Wikipedija

Perikardiocenteza

Perikardiocenteza, perkutana perikardiocenteza je kardiološka metoda drenaže nakupljenog izliva tečnosti u perikardijalnom prostoru (koji okružuje srce i remeti njegovu normalnu funkciju). Izvodi se ubodom kroz zid grudnog koša, na orijentirnim tačkama ili „naslepo“ pomoću specijalnog šprica i igle, koje se koriste za tu namenu. Perikardiocenteza je metoda izbora za brzo lečenje tamponade srca.[1]

Perikardiocenteza
(kardiološka procedura)
Intervencija
Trodimenzionalna ehokardiografija, još više je unapredila bezbednost perikardiocenteze
ICD-9-CM37.0
MeSHD020519

Istorijat uredi

Perkutana perikardiocenteza je u 19. veku uvedena u medicinsku praksu od strane (engl. Frank Schuh) koji je ovu metodu prvi opisao 1840. Do kraja 20. veka, perkutana perikardiocenteza postaje pouzdana tehnika za lečenje bolesnika sa perikardijalnim izlivom oko srca, ali i pouzdana tehnika koja se sve više koristi i u dijagnostičke svrhe.[2]

Pre pojave dvodimenzionalne ehokardiografije, za perikarardiocentezu korišćena je tehnika „slepog“ subksifoidnog pristupa, koji je imao ozbiljne komplikacije koje nisu bile retke (npr. povreda jetre, miokarda, koronarnih arterija, pluća). Sa uvođenjem dvodimenzionalne ehokardiografije, omogućena je direktna vizuelizacija srčanih struktura i susednih vitalnih organa, tako da je perikardiocenteze postala bezbedana i sigurna metoda koja se danas obavlja uz minimalan rizik. Od 1979., ultrazvučno vođena perikardiocenteza je postala metoda koja se masovno koristi kao dijagnostički i terapijski postupak za lečenje izliva oko srca. Kad god je to moguće, ovaj postupak treba da obavlja hirurg ili kardiolog obučen za ovu invazivnu tehniku.[2]

Pouzdanost metode:[2] Od pojave dvodimenzionalne ehokardiografije, morbiditet i mortalitet u toku perikardiocenteze su smanjeni. Nakon retrogradne analize 1.127, ehokardiografski vođenih perikardiocenteza, koje su obavljene tokom više od 20 godina u velikim kliničkim centrima, stopa uspešnoti bila je visoka (do 97%). Dok se ukupna stopa komplikacija kretala oko od 4,7% (velikih 1,2% i malih 3,5% ). Stope uspešnosti razlikuju se od jednog do drugog instituta, ali se može zaključiti da je ehokardiografski vođene perikardiocenteza bezbedna procedura sa minimalnim komplikacijama i mortalitetom.

Etiologija uredi

Glavni članak: Perikarditis
ETIOLOGIJA PERIKARDIJALNIH IZLIVA [3],[2]
Oblik Uzrok i uzročnici
Infektivni
  • Virusni • Koksakia virusi • Eho virusi • Adenovirusi • EBV • HIV • Influenca virus • Varičela • Rubeola • Parvo B-19 virus •
  • Bakterijijski • Streptokokus • Stafilokokus • Neiserije • Hemofilus • Hlamidija • Legionela • Tuberkuloza • Salmonela • Lajmska bolest • Treponema • Borelioza •
  • Gljive; histoplazmoza • Blastomikoza • Nokardia • Kandida • Aktinomikoza •
  • Rikecije
  • Paraziti • Ehinokokus • Amebiaza • Toksoplazmoza *
Autoimuni (sistemski)
  • Reumatske bolesti • Reumatska groznica • Miksedem • Reumatoidni artritis • Vaskulitis, skleroderma
  • Ostale autoimune bolesti • Sarkoidoza, Poliarteritis • Vagnerova granulomatoza • Reiter's syndrome • Dermomiozitis •
Traumatski
  • Blast povreda
  • Penetratne povrede • Ubodina • Prostrelna rana •
Tumorski
  • Primarni • Rabdomiosarkom • Teratom • Lipom • Angiom • Leiomiom • Fibrom •
  • Metastatski • Tumori pluća • Tumori limfnog sistema • Hoddžkinova bolest • Melanom • Karcinom želuca •
Postinfarktni
  • Perikarditis u toku akutnog infarkta srca
  • Postkardijalni (postinfarktni) sindrom
Medikamentozni
  • Antiaritmici- Prokainamid (Procanbid®, Pronestyl®) • Fenitoin (Dilantin®)
  • Ostali lekovi-Antikoagulanti • Trombolitici • Doksorubicin • Penicilin • Fenilbutazon
Metabolički
  • Uremični (bubrežna insuficijencija - uremija)
  • Virusni (toksični) autoimuni miksedem
  • Adisonova bolest
  • Dijabetesna ketoacidoza
  • Holesterolski perikarditis
Drugi oblici
  • Postradijacioni
  • Hemiperikard postraumatski, nekontrolisani antikoagulantni • postinfarktni
  • Pneumoperikard postraumatski prodor vazduha u srčanu kesu
  • Amiloidoza
  • Disekcija aneurizme
  • Behčetova bolest
  • Miastenia gravis
Jatrogeni
  • Perforacije izazvane umetanjem katetera,
  • Implantacije pejsmejkera,
  • Stanja posle kardiopulmonalna reanimacija
  • Perforacija izazvana bronhoskopijom

