Opsada Calaisa (1346)
Opsada Kalea se odigrala u periodu od 4. septembra 1346. - 3. avgusta 1347. godine. Nakon pobede u Bici kod Slija engleska vojska pod komandom Edvarda Crnog Princa se iskrcala u Normandiji i pobedila francusku vojsku u bici kod Kresija. Edvardu su trebala pojačanja te se on povlači na sever Francuske, pošto je engleska flota već krenula iz Engleske, Edvardu je bila potrebna luka gde bi se njegova vojska regrupisala i dobila potrebne zalihe.
| Opsada Calaisa (1346) | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Segment Stogodišnjeg rata | |||||||
 Opsada Kalea | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
| Edvard III | Žan de Vijene | ||||||
| Snage | |||||||
| 34.000 | 7.000 | ||||||
| Žrtve i gubici | |||||||
| nepoznato | nepoznato | ||||||
Opsada uredi
Opsada je počela 4. septembra 1346, Englezi nisu bili u stanju da zauzmu grad iako su bili daleko brojniji. U novembru stigla im je pomoć u vidu katapultova, topova i dugih merdevina, ali ni tada nisu uspeli da zauzmu grad. Jedan francuski konvoj sa zalihama je uspeo da se probije do grada, iako će Francuzi još nekoliko puta pokušati da urade isto sve naredne pokušaje osujetila je engleska mornarica. Do juna grad je spao na male zalihe hrane i vode pa su sva deca i starci izbačeni iz grada. Englezi im nisu dozvolili da prođu tako da su oni ostali između engleskih i francuskih položaja i pomrli od gladi i žeđi.
Kraj opsade uredi
Nakon dugotrajne opsade građani Kalea morali su da popuste. Edvard im je obećao slobodu pod uslovom da mu šest najuglednijih građana donesu ključeve grada, a u znak pokornosti tražio je da oko vrata nose konopac kojim će ih kralj obesiti za odmazdu. Građani Kale našli su šestoricu dobrovoljaca koji su u znak poniznosti prišli Edvardu odevenu i grube košulje, gologlavi i bosi. Kralj ih ipak nije pogubio. Mirovni pregovori započeti su 1. avgusta, a 3. avgusta Francuzi su mirno napustili grad.
Posledice uredi
Grad Kale je jedina teritorija koju su osvojili Englezi u Stogodišnjem ratu. Pod francusku vlast, ovaj grad je pao tek 7. januara 1558. godine. To je bila poslednja teritorija Engleske na kontinentalnom delu Evrope. Spomenik rodoljubima Kalea izgradio je u 19. veku francuski vajar Ogist Roden i on predstavlja jedno od remekdela vajarstva.
Literatura uredi
- Istorija Engleske - dr Ivanka Đuković KOVAČEVIĆ (76. str.)