Operacija Traufe
Operacija Nadstrešnica (njem. Traufe) je bila vojna operacija Vermahta protiv partizana u Sloveniji. Ofanziva je obuhvatila gotovo čitav severozapadni deo Gorenjskog (zapadno od Save), Dolomite i sektor Idrije i Cerkna. Vođena je od 13. do 19. novembra 1943. godine.
Za novembarsku ofanzivu tzv. "Traufe" protiv jedinica 26. triglavske divizije karakteristično je što su borbena dejstva izvođena u veoma teškim vremenskim prilikama. Mećava, dubok sneg i magla su podjednako smetali i jednoj i drugoj strani.
Pozadina uredi
Prethodna ofanziva koju je izvodila nemačka komanda u operacijskoj zoni "Jadransko primorje" samo je privremeno usporila razvitak NOVJ na Slovenačkom primorju. Nemačke snage su ovde bile isuviše slabe da bi se mogao očekivati značajniji uspeh. U Trstu se nalazilo oko 4.000 vojnika, ali je njihov prevashodni zadatak bio odbrana obale u slučaju savezničke invazije. Garnizon u Gorici bio je još malobrojniji — svega 500 ljudi. U nekoliko manjih mesta duž pruga Postojna — Trst i Trst — Gorica — Sv. Lucija — Podbrdo — Jesenice Nemci su imali svoje posade. Ostali deo teritorije kontrolisale su partizanske jedinice.
Da bi ojačali vlast na Slovenačkom primorju, nemačka komanda formirala je već u toku prvih dana okupacije italijanske kvislinške jedinice. Uz to, nemačke vlasti su uvodile slovenačku administraciju i od Slovenaca pokušale da formiraju policiju i narodnu gardu. Nemci su išli i dalje, pa su partizanima predložili da partizanske jedinice ne napadaju njihove snage i da im omoguće nesmetanu upotrebu komunikacija; u tom slučaju oni ne bi napadali partizane, već su spremni da im isporučuju i hranu. Partizane je najviše iznenadio predlog nemačkih vlasti u Gorici da Narodnooslobodilačko veće za Slovenačko primorje naimenuje članove goričkog gradskog odbora i da partizanska komanda uputi u Goricu 300 starih partizana koji bi bili upotrebljeni za policijsku službu.[1]
Od ovih predloga nije bilo ništa. Partizanske jedinice su na ponude okupatora odgovarale novim napadima na komunikacije i jedinice. Aktivna partizanska dejstva bila su povod za početak nove nemačke ofanzive na teritoriju na kojoj je dejstvovala Triglavska divizija.[2]
Angažovane snage uredi
Za ofanzivu protiv Triglavske divizije angažovani su, pored jedinica 44. grenadirske divizije (132. i 134. grenadirski puk i izviđačka grupa), još 14. i 19. SS policijski puk i borbena grupa "Gervers" (delovi 901. nastavnog grenaddrskog tenkovskog puka, 2, bataljon 138. rezervnog puka planinskih lovaca, dopunski batalion 162. pešadijske divizije, bataljon planinskih lovaca "Heine", SS bataljon kraških lovaca i još neke druge jedinice).[2]
Plan operacije uredi
Kao prva faza ofanzive Traufe predviđeno je okruženje snaga NOVJ na prostoriji između Idrije, sela Gorenja Vas i Cerkno. Odmah zatim usledila bi i druga — stezanje obruča oko okruženih partizanskih snaga, njihovo razbijanje na manje delove i pojedinačno uništavanje.
Tok operacije uredi
Neprijateljske jedinice počele su posedati polazne položaje za napad već 11. novembra. Sa severne strane, na liniji Bohinjska Bistrica — Bled — Kranj, bili su 14. i 19. SS policijski puk, od Kranja do Ljubljane 132. grenadirski puk, na liniji Ljubljana — Vrhnika — Dolenji Logatec 134. grenadirski puk i izviđačka grupa, dok je liniju Dolenji Logatec — Idrija — Vojsko — Grahovo — Podbrdo trebalo da posedne borbena grupa "Gervers".[2]
13. novembra 2. bataljon 138. rezervnog puka sa 700 vojnika, tenkovima i oklopnim kolima, krenuo je iz Idrije prema severu. Blizu sela Otaleža došlo je do kraće borbe sa jedinicama 4. bataljona Gradnikove brigade. U kratkoj borbi, u kojoj je poginulo 7 partizanskih boraca, ove jedinice su se povukle usled velike nadmoćnosti okupatora. Istog dana nemačke prethodnice izbile su na raskrsnicu puteva Zelin — Cerkno.
