Otvori glavni meni

Paloci − (mađ. Palóc) su etnička grupa Mađara koja je prvobitno, po naseljavanju u Panonsku niziju živela u severnim delovima Mađarske, u oblasti Felfeld (mađ. Felföld).[1]

Plavi Krov (Kékestető) na Matri 1014m


Sadržaj/Садржај

GeografijaUredi

Zemlja Paloca se prostirala od Matre (mađ. Mátra), planinskog venca na severu Mađarske, i Buka (mađ. Bükk), okolina gradova Hont (mađ. Hont), Nograd (mađ. Nógrád), Heveš (mađ. Heves), Boršod (mađ. Borsod) i Gemer (mađ. Gömör) pa na jugu do grada Mako (mađ. Mako) na jugoistoku Mađarske, otprilike pedesetak naselja je u pitanju.[2] Najveći gradovi gde žive Paloci su:

  • Ipoljšag − (mađ. Ipolyság)
  • Rimasombat − (mađ. Rimaszombat)
  • Tornalja − (mađ. Tornalja)
  • Filek − (mađ. Fülek)
  • Eger − (mađ. Eger)
  • Miškolc − (mađ. Miskolc)
  • Đenđeš − (mađ. Gyöngyös)


IstorijaUredi

Paloci se prvi put spominju u ruskim hronikama iz 9. veka, i to kao Paloc − Kuni koji su ostali u okolini Kijeva prilikom mađarskog naseljavanja karpatskog basena. U toku 11. i 12. veka u mađarskim dokumentima se spominju Kuni koje su Rusi nazivali Poloveci. Takođe je nešto Paloca živelo i na teritoriji današnje Moldavije, ali su se vremenom preselili na današnja staništa.[3]

Paloci se prvi put zvanično spominju 1683. godine. Glavni razlog tome je što se nikad nisu priznavali ili opredeljivali kao posebna grupa već su se utopili u mađarsku većinu. Brojnost Paloca je približno oko 500.000, velika većina se danas smatra etničkim Mađarima.[4]

BarkeUredi

Za Barke (mađ. Barkók) se pretpostavlja da su jedini sačuvani originalni ostatak Paloca koji su došli u Panonsku niziju u 9. veku. Oni, iako ih je mali broj, još čuvaju svoju tradiciju. Žive u okolini Ozda (mađ. Őzd) i Rima−Hangonj (mađ. Rima-Hangony) i Hodoš (mađ. Hódos) potoka u Mađarskoj. Njihovo ime se prvi put pominje 1833. godine u ovom obliku. Barke su katoličke veroispovesti.

Kultura i običajiUredi

 
Nošnja Paloca

Paloci su podeljeni u dve grupe, istočne i zapadne i ta podela se ogleda u različitoj narodnoj nošnji, običajima i narodnim igrama. Razlog ove podele je jak uticaj slovačke kulture na zapadne Paloce, naročito tokom 17. i 18. veka.

Što se jezika tiče Paloci su podeljeni u sedam različitih grupa; imaju sedam različitih govornih karakteristika.[5] [6][7]

Glavni izvor prihoda im je bilo pravljenje meda (pčelarstvo), rakije (mađ: pálinka) i pekmeza. Od stoke su imali poludivlje životinje, koje su držali na slobodnoj ispaši i čak su i u prvoj polovini 20. veka koristili volove za vuču i obradu zemljišta.

U uzgoju kultivisanih biljaka, žitarica i voća, Paloci su uvek puno pažnje posvećivali tradiciji i samo su u tačno određenim danima obrađivali (sadili, brali, sekli, žnjeli) zemlju.

Veliki uticaj na Paloce je imala njihova predhrišćanska vera i tradicija (donesena iz azijskih stepa), koja je bila puna duhova, veštica, vampira i koju su prilagodili savremenoj hrišćanskoj religiji.[8]

Vidi jošUredi

ReferenceUredi

  1. Bakó Ferenc: a Palócok
  2. Paládi Kovács Attila: A palócok eredete, etnikai összetevői
  3. Népességünk genetikai rokonsága (sulinet.hu)
  4. Szeder Fábián: a palócok eredete
  5. Bakó Ferenc: A jelenkori palóckutatás szervezése és céljai
  6. Tóth Imre: Palóc tájszótár
  7. Szabó Károly, 2000
  8. Kinmach László gyűjtése a palócokról

PublikacijeUredi

  • Mađarski leksikon-palócok
  • Dallos István (író) 1935: A nyitravidéki palócok. In: Nyitrai írók könyve. Nitra, 151 nn.
  • Györffy György, 1968: A palócok eredete, a palóc etnikum kialakulása. In: A magyarság keleti elemei.

Spoljašnje vezeUredi