Otvoreno pismo Kominterne članovima KPJ

Otvoreno pismo IK Kominterne članovima KPJ je bio apel iz travnja 1928. godine (druga, ispravljena verzija je štampana svibnja 1928) na prevazilaženje frakcijskih sukoba u KPJ.

Otvoreno pismo je pozivalo članove KPJ da učine kraj frakcijskim borbama i formiraju radničko rukovodstvo.

PozadinaUredi

I pored prividnog jedinstva ispoljenog na Trećem kongresu KPJ, frakcijska borba između levice i desnice je nastavljena. Na Osmoj konferenciji zagrebačke partijske organizacije februara 1928. godine dogovoreno je da se od Kominterne zatraži pomoć u borbi protiv frakcija u KPJ.

Kominterna je odlučila da interveniše i sazvala partijsku konferenciju u Moskvi. Međutim, veliki deo jugoslovenske delegacije je uhapšen u Gracu (Sima Marković, Miloš Marković, Andrija Hebrang, Matija Brezović, Vicko Jelaska, Milorad (ili Milija) Petrović, Dragomir Marjamović, Milan Delić, Đuro Salaj i Jakob Zorga) i svi zajedno su vraćeni jugoslovenskoj policiji.[1]

Konferencija, zapravo savjetovanje, je ipak u krnjem sastavu održano.

Usvajanje pismaUredi

Izvršni komitet Kominterne je u travnju 1928. godine sazvao savjetovanje rukovodećeg aktiva KPJ u Moskvi.[2] Na savjetovanju su potvrđeni antifrakcijski zaključci Osme zagrebačke konferencije.[3] Na tom sastanku, Filip Filipović je rekao:

  „Gde je izlaz iz ove situacije? Razume se da mi ne treba da suviše dugo govorimo o svim učinjenim greškama. Svi su svesni tih grešaka i znaju da ih treba ispraviti. Naša Partija je dospela u ćorsokak i pokazala da sopstvenim snagama iz tog ćorsokaka ne može da izađe. Onda se obratila Kominterni za pomoć. Ja smatram da je u prvom redu nužno povesti oštriju borbu za likvidaciju frakcijske borbe, a u tu svrhu najveću pomoć pružit će pismo KI. Ovo pismo mora doći u ruke članovima KPJ, ono treba poslužiti kao baza za diskusiju u Partiji, ono mora da bude materijal za rušenje ’kinsekog zida’ između Kominterne i partijskog članstva.[4]

Savjetovanje u Moskvi je završilo usvajanjem »Otvorenog pisma« članovima KPJ.[2]

Sadržaj pismaUredi

Partija koja je u posleratnim godinama od 1918. do 1920. vodila ogromnu većinu radničke klase Jugoslavije, Partija koja je imala u svojim redovima desetine hiljada svojih pristaša, koja je vodila jake masovne sindikate, koja je vodila velike mase srpskih, slovenačkih i makedonskih seljaka, koja je u Konstituanti predstavljala grupu od oko 60 poslanika, ta Partija je u posleratnim godinama pokazala zaprepašćujuće znakove gubitka svog uticaja u masama, izgubila je svoje veze sa velikim preduzećima, i smanjila brojčano stanje svog članstva na svega 3.000 članova. Ujedinjeni sindikati brojčano su opali i danas obuhvataju samo oko 2 odsto radničke klase Jugoslavije...[2] — Otvoreno pismo Kominterne članovima KPJ

Izvršni komitet Kominterne je 13. travnja 1928. uputio Otvoreno pismo članovima KPJ u kojem ih poziva da učine kraj frakcijskim borbama i formiraju radničko rukovodstvo partije.[5] Otvorenim pismom Izvršnog komiteta Komunističke internacionale, međunarodni centar komunističkog pokreta neposredno se obratio jugoslavenskim komunistima pozivajući ih, u prvom redu radnike, u borbu protiv frakcionaštva i »koterijaštva« u KPJ, i s lijeve i s desne strane. Izvršni komitet KI je u »Otvorenom pismu« dao ocjenu situacije na Balkanu i u Jugoslaviji, iznio kratak historijat KPJ, potvrdio odluke II, III i IV plenuma CK KPJ u pogledu njihove analize privrednog i političkog stanja i kritike nedostataka, osudio neprincipijelnost obiju frakcija, njihove greške i postavio opću liniju za budući rad Partije. Za stanje u KPJ, Kominterna je ocijenila, da su podjednako bili krivi vodeći krugovi i desne frakcije i »ljevičara«. Obje grupe, u toku niza godina, »nisu učinile ništa da bi pokazale masama kako Partija postoji i njihovu borbu vodi«.[4]

Jedina partijska organizacija kojoj je odano priznanje u »Otvorenom pismu« KI bila je Mjesna organizacija KPJ u Zagrebu koja je, po ocjeni Kominterne, pokazala da »KPJ ima zdravo članstvo, koje zna da čvrstom radničkom rukom zavede poredak u Partiji.« [4]

PoslediceUredi

Nakon savetovanja, IK Kominterne je postavio privremeno rukovodstvo KPJ, Biro Centralnog komiteta, iz kojeg su eliminirani "elementi frakcionaštva". U novom rukovodstvu je kao predstavnik Kominterne, najuticajnija ličnost bio Filip Filipović.[6] Radi prihvatanja otvorenog pisma, Kominterna je iste godine uputila u Jugoslaviju desetak partijskih instruktora KPJ, među kojima su bili Milan Gorkić, Jovan Mališić i Đuro Đaković. [7] Filip Filipović dolazi u Zagreb. Boravi oko tri mjeseca i rukovodi akcijom provođenja »Otvorenog pisma« u partijskim organizacijama.[4]

Đuka Cvijić, vođa tzv. leve frakcije, je bio jedan od prvih koji se složio s Otvorenim pismom.[8] Beogradska organizacija ga u početku ne prihvata.

PovezanoUredi

IzvoriUredi

  1. Petar Požar, Jugosloveni žrtve staljinskih čistki (str. 154-166), Beograd, 1989.
  2. 2,0 2,1 2,2 Petar Požar, Jugosloveni žrtve staljinskih čistki (str. 145-151), Beograd, 1989.
  3. Staljinski obračun s jugoslavenskim partijskim vodstvom u SSSR-u
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Petar Požar, Jugosloveni žrtve staljinskih čistki (str. 38-44), Beograd, 1989.
  5. http://www.mltranslations.org/serbcroat/pryugo.htm
  6. http://www.znaci.net/00001/138_19.pdf
  7. http://www.znaci.net/00001/93_7.pdf
  8. Cinkanjem i preko leševa do šefa KPJ