Publije Helvije Pertinaks (rođen 1. avgusta 126. godine, ubijen 28. marta, 193. godine) proglašen je za rimskog cara odmah posle ubista Komoda, 31. decembra 192. godine.

O Pertinaksovoj karijeri pre nego što je postao car, govori njegovoa biografija u spisu Historia Augusta, kao i niz natpisa na kamenu. Rođen je u italijanskom gradu Albi. Bio je sin oslobođenika Helvija Sukcesa. Pertinaks je u početku podučavao gramatiku, ali je ubrzo započeo vojnu karijeru. Bio je vojni tribun u Šestoj Pobedničkoj Legiji u Britaniji, a kasnije je bio na dunavskom limesu i kao prokurator u Dakiji. Prvi put je postao sufektni konzul 175. godine, a zatim je desetak godin abio upravnik provincija Gornje i Donje Mezije, Dakije, Sirije i Britanije.


Od početka pretposlednje decenije drugog veka, Pertinaks je učestvovao u radu Senata, ali mu je pretorijanski prefekt Perenije zabranio da učestvuje u javnom životu. Posle tri godine, poslat je u Britaniju da spreči pobunu vojske. Došlo je do sukoba i na kraju je Pertinaks oštro kaznio pobunjenike. 187. godine napustio je Britaniju, sa reputacijom strogog zapovednika.

Bio je prokonzul u provinciji Africi 188. i 189. godine. Drugi konzulat je služio zajedno sa carem. Kasnije je postao pretorijanski prefekt kada je Komod bio ubijen u svom domaćinstvu.

Petrinaksova kratka vladavina (manje od tri meseca) nije bila stabilna. Od početka je imao nevolja sa pretorijanskom gardom. Da bi ispunio njihova očekivanja u plaćanju, Pertinaks je morao da rasproda Komodovu imovinu. Pertinaks je uspeo da preživi jednu zaveru, ali su ga pretorijanci ubrzo ubili, 28. marta 193. godine. Senator Didije Julijan proglašen je za cara, što je izazvalo kratak građanski rat.

Kada je Septimije Sever pobedio u tom građanskom ratu, on je odmah priznao Pertinaksa kao legitimnog cara, naredio da se ubiju vojnici koji su skovali zaveru protiv cara.