Dijagnoza uredi

Glavni članak: Tamponada srca

Parikardiocenteza se najčešće primenjuje kod tamponade srca, koju u navećem broju slučajeva izazivaju intraperikardijalna akutna krvarenja. Zbog velike brzine razvoja poremećaja, ova krvarenja ugrožavaju život i zahtevaju brzu dijagnozu i lečenje (evakuaciju izliva).

Dijagnoza tamponade srca se postavlja na osnovu; kliničkog nalaza, akutne ili hronične tamponade srca koju karakteriše trijas (tri) simptoma, prvi put opisanih od strane Klod Beka, kardiovaskularnog hirurga, (po kome je ova grupa simptoma nazvana »Bekova trijada simptoma«);[4]

  • Hipotenzija (nizak krvni pritisak)
  • Povećan venski pritisak
  • Oslabljeni srčani tonovi

Naknadna istraživanja pokazuju, da su ovi klasični nalazi, koje je opisao Klod Bek prisutni samo u manjem broju bolesnika sa srčanom tamponadom, i da ponekad nisu sasvim pouzdani u dijagnostici.[5] Zato je dijagnostiku prisustva tečnosti oko srca znatno olakšao razvoj i stalno unapređenje ehokardiografije (ultarzvučni pregled srca). Danas je ultrazvuk srca prihvaćen kao kriterijum za procenu kliničke slike i promena oko srca i srčane dinamike izazvane izlivom tečnosti u perikardijalnu šupljinu. Uz pomoć ehokardiografije, može se odrediti mesto izliva, veličina izliva (koji može biti mali, srednji ili veliki), i hemodinamika promena, funkcija srčanih šupljina, kao i nivo smanjenja respiratornih promene, prečnika donje šuplje vene.[4]

Indikacije uredi

Terapijska perikardiocenteza

Ova vrsta tretmana indicikovana je kod bolesnika sa hemodinamskim promenama u radu srca koje ugrožavaju život bolesnika zbog prisustva tečnosti u srčanoj kesi i tamponade srca.[6],[7]

Dijagnostička perikardiocenteza

Dijagnostička perikardiocenteza je invazivna metoda, aspiracije tečnosti oko srca, u hemodinamski stabilnih bolesnika u cilju dijagnostike (palijativne ili profilaktičke) i sprovodi se pod kontrolom ultrazvuka, kompjuterizovane tomografije, ili fluoroskopske tomografije.[8],[9]

Kontraindikacije uredi

Apsolutne kontraindikacije

Kod hemodinamski nestabilni bolesnika ne postoje kontraindikacije, bez obzira na težinu kliničke slike. Ukllanjanje čak i malih količina tečnosti iz srčane kese može značajno poboljšati hemodinamaske funkcije srca bolesnika i sprečiti razvoj težih poremećaja.[6]

Relativne kontraindikacije

u realzivne kontraindikacije spadaju:

Nesanirani poremećaji krvarenja,[10],[11]

Povredom izazvana srčana tamponada za koju neki autori tvrde da je treba tretirati torakotomijom.[12]

Procedura izvođenja uredi

Priprema [1] uredi

  • Bolesniku se plasira najmanje jedna intravenska linija u lakatnu ili neku drugu pogodnu venu.
  • Preko kiseoničke maske ili nosnog katetera bolesniku se ordinira sve vreme procedure medicinski kiseonik.
  • Priključenjem EKG elektroda za kontinuirano praćenje rada srca i puls-oksimetar za praćenje zasićenja arterijske krvi kiseonikom, neprestano se prate ovi parametri.
  • Kroz nos, ždrelo i jednjak bolesniku se plasira nosno-želudačna sonda za pravovremenu dekompresiju stomaka u slučaju perforacije želuca.
  • Na osnovu anatomskih orijentira, sabljastog (ksifoidnog) nastavka grudne koste i 5. i 6. rebara, terapeut određuje lokaciju za ubacivanje igle (najčešće se u praksi koristi pristup na levoj sternokostalnoj liniji u predelu odmah ispod sabljastog (ksifoidnog) nastavka. vidi

