Oskoruša (Sorbus domestica)

Oskoruša (Sorbus domestica) je listopadno drvo iz roda Sorbus, poreklom iz zapadne, srednje i južne Evrope, severozapadne Afrike (planine Atlas) i jugozapadne Azije sve do Kavkaza. Često se uzgaja zbog ukrasa kao i zbog jestivih plodova koji su veoma kiseli ali jestivi kada ugnjile nakon prvih mrazeva. U prošlosti su korišćeni u proizvodnji piva.

Oskoruša
Sorbus domestica FruitsLeaves BotGardBln0906a.JPG
Oskoruša u Berlinskoj botaničkoj bašti
Naučna klasifikacija
Carstvo: Biljke
Divizija: Magnoliophyta
Razred: Magnoliopsida
Red: Rosales
Porodica: Rosaceae
Potporodica: Maloideae
Rod: Sorbus
Vrsta: S. domestica
Dvojni naziv
Sorbus domestica
L.

IzgledUredi

Raste u visinu od 15-20 m, ređe i do 30m sa širinom stabla do 1m, a nekada raste i kao grm od 2-3m. Kora stabla je smeđa, na mladim stablima glatka a kasnije postaje pukotinasta. Zimski pupoljci su zeleni sa lepljivim smolastim omotačem. Listovi su perasti, dugački 15-25 cm, sa 11 do 21 liski dugačkih 3-6 cm a širokih 1cm, oštro napiljenog vrha, sa zupčastim rubom, odozdo nežno pahuljaste, kasnije gole i plavkastozelene, a sa gornje strane gole i prilično žućkaste. Cvetovi su dvopolni i otvaraju se u maju, veličine su 13-18 mm sa 5 belih latica, 5 vratova tučka i 20 prašnika. 35 do 75 cvetova je skupljeno u okrugle 6-10 cm široke gronje. Oprašuju ih insekti. Plod je pomum, 2-3 cm dugačak, jabučast ili kruškolik, zelenkasto smeđ, sa osunčane strane crvenkast, posut lenticelama.

EkologijaUredi

Raste sporo (osim u mladosti), a doživi starost 200-500 godina. Heliofilna je (voli mnogo svetlosti) i kalcifilna vrsta, koja samo u ranoj mladosti delimično podnosi zasenu. Preferira toplu i blagu klimu. Nema posebne zahteve za tlom, ali najbolje uspeva na dubokim i plodnim tlima. Dobro podnosi sušu (slično kao hrast medunac), a osetljiva je na kasne prolećne mrazove (nešto manje nego hrast kitnjak). Zimi izdrži temperaturu do –30 °C. Osetljiva je na kompeticiju drugih vrsta. Pionirska je vrsta sa širokom ekološkom valencom. Javlja se pojedinačna ili u manjim grupama na nadmorskoj visini do 1400 m (u mediteranskom području), a u srednjoj Evropi do 650 m. U prirodi je prilično retka i nalazi se na spisku ugroženih vrsta u Švajcarskoj i Austriji. U Velikoj Britaniji neka stabla su procenjene starosti 300-400 godina. [1] Najveći i možda najstariji poznati primerak oskoruše u Evropi je blizu grada Strážnice u pokrajini Moravskoj u Češkoj. Njeno stablo je obima 458 cm sa krošnjom 11 m visokom i širokom 18 m. Procenjuje se da je stara oko 400 godina.

UpotrebaUredi

Plod oskoruše je sastojak raznih napitaka nalik jabukovači (jabučno vino) koji se tradicionalno prave u nekim delovima Evrope. Ubrani sa stabla plodovi su veoma opori i nejestivi ali ostavljeni da odstoje vremenom ugnjile nakon čega postaju slatki i prijatni za jelo. [2] Plodovi se jedu sirovi, a mogu se i preraditi u pekmeze i kompote. Oskoruše sadrže 11-14% šećera (znatno više fruktoze nego glukoze). Od vitamina sadrže oko 8 mg% askorbinske kiseline i 2,5 mg% karotena. Plodove vrlo rado jedu srne i jeleni.

Od drveta oskoruše proizvodi se poljski alat, kundaci za puške, klompe, palice za bilijar, modeli za kovinske odllive, čembala, škotske gajde i skupoceni nameštaj.

Drvo oskoruše je citirano u vavilonskom Talmudu u vezi kupovine jedne Abba Zardasa odnosno šume oskoruša koje su služile za drvo jer voće nije bilo od velikog značaja. Od aramejske reči "zardasa" verovatno potiče latinska reč Sorbus.

ReferenceUredi

  1. Hampton, M., & Kay, Q. O. N. (1995). Sorbus domestica L., new to Wales and the British Isles. Watsonia 20 (4): 379-384. Available online (pdf file) Arhivirano 2008-12-17 na Wayback Machine-u
  2. Bean, W. J. (1980). Trees and Shrubs Hardy in the British Isles 8th ed., vol. 4. John Murray ISBN 0-7195-2428-8.