Осипаоница
Осипаоница је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 3560 становника (према попису из 2002. било је 4071 становника).
| Осипаоница | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Подунавски |
| Град | Смедерево |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 3560 |
| Положај | |
| Координате | 44°32′16″N 21°03′07″E / 44.537833°N 21.052°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 75 m |
  Осипаоница Осипаоница na karti Srbije | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 11314 |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | SD |
Координате: 44° 32′ 16" СГШ, 21° 03′ 07" ИГД
ИсторијаUredi
Осипаоница лежи јужно од Смедерева. Први подаци о овоме насељу постоје из доба аустријске владавине. На карти из тога доба (1718—1739.) унето је насеље место Ossiptanize. Касније се, у првим десетинама 19. века, у арачким списковима помиње Осипаоница која је имала 1818. 57, а 1822. 64 куће. Године 1846. село је имало 147 кућа, а по попису из 1921. године у селу било 663 куће са 3448 становника.[1]
Осипаоница није била удувек данашњем месту. Село је, по предању, раије било источно од Језаве, између Језаве и Мораве, на месту, које се зове Старо Село.
Због врло честих поплава које су плавиле село и наносиле му велике штете, књаз Милош је наредио да се оно премести на леву обалу Језаве, на данашње место, где су им била имања.
У Старом Селу су се доселиле прве породице:
Радошевића и Грабћића (Петровића) које су становале у кућама сламарима. Предање вели да је у селу тада било само неколико кућа.
Најстарије породица Радошевићи, старином је из Старе Србије. Становали су у Старом Селу и за време Турака су бежали у Збег, северно од данашње Осипаонице.
Грабчићи (Петровићи) су старином из Грабовца (топлички). У старије породице убрајају се и Клапићи (Бранковићи) досељени из Баната. (наведени подаци од 1818-1925. године).[2]
ДемографијаUredi
У насељу Осипаоница живи 2861 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 40,9 година (40,0 код мушкараца и 43,0 код жена). У насељу има 1107 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,22.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 3.987 | 97,93% | ||
| Роми | 9 | 0,22% | ||
| Румуни | 6 | 0,14% | ||
| Македонци | 5 | 0,12% | ||
| Хрвати | 4 | 0,09% | ||
| Црногорци | 1 | 0,02% | ||
| Украјинци | 1 | 0,02% | ||
| Руси | 1 | 0,02% | ||
| Мађари | 1 | 0,02% | ||
| непознато | 54 | 1,32% | ||
| м | ж | |||
| ? | 18 | 31 | ||
| 80+ | 23 | 46 | ||
| 75-79 | 66 | 111 | ||
| 70-74 | 103 | 153 | ||
| 65-69 | 118 | 136 | ||
| 60-64 | 90 | 105 | ||
| 55-59 | 102 | 103 | ||
| 50-54 | 174 | 142 | ||
| 45-49 | 175 | 158 | ||
| 40-44 | 105 | 121 | ||
| 35-39 | 132 | 98 | ||
| 30-34 | 99 | 124 | ||
| 25-29 | 147 | 127 | ||
| 20-24 | 143 | 123 | ||
| 15-19 | 144 | 118 | ||
| 10-14 | 143 | 117 | ||
| 5-9 | 136 | 127 | ||
| 0-4 | 110 | 103 | ||
| просек | 38.2 | 41.7 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1639 | 395 | 1076 | 96 | 65 | 7 |
| Женски | 1696 | 208 | 1089 | 335 | 57 | 7 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 841 | 310 | - | 1 | 270 | 3 | 64 | 48 | 2 | 37 |
| Женски | 350 | 195 | - | - | 56 | - | 4 | 33 | 8 | 11 |
| Оба | 1191 | 505 | - | 1 | 326 | 3 | 68 | 81 | 10 | 48 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 17 | 10 | 8 | 13 | 5 | - | - | 52 | |
| Женски | - | 4 | 3 | 10 | 20 | 1 | - | - | 5 | |
| Оба | 1 | 21 | 13 | 18 | 33 | 6 | - | - | 57 |
РеференцеUredi
- ↑ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925)Смедеревско Подунавље и Јасеница
- ↑ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812–1935. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Коришћена ЛитератураUredi
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927)„Напредак Панчево“
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999).
Летопис период 1812–2009. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Србије и Баната.
Написали су најбољи познаваоци појединих тема и проблема – истакнути историчари, професори универзитета, директори школа, сеоски начелници, економисти, инжињери, социјолози, лекари, црквена лица, правници, кустосии библиотекари. Укупно 61 аутор.
Стављајући данашњим читаоцима на увид ово дело, које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших насеља.