Postupak [1] uredi

  • Područje ispod sabljastog (ksifoidnog) nastavka čisti se antiseptičkim sredstvom (dezinficijensom).
  • U predeo uboda infiltrira se lokalni anestetik, prvo plitko a zatim dublje u potkožno tkivo.
  • Na koži se skalpelom (nožićem) na izabranoj lokaciji ispod sabljastog (ksifoidnog) nastavka i leve sternokostalne linije, vrši zasecanje kože.
  • U plastični špric od 20 do 60 ml, sa iglom za punkciju kičmenog stuba, puni se 5 ml fiziološkog rastvora u špric (što treba da omogući normalnu prohodnost igle).
  • Igla se kroz rez na koži ubada u grudni koš u pravcu levog ramena, pri čemu se kontroliše da uvek bude pod uglom od 45° u odnosu na površinu trbušnog zida. Igla se uvodi u grudni koš pod direktnom kontrolom ultrazvučnog aparata. vidi
  • Polako napredujući prema kičmenom stubu igla se uvodi do dubine od 5 cm, i istovremeno se povlačenjem klipa, stvara negativni pritisak u špricu. Sve vreme terapeut vizuelno prati pojavu aspirirane tečnosti i njene karakteristike.
  • U slučaju naglih promena u EKG talasu (elevacija ST segmenta), špric treba polako zajedno sa iglom izvlačiti van grudnog koša, sve dok se srčana funkcija ne vrati u normalu (ova promena u EKG sugeriše da je igla se u direktnom kontaktu sa srčanim mišićem.
  • Kada se tečnost više ne pojavljuje u toku aspiracije, dalji postupak se prekida

Komplikacije uredi

U toku sprovođenja perikardiocenteze, pogotovo ako se ona izvodi „na slepo“ bez vizuelne kontrole kretanja igle, primenom ehokardiografije, mogu se javiti sledeći poremećaji, čija stopa učestalosti varira od 4% do 40%;[13],[14],[15]

  • Srčana aritmija
  • Ubod u srčanu arteriju ili aneurizmu
  • Hemotoraks
  • Pneumotoraks
  • Pneumoperikardijum
  • Povreda jetre
  • Neuspešna punkcija (usirena krv u perikardijumu)
  • Reakumulacija tečnosti (ponovno nakupljanje) oko srca, po završenoj evakuaciji.

Vidi još uredi

Izvori uredi

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 Gil Z Shlamovitz, MD, Pericardiocentesis Medscape, Pristupljeno 10. 3. 2010. (en)
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Ali A Sovari, MD,et all, Pericardiocentesis Medscape, Pristupljeno 10. 3. 2010.
  3. ↑ Edward Chafizadeh, MD, Ralph Shabetai, MD Evaluation and management of acute pericarditis Arhivirano 2010-02-17 na Wayback Machine-u Posećeno:16. januara 2010.(en)
  4. ↑ 4,0 4,1 Fagan SM, Chan KL. Pericardiocentesis: blind no more!. Chest. Aug 1999;116(2):275-6.
  5. ↑ Sternbach G. Claude Beck: cardiac compression triads. J Emerg Med. Sep-Oct 1988;6(5):417-9.
  6. ↑ 6,0 6,1 Reichman E, Simon R. Pericardiocentesis. In: Emergency Medicine Procedures. USA: McGraw Hill; 2004:204-216.
  7. ↑ Milorad A. i sar. Urgentna stanja u internoj medicini, Vojnomedicinska akademija, Beograd 2000.
  8. ↑ Klein SV, Afridi H, Agarwal D, et al. CT directed diagnostic and therapeutic pericardiocentesis: 8-year experience at a single institution. Emerg Radiol. Nov 2005;11(6):353-63.
  9. ↑ Callahan JA, Seward JB. Pericardiocentesis Guided by Two-Dimensional Echocardiography. Echocardiography. Sep 1997;14(5):497-504.
  10. ↑ Hong YC, Chen YG, Hsiao CT, et al. Cardiac tamponade secondary to haemopericardium in a patient on warfarin. Emerg Med J. Sep 2007;24(9):679-80.
  11. ↑ Lee KS, Marwick T. Hemopericardium and cardiac tamponade associated with warfarin therapy. Cleve Clin J Med. Jul-Aug 1993;60(4):336-8.
  12. ↑ Thourani VH, Feliciano DV, Cooper WA, et al. Penetrating cardiac trauma at an urban trauma center: a 22-year perspective. Am Surg. Sep 1999;65(9):811-6; discussion 817-8.
  13. ↑ Vayre F, Lardoux H, Pezzano M, et al. Subxiphoid pericardiocentesis guided by contrast two-dimensional echocardiography in cardiac tamponade: experience of 110 consecutive patients. Eur J Echocardiogr. Mar 2000;1(1):66-71
  14. ↑ Tsang TS, Freeman WK, Barnes ME, et al. Rescue echocardiographically guided pericardiocentesis for cardiac perforation complicating catheter-based procedures. The Mayo Clinic experience. J Am Coll Cardiol. Nov 1998;32(5):1345-50.
  15. ↑ Salem K, Mulji A, Lonn E. Echocardiographically guided pericardiocentesis - the gold standard for the management of pericardial effusion and cardiac tamponade. Can J Cardiol. Nov 1999;15(11):1251-5.
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Perikardiocenteza&oldid=41561587