Parada (film, 2011)

Parada je srpski komedijsko-dramski film iz 2011. godine reditelja i scenariste Srđana Dragojevića.[1][2] Film se bavi pitanjima LGBT prava u Srbiji i prikazuje snimke prve beogradske parade ponosa u samostalnoj Srbiji iz 2010. godine.

Parada
Kino-poster filma Parada
Žanrkomedija, drama
RežijaSrđan Dragojević
ProducentBiljana Prvanović
Igor Nola
Vladimir Anastasov
Eva Rohrman
Mike Downey
ScenarioSrđan Dragojević
UlogeNikola Kojo
Miloš Samolov
Hristina Popović
Goran Jevtić
Goran Navojec
Mira Stupica
Marko Nikolić
MuzikaIgor Perović
FotografijaKiril Spaseski
MontažaPetar Marković
StudioDelirium Films
Mainframe Production
Sektor Film Skopje
Forum Ljubljana
Film and Music Entertainment
DistribucijaFilmstar
Datum(i) premijere
31. 10. 2011 (2011-10-31)
Trajanje115 min.
Zemlja Srbija
Jeziksrpski/hrvatski/bosanski
albanski
Budžet1.5 miliona €
Bruto prihod4 miliona €
Web stranicadeliriumfilms.rs
Parada na Internet Movie Database

Film je premijerno prikazan u Beogradu 31. oktobra 2011. Uprkos kontroverzne teme, Paradu je u bioskopima pogledalo preko 150,000 ljudi u prve tri sedmice, odnosno 350,000 u prvih jedanaest sedmica prikazivanja. U prvih osam sedmica, pogledalo ga je 150,000 ljudi u Hrvatskoj, 40,000 u Bosni i Hercegovini, 25,000 u Sloveniji i 20,000 u Crnog Gori.[3]

Radnja

uredi

Grupa gej aktivista pokušava da organizuje paradu ponosa u Beogradu, što nije lak zadatak u Srbiji, o čemu svedoči i nasilje u pokušaju 2001. godine. Gotovo deceniju kasnije, situacija nije mnogo bolja. Na najavu novog pokušaja Prajda, desničarske, nacionalističke i neo-nacističke organizacije opet su se ujedinile da nasilno spreče gej aktiviste čiju je manifestaciju beogradska policija odbila da štiti.

Među organizatorima se nalazi i Mirko Dedijer (30), pozorišni reditelj koji uglavnom zarađuje za život planirajući raskošne i kičaste svadbene svečanosti. Mirko živi u Beogradu zajedno sa svojim ženstvenim dečkom Radmilom (35), uspešnim veterinarom, koji nije toliko političan i zadovoljan je živeti diskretno i u tajnosti. Mirko i vokalni gej aktivisti svakodnevno doživljavaju fizičke napade i zlostavljanje homofobične većine svoga grada. Radmilo ipak podržava svog partnera Mirka u snu da organizuje prvi uspešan Prajd u Beogradu. No nemajući koga da im obezbeđuje skup i već trpeći pre-manifestacijske napade, većina gej aktivista vide da je održavanje ovog Prajda nemoguće.

S druge strane, u radnji se pojavljuje Miško Drašković "Limun", mačo kriminalac i ratni veteran u svojim kasnim 40-ima koji danas vodi džudo klub koji je istovremeno i telohraniteljska agencija (njihovi klijenti većinom su nouveau riche biznismeni i turbo-folk pevačice). Limun je rastavljen muškarac čiji je sin iz prethodnog braka, Vuk, automehaničar i član marginalne desničarske skinhead grupe koja napada homoseksualce. Limun izlazi s mlađom ženom, luckastom kozmetičarkom po imenu Biserka.

Putevi ova dva para se ukrštaju. Limunov voljeni buldog postane žrtva pucnjave iz automobila koja je njegovom gospodaru poslužila kao opomena. Svog psa Limun odvede u veterinarsku ambulantu, gde mu operacijom Radmilo spasi život. Istovremeno, Biserka unajmi Mirka da isplanira njeno i Limunovo venčanje. Konačni susret svih četvero u Mirkovoj prodavaonici haljina zbog Limunove nasilne i homofobične strane pođe užasno po zlu; gurnući ga na stakleni stol, Mirko zadobije ozljede na glavi. Zbog svih homofobnih napada, Mirko se konačno odluči za preseljenje iz rođene zemlje Srbije u Kanadu, gde je već dobio imigrantsku vizu, čime bi iza sebe ostavio Radmila.

Zbog nasilnosti svog dečka, Biserka se odluči ostaviti Limuna i otkaže sav kontakt s njime. Navečer nazove Radmila da mu se ispriča i opiše njihovu situaciju, dok Radmilo sazna da se ovi bave telohraniteljstvom i uvidi zadnju priliku u obezbeđivanju Prajda. Radmilo se sledećeg jutra pojavi u Limunovom džudo klubu te mu kaže da mu se obratila Biserka, te predstavi svoj ponudu - Mirkove usluge u organizovanju svadbene zabave u zamenu za Limunovo osoblje koje bi obezbedilo gej paradu. Limun nerado prihvata, no iako mu se Biserka vraća, osoblje njegovog kluba odbija učestvovati u štićenju homoseksualaca, delom zbog sramote i verovatnih reakcija svoje zajednice. Ne videći drugu opciju, Limun odlučuje da stupi u kontakt sa bivšim ratnim protivnicima, većinom onim koji su se bavili sitnim švercom preko granica tokom jugoslovenskih ratova. Limun i Radmilo kreću na regrutsko putovanje po bivšoj Jugoslaviji.

Za svoju misiju uspiju regrutovati: Roka (45) - hrvatskog ratnog veterana koji sada vodi kafanu, Halila (50) - Bošnjaka koji vodi svoju videoteku, te Azema (45) - Albanca sa Kosova koji zarađuje za život od prodaje droge ukradene preko ptica pismonoša, uglavnom američkim trupama koje su tamo stacionirane.

Kada Limunov pokušaj da obuči gej aktiviste u borilačkim veštinama propadne, skinheadsi odbijaju da budu potkupljeni i policija odbija mito da zaštiti paradu, mala grupa je na dan parade napadnuta i brutalizovana, a Mirko je ubijen pre nego što policija interveniše. Međutim, zahvaljujući ovoj hrabrosti i trudu, film se završava proslavom uspešne parade sledeće godine koju štiti nekoliko hiljada policajaca.

Uloge

uredi
Glumac Uloga
Nikola Kojo Limun
Miloš Samolov Radmilo
Hristina Popović Biserka
Goran Jevtić Mirko
Goran Navojec Roko
Dejan Aćimović Halil
Toni Mihajlovski Azem
Nataša Marković Lenka
Mladen Andrejević Đorđe
Relja Popović Vuk
Radoslav Milenković Kecman
Mira Stupica Baka Olga
Marko Nikolić Bogdan
Anita Mančić Tamara
Branimir Popović Zvonce

Produkcija

uredi

Prema piscu i reditelju filma Srđanu Dragojeviću, film je nastao u leto 2001. godine dok je gledao snimak nasilja na pokušaju parade ponosa u Beogradu. Napisao je prvi nacrt scenarija za Paradu 2004. godine, ali se vratio na njega tek 2007. pošto nije uspeo da obezbedi finansiranje za svoj drugi filmski projekat pod nazivom "1999".[4] U to je vreme eksperimentisao sa uokvirivanjem scenarija Parade u različite žanrove, ali je na kraju odlučio da je politički nekorektna komedija najbolja platforma za ispričati ovu priču. Konačnu verziju scenarija pisao je tokom tri sedmice leta 2008. dok je letovao na ostrvu Mljetu u Hrvatskoj.[5]

Do jeseni 2009. Dragojević je bio spreman da počne snimanje, a prvobitni plan je bio da snimi scene filma na gej paradi 20. septembra 2009. u Beogradu koja je na kraju otkazana zbog bezbednosnih razloga.[6] Snimanje filma je započeto godinu dana kasnije na paradi 2010. i nastavila se krajem marta 2011. na lokacijama u Hrvatskoj (Pag, Rab i Obrovac) i Makedoniji (Bitola).[7]

Prema jednoj od njegovih producenata Biljani Prvanović (Delirium Films), izrada filma Parade koštala je 1,3 miliona evra, a finansirali su ga Eurimages fond Evropskog saveta, Hrvatski audiovizualni centar (HAVC), Ministarstvo kulture Srbije, Ministarstvo kulture Slovenije, Ministarstvo kulture Makedonije, i ambasade Nemačke, Holandije i Francuske u Beogradu kao i srpske kompanije Dunav osiguranje, Prva srpska televizija i Serbia Broadband.[8] Dragojević se u intervjuima žalio da ga je više od sto kompanija u Srbiji odbilo za finansiranje jer nisu želeli da budu asocirani sa gej projektom.[9]

Kao producenti filma navedeni su: Biljana Prvanović iz Delirium Films iz Srbije, Igor Nola iz Hrvatskog audiovizualnog centra (HAVC), Eva Rohrman iz slovenačkog Forum filma, Vladimir Anastasov iz makedonskog Sektor filma i Mike Downey iz britanskog Film & Music Entertainment (F&ME).

Nagrade i festivali

uredi
  • Film je 2012. godine dobio nagradu za najbolji scenario na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji.[10]
  • Berlinski filmski festival 2012. godine - Nagrada publike u programu Panorama, Nagrada Ekumenskog žirija, Nagrada čitatelja magazina Siegessäule[1]
  • Torino LGBT Film Festival - Nagrada publike [1]
  • Galway Film Festival - Najbolji film iz međunarodne konkurencije [1]
  • Međunarodni žiri filmskih saveza u Odesi - Najbolji film
  • Freiburg Film Festival - Nagrada publike
  • Pulski filmski festival 2012. godine - Manjinske koprodukcije - Zlatna arena za najbolji scenario, Zlatna Arena za najbolju glumicu (Hristina Popović) [1][11]
  • Festroia - Gran pri - Zlatni delfin, Nagrada publike [1]
  • Red Goddess u Prištini - Najbolji balkanski film [1]
  • Mojkovac - Najbolji glumac (Nikola Kojo) [1]
  • MedFilm u Rimu - Gran pri[1]
  • Festival u Monpeljeu - Nagrada publike [1]
  • Lausanne Cine Festival - Nagrada Titra mladog žirija [1]
  • Mediterranean Film Festival u Briselu - Nagrada publike [1]
  • Međunarodni filmski festival u Tirani - Najbolja režija, Najbolja montaža[1]

Izvori

uredi
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 „Parada”. Baza HR kinematografije. Pristupljeno 29. 8. 2022. 
  2. „Parada”. Filmski centar Srbije. Arhivirano iz originala na datum 2021-10-17. Pristupljeno 29. 8. 2022. 
  3. „Titl na hrvatskom dao bi „Paradi“ poseban šmek”. Blic.rs. Pristupljeno 29. 8. 2022. 
  4. Vukelić, Milan (31. oktobar 2011). „Srđan Dragojević: Moji filmovi mogu da budu opasni”. Blic.rs. 
  5. Njegić, Marko (19. decembar 2011). „Srđan Dragojević: Socijalistička revolucija je iza ugla”. Slobodna Dalmacija. 
  6. Čule, Milica (21. oktobar 2009). „Imamo "Oskara" za huliganizam”. Blic.rs. 
  7. Zajović, Milena (27 March 2011). „Srđan Dragojević u Hrvatskoj snima film o gay prideu”. Večernji list. 
  8. Milovanović, Katarina (31. oktobra 2011). „Srđan Dragojević: Parada bez ustezanja!”. Nadlanu. 
  9. Cicović, Ivana (30 October 2011). „Srđan Dragojević: Od političara sam dobio kurac da izbijem oči”. Kurir. Arhivirano iz originala na datum 1. novembra 2011. 
  10. „36. Festival filmskog scenarija - nagrade i priznanja”. Festival filmskog scenarija. Pristupljeno 25. januara 2021. 
  11. „PARADA”. Pula film festival. Arhivirano iz originala na datum 21. aprila 2021. 

Vanjske veze

uredi