemirujućih misli. U jednom od govora, Buda objašnjava da uznemirenost može postojati i zbog onog što ne postoji, kako spolja, tako unutra. Uznemirenost zbog spoljašnjih stvari koje ne postoje se javlja kada neko izgubi nešto što je imao, pa je usled toga potišten i malodušan. Slično, uznemirenost zbog onog što ne postoji unutra se javlja kada neko veruje u svoju dušu i dušu sveta, nakon čega čuje Budino učenje i pomisli: "Ja ću biti poništen, ja ću biti uništen! Više neću postojati!"[18]
Uznemirenost i briga se uklanjaju razvijanjem utihnulosti uma.[19]
„Pošto se riješio nemira i brige, ostaje neuzbuđen; u unutarnjem spokojstvu duh mu se pročišćava od nemira i briga.[10]“SumnjaUredi
Sumnja nastaje iz nepromišljenog razmatranja nejasnih stvari, a uklanja se učenjem, istraživanjem i traganjem,[6] posebno razmatranjem krajnosti kao što su korisno i nekorisno, plemenito i nisko, i drugih.[20]
„Pošto se riješio kolebljivosti, postaje nepokolebljiv, bez sumnje o onome što je dobro pročišćava duh od kolebljivosti.[10]“LiteraturaUredi
- Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd.
IzvoriUredi
- ↑ Rečnik pali i budističkih termina
- ↑ AN IV:61
- ↑ AN V:51
- ↑ SN XLVI:2
- ↑ Satipatthana sutta, MN 10
- ↑ 6,0 6,1 6,2 Kovačević 2014: str. 255
- ↑ SN XLVI:51
- ↑ SN XLVI:51
- ↑ AN V:36
- ↑ 10,0 10,1 10,2 10,3 10,4 Samannaphala sutta
- ↑ SN XLVI:51
- ↑ SN XLVI:55
- ↑ SN XLVI:51
- ↑ SN XLVI:55
- ↑ SN XLVI:51
- ↑ http://srednjiput.rs/tumacenja/nanaponika-thera/pet-mentalnih-prepreka/prepreke/
- ↑ SN XLVI:55
- ↑ Mađđhima nikāya 22: Alagaddūpama sutta
- ↑ http://srednjiput.rs/tumacenja/nanaponika-thera/pet-mentalnih-prepreka/prepreke/
- ↑ http://srednjiput.rs/tumacenja/nanaponika-thera/pet-mentalnih-prepreka/prepreke/
