"Orlovi rano lete" je roman za djecu pisca Branka Ćopića, koji je objavljen 1959. godine. 1966 je napravljen i jugoslovenski film koji prati akciju knjige. Ovo je deo,ima ceo roman...

RadnjaUredi

„Orlovi rano lete“ se sastoji od dva dela. Radnja se odvija u periodu pre početka Drugog svetskog rata. Mesto radnje:Bosanska krajina, selo Lipovo.

Prvi dioUredi

Glavne likove romana predstavlja grupa dečaka i njihovo rano sazrevanje, učenika četvrtog razreda osnovne škole u bosanskom selu Lipovu. Na početku romana, oni žive srećnim i bezbrižnim dečjim životom. Njihova učiteljica Lana je jako omiljena među decama.

Kada je učiteljica napustila školu i otišla u varoš, na njeno mesto dolazi učitelj kojeg su dečaci prozvali „Paprika“. Učitelj maltretira i tuče decu tako da deca počinju da bježe iz škole. Vođa dečaka je Jovanče a osim njega tu su i Lazar Mačak, Stric, Đoko Potrk, Nikolica sa prikolicom, Nik Ćulibrk, Vanjka Široki i devojčica Lunja. U „Prokinom gaju“ družina pravi svoj „logor“ kojem daju ime „Tepsija“. Tu beže iz škole i druže se po celi dan. Jednog dana Lazar Mačak i Jovanče otkrivaju prolaz u neku podzemnu pećinu. Kada se učitelj „Paprika“ požali knezu da djeca ne dolaze u školu, zajedno sa poljarem Lijanom i roditeljima oni organizuju poteru i pronalaze skrovište djece. Zahvaljujući Nikoletini Bursaću oni ipak oslobađaju decu i odluče da odu u varoš da pronađu učiteljicu Lanu koja se vraća u školu.

Uskoro počinje rat. Dečaci koji su se do juče igrali postaju aktivni učesnici i svedoci tog rata. Pomažu partizanima i otkrivaju im tajnu pećinu, učestvuju u odbrani sela zajedno sa borcima i postaju partizanski kuriri. Na kraju odlaze u rat sa nadom da će se ponovo vratiti u Prokin gaj i u svoj logor Tepsiju.

Drugi dioUredi

Drugi dio počinje 7. aprila 1941. tj. početkom Drugog svjetskog rata u Jugoslaviji. U selo dolaze ustaše a dječaci koriste jednu priliku i oduzimaju im oružje. Oružje su predali partizanima, kojima je već bilo nestalo municije. Zahvaljući tom oružju, partizani su pobijedili i protjerali okupatore iz sela.

InspiracijaUredi

Prvi dio knjige je bio inspirisan stvarnim događajima koji su se dogodili tokom Ćopićevog odrastanja i školovanja. Njegova učiteljica je bila stroga i dešavalo se da tuče nemirne i loše đake, koja su kasnije umesto u školu išla u šumu, gdje su načinila logor. Za logor se saznalo, a među seljanima koji su hvatali odbegle đake bio je i Ćopićev stric Nikola Ćopić.

Likčići

  • Jovanče - harambaša družine ,najcenjeniji i najodlučniji od svih dečaka . Prvi se usprotivio batinama učitelja Paprike tako što je iskočio kroz prozor i pobegao. Zaljubljen je u Lunju , što pokazuje tek u drugom delu romana , kada se Lunji slomi srce saznavši da je Stric više ne voli. Unuk je pokojnog harambaše Jovana , čiji se grob nalazi na ivici Prokinog Gaja .
  • Stric - pravo ime mu je Stevo, ali je dobio nadimak Stric, jer je visok. Bio je siroče bez oca i majke.Dosetkom je reagovao na mane učitelja.Njegov brat od strica je Nikoletina Bursać. U romanu najviše komike ima kad je na sceni Stric.Imao je i jednu slabu tačku prema devojčici Lunji, za koju su svi znali, pa su ga zadirkivali, a on bi pri pomenu njenog imena uvek pocrveneo i zbunio se.U drugom delu romana zaljubljuje u Maricu.Neustrašiv je, što je i dokazao kad je sam prespavao noć u šumi.
  • Lunja - jedina devojčica u grupi. Uvek je ćutke i nepozvano išla za dječacima, posmatrala šta rade i kako se igraju, pronalazila ih je u ribarenju oko rijeke, u krađi lubenica, u potrazi za ptičjim gnijezdima. Vikali su na nju, prijetili joj čak i kamenjem, ali tiha radoznala djevojčica sklonila bi se samo za kratko vrijeme i tek je dječaci smetnu sa uma, a ona već viri iza nekog žbuna ili šuškajući izlazi iza visokog kukuruza... Bila je sitna i mala i zaljubljena u Strica. U drugom delu romana se zaljubljuje u Jovančeta.
  • Lazar Mačak - najbolji majstor u družini. Nadimak Mačak je dobio jer je voleo sve da istražuje poput mačke i nije se bojao ni mnogo starijih i većih od sebe i smelo se zaletao na njih frkčući kao srdit mačak.Bio je vesele ćudi.
  • Đoko Potrk - najbrži u družini i njen glavni pesnik. Nadimak Potrk je dobio jer je često voleo da trči. Čuven je po stihovima ,, Naš učitelj baš je slika, nos mu crven ko paprika. i ,, Ovde živi hrabra četa , harambaše Jovančeta".
  • Nik Ćulibrk- Otac mu je dugo radio u Americi, pa je povremeno u razgovoru koristio engleske reči . Nosio je plave pantalone i kaubojski šešir.
  • Vanjka Široki - Njegov otac je bio za vreme I svetskog rata zarobljen u Rusiji i tamo se oženio Ruskinjom. Bio je krupan i plavokos i zbog toga su ga zvali Vanjka Siroki.
  • Nikolica s prikolicom- najmlađi član družine . Dobio je nadimak po tome što se nije odvajao od njegovog psa Žuje.Učenik je prvog razreda.
  • poljar Lijan- "Krivonog čičica lisičijeg lica i lukavog pogleda". Uvek je "mućkao bocu s rakijom i potezao iz nje". Ume da se pretvara i da se ulaguje. Njegov zadatak je bio da luta selom i da juri decu s tuđih voćnjaka i vinograda i da im brani da love ribu... Boreći se večito sa decom i sam je podetinjio, pa se upuštao u prava dečija lukavstva, smicalice i doskočice. Međutim, nije bio zločest, niti surov prema deci. Mnogo je voleo decu i najčešće im gledao kroz prste kad bi ih uhvatio u šteti.Pisac za njega kaže: "Umije taj da vreba... kao pravi osnovac, da se provlači kroz plot, krije se tako vešto kao da igra žmure, a po potrebi će se i na drvo uspuzati..." Domišljati Lijan i sam je krao voće, lubenice i krastavce, a onda je po selu dizao dreku i tražio lopove.

VezeUredi

LiteraturaUredi