Перућац
Перућац је насеље у Србији у општини Бајина Башта у Златиборском округу. Према попису из 2002. било је 845 становника (према попису из 1991. било је 687 становника). У рејону села се налази хидроелектрана „Бајина Башта“ и некропола стећака Мраморје, из XIV века.
Перућац | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | ![]() |
Управни округ | Златиборски |
Општина | Бајина Башта |
Становништво | |
Становништво (2011) | 845 |
Положај | |
Координате | 43°57′14″N 19°25′16″E / 43.954°N 19.421166°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 316 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 31256 |
Позивни број | 031 |
Регистарска ознака | UE |
Координате: 43° 57′ 14" СГШ, 19° 25′ 16" ИГД
Некропола стећакаUredi
За више информација погледајте чланак Некропола стећака у Перућцу |
Мраморје или Багруша је средњовековна некропола стећака која спада међу најочуваније некрополе тог поднебља[1]. Потиче из XIV века и простире се између реке Дрине и магистралног пута који прати њен ток, на самом улазу у насеље. Локалитет се налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од изузетног значаја[1][2], али је и поред тога угрожен реком Дрином са једне и ширењем самог Перућца, са друге стране[1].
ГеографијаUredi
У насељу Перућац, тече вероватно најкраћа река у свету. Дуга је равно 365 метара, па многи кажу да је река Врело, бистра као око, дуга - годину дана. Ова река која се после краћег тока и предивног водопада улива у Дрину, има све што имају и оне много веће светксе реке - велики, моћни извор из кога кулја беличаста вода, један рибњак на десној обали, воденицу на левој, једну леву притоку у виду бистрог поточића, населје на левој обали, два моста.
Дрина са реком Врело је у акцији избора седам српских чуда природе у организацији Туристичке организације Србије проглашена за прву природну лепоту Србије.
ДемографијаUredi
У насељу Перућац живи 691 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 41,4 година (40,3 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 317 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,67.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 832 | 98,46% | ||
Црногорци | 3 | 0,35% | ||
Југословени | 2 | 0,23% | ||
Хрвати | 1 | 0,11% | ||
Македонци | 1 | 0,11% | ||
непознато | 3 | 0,35% |
м | ж | |||
? | 0 | 1 | ||
80+ | 6 | 12 | ||
75-79 | 9 | 19 | ||
70-74 | 15 | 20 | ||
65-69 | 19 | 27 | ||
60-64 | 40 | 36 | ||
55-59 | 20 | 30 | ||
50-54 | 39 | 39 | ||
45-49 | 36 | 39 | ||
40-44 | 16 | 24 | ||
35-39 | 28 | 30 | ||
30-34 | 30 | 24 | ||
25-29 | 27 | 23 | ||
20-24 | 34 | 30 | ||
15-19 | 21 | 30 | ||
10-14 | 25 | 30 | ||
5-9 | 19 | 18 | ||
0-4 | 14 | 15 | ||
просек | 40.3 | 42.3 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 340 | 108 | 207 | 11 | 13 | 1 |
Женски | 384 | 88 | 206 | 72 | 17 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 154 | 11 | 6 | - | 33 | 14 | 36 | 10 | 17 | 6 |
Женски | 94 | 13 | 1 | - | 30 | 2 | - | 12 | 22 | 2 |
Оба | 248 | 24 | 7 | - | 63 | 16 | 36 | 22 | 39 | 8 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | 3 | 5 | 2 | 5 | 2 | - | - | 3 | |
Женски | 1 | - | - | 6 | 2 | 3 | - | - | - | |
Оба | 2 | 3 | 5 | 8 | 7 | 5 | - | - | 3 |
Галерија сликаUredi
Види јошUredi
РеференцеUredi
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Споменици културе у Србији: Некропола стећака (сајт САНУ) (sh) (en)
- ↑ „Споменици културе од изузетног значаја“ Arhivirano 2008-10-15 na Wayback Machine-u (Министарство културе Републике Србије) (sh)
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9