Operacija Lavina

Operacija Lavina (njem. Lawine, Lavine) je bila velika ofanziva Vermahta, uz pomoć snaga NDH, protiv partizana u središnoj Bosni, sa ciljem ponovnog zauzimanja Travnika. Vođena je od 29. decembra 1943. do 22. januara 1945. godine, na prostoru KreševoFojnicaTravnikZenica.[1]

Nakon višesedmičnih žestokih borbi, snage Vermahta su 22. januara ponovo ovladale Travnikom. U završnom izveštaju nemačke 104. lovačke divizije, koja je vodila operaciju, stoji: »V korpus sa 4. divizijom pokazao se kao jedinica koja se u mnogome bliži regularnim ruskim trupama«.[2]

PozadinaUredi

 
Izviđačka grupa boraca VI krajiške NOU brigade u reonu Travnik - Vlašić 1944.

Posle Banje Luke, Travnik je bio najveće neprijateljsko uporište na operativnom području 5. korpusa NOVJ. Travnik je spadao u red malobrojnih gradova Bosne koje jedinice NOVJ nisu uspele da zauzmu ni u više ponovljenih napada tokom rata. Da bi obezbedio pozadinu jedinicama koje će dejstvovati u dolini reke Bosne, Štab 5. korpusa je doneo odluku da prethodno oslobodi Travnik. Napad je počeo 20. oktobar u 20 časova. Nakon višednevne bitke, 24. oktobra, u zoru, delovi 6, 7, 8. i 11. brigade su primorali neprijatelja da se oko 14 časova, uz osetne gubitke, povuče preko Brajkovića i Konjevića u Zenicu. Oslobođenjem Travnika i doline Lašve okupator je izgubio jedno veoma značajno uporište u Bosni.[3]

Komandant grupe armije »E« general Alexander Löhr sredinom decembra je naredio da se zauzme Travnik. Za ovo je odobrio učešće 104. divizije, koja se u to vrijeme prikupljala u Sarajevu. Za izvršenje ove operacije u Zenici je skoncentrisana borbena grupa »Eberlajn«, kojom je komandovao komandant 639. puka za osiguranje pukovnik Rihter fon Eberlajn.[4]

Angažovane snageUredi

Komandant 21. brdskog korpusa general Lejzer, naredio je 28. decembra komandantu njemačkog 639. puka za osiguranje, pukovniku Riteru fon Eberlajnu, da 29. decembra počne s operacijom prodora u Travnik slijedećim snagama koje se stavljaju pod njegovu komandu:[5] 273. bataljon za osiguranje (sicherungs batalion), arapsko-njemački 845. bataljon za osiguranje, 516. bataljon za osiguranje, 843. bataljon za osiguranje, turkestanski 322. bataljon za osiguranje, 920. landesšicen bataljon, 969. tvrđavska brigada, dvije baterije italijanskih topova 75 mm, 4. puk Ruskog zaštitnog korpusa, 5. puk Ruskog zaštitnog korpusa, 505. izviđački bataljon 5. SS korpusa, dopunski bataljon 7. SS divizije, 819. artiljerijski divizion (4 baterije od 105 mm), 1. bojna 11. ustaškog zdruga 8. divizije, 4. bojna 18. posadnog zdruga 8. divizije i 5. vazduhoplovni bataljon za osiguranje.

Ukupno u borbenoj grupi Eberlajn bilo je oko 14.000 vojnika podržanih sa 50 topova, 8 tenkova, 4 borna kola.[6]

Snage 4. divizije NOVJ uoči početka neprijateljske operacije »Lavina« bile su u slijedećem rasporedu:

  • 6. brigada: 2. bataljon Šafradini, 3. bataljon Donja Rovna prema Rogu, 4. bataljon u zasjedi na cesti Busovača — Kiseljak. Sva tri bataljona na desnoj obali Lašve.
  • 8. brigada: 1. bataljon drum Brdo Kratine — Gola Kosa — Ovčine — kota 218, 4. bataljon Kuber — selo Štrpci, 2. bataljon selo Gornji Čajdraš — Paljika. Sva tri bataljona na lijevoj obali Lašve.
  • 11. brigada: 1. bataljon selo Lokvine — selo Obrenovci, 4. bataljon selo Jagodići — Negraj. Jedna četa 4. i jedna četa 2. bataljona bile su u zasjedi na cesti između Vranduka i Nemile. Dvije čete 2. bataljona 11. brigade bile su u selu Osojnici kao brigadna rezerva;
  • 1. artiljerijski divizion 4. divizije sa 2. baterijom topova '75 mm na položaju: selo Kruščica — Han Kompanija, a Štab diviziona s ostalim snagama diviziona Han Bila — željeznička stanica Bila.
  • Štab 4. divizije bio je u selu Donja Večerska.

Snage 4. divizije bile su znatno oslabljene odlaskom tri bataljona, na područje Vareša i Visokog. Ukupno na frontu prema Zenici i Busovači bilo je oko 6.000 boraca. Odnos snaga bio je 2,5:1 u korist neprijatelja, a u tehnici čak i 4:1.[6]

Tok operacijeUredi

Njemačka operacija počela je 29. decembra u 7 sati otvaranjem jake artiljerijske vatre po položajima 4. divizije. Nakon pola časa neprijatelj je krenuo u napad na cijelom frontu.[6] Napad je izvršen u tri kolone: desna kolona (jačine oko četiri bataljona) nastupala je pravcem Gradište — Stranjani — Brajkovići — Gučja Gora — Travnik; srednja kolona je napala u dve grupe: jednom (jačine dva bataljona) pravcem Zenica — Han-Kumpanija, a drugom (bataljon ojačan sa pet tenkova i dvojim bornim kolima) duž druma koji od železničke stanice Busovače vodi ka Han-Kumpaniji; leva kolona (jačine oko četiri bataljona sa dva tenka) nadirala je opštim pravcem južno od druma Busovača — Han-Kumpanija — Travnik, a delom snaga preko severoistočnih padina Kruščičke planine.[3]

U ogorčenim borbama 29. i 30. decembra, srednja i leva kolona su potisnule delove 4. divizije NOVJ ka Han-Kumpaniji, a desna je prodrla u Grahovčiće. Sutradan je na odsek Busovača — Han-Kumpanija prebačena 7. brigada 10. divizije (bez dva bataljona), dok su delovi 4. divizije upućeni ka levom boku desne neprijateljske kolone koja je prodrla u Brajkoviće. Prvog januara 1945, pred veče, okupator je, po cenu velikih gubitaka, i uvodeći pojačanja, zauzeo Gučju Goru i neposredno ugrozio Travnik. Međutim, istog dana u 22 časa, i pored teških vremenskih nepogoda, 4. divizija je prešla u protivnapad. Ona je razbila čelo desne neprijateljske kolone i dejstvom po