14. novembra nemačka kolona iz pravca Zelina produžila je pokret u Cerkno, a zatim, bez otpora, izbila u Novake, ostavljajući duž druma Idrija — Zelin — Cerkno zasede između kojih su patrolirala i oklopna kola.
15. novembra iz Selške doline probila se preko Davče i Novaka druga nemačka borbena grupa i, spajajući se sa prvom, zatvorila obruč oko glavnine 26. divizije ("Triglavske"). Do prvih borbi došlo je na položajima Vojkove brigade na Žirovskom vrhu. Brigada se morala povući i posesti nove položaje na levoj obali Poljanske Sore da bi sprečila prodor okupatora iz pravca Gorenje Vasi duž druma Gorenja Vas — Hotavlje — Cerkno.
Četvrtog dana se Gradnikova brigada našla u veoma teškoj situaciji. Napadnuta je gotovo sa svih strana i okupator je nastojao da je odseče od glavnine divizije. Jedna nemačka kolona pokušala je da se probije iz doline reke Idrijce preko Otaleža za Sovodenj, dok je druga vodila borbu sa jedinicama Vojkove brigade na sektoru Fužina. Od jutra, najteže borbe vođene su u rejonu Razpotje — Govejk — Vrsnik, gde su se, pored jedinica 5. bataljona i štaba Gradnikove brigade, nalazili i delovi 2. bataljona. Oko deset sati jedinice 134. grenadirskog puka, koje su nastupale iz Dolomita, sukobile su se sa zasedama 2. bataljona. U toku dana okupator je uspeo da prinudi partizanske jedinice na povlačenje.[2]
Jedinice 5. i delovi 2. bataljona sačekale su okupatora na novim položajima oko Vrsnika i tu ga zadržale do noći. Uskoro je došlo do borbe i u rejonu Razpotja, iznad okuka na drumu Idrija — Razpotje — Žiri. Okupator koji je nastupao od pravca Gore iznad Idrije, zbog guste magle i snežne mećave nije primetio partizanske zasede. Borba je bila bliska i oštra, ali se usled nemačke nadmoćnosti zaseda morala povući. Dok su se 1, 3. i 4. bataljon sa delovima 2. povlačili prema severu, 5, bataljon se sa jednim delom 2, i štabom brigade probijao prema jugu. Sneg je bio do kolena, pa i više.[2]
Istodobno, Vojkova brigada Triglavske divizije imala je teške borbe na pravcu Gorenja Vas — Fužine — Sovodenj — Cerkno. Zaslugom Vojkove brigade, put prema severu ostao je otvoren, a nemačke namere da u rejonu Ledina ostvare svoj prvi džep pretrpele su neuspeh.
U toku 17. novembra, jedinice Gradnikove brigade povukle su se preko Fužine — Sovodenj — Cerkno i izbile u Staru Oselicu. Tu se brigada spojila i sa svojim 3. bataljonom i produžila prema Leskovici. Jedinice Gradnikove brigade su se, preko nekadašnje nemačko-italijanske granice, povukle iz Leskovice u Robidnicu. I Nemci su pokušali da pređu granicu, ali ih je na prolazu preko žičanih prepreka zaustavila jaka i precizna minobacačka i mitraljeska vatra delova 1. i 4. bataljona koji su bili u zaštitnici brigade.
Neprijatelj je uspeo da okruži tri bataljona Gradnikove brigade, tri bataljona Vojkove i jedan bataljon Prešernove brigade zajedno sa štabom divizije. Ovo okruženje izvršeno je na sasvim malom prostoru u rejonu planine Blegoša, visa Crnog vrha i sela Davče. Vojkova brigada je uspela da se probije na Cerkljanski vrh i dalje na levu obalu Idrijce, a bataljoni Gradnikove i jedan bataljon Prešernove brigade sa štabom divizije krenuli su noću 18. novembra iznad Novaka da bi stigli u rejon sela Davče.[2]
Gubici uredi
Iako Gradnikova brigada u samim borbama nije imala velike gubitke, njeno se brojno stanje od 1450 boraca, koliko je imala uoči ofanzive, smanjilo na oko 1000 posle ofanzive. Mnogi borci su se odvojili od svojih jedinica i vratili kući "po toplu odeću i obuću".[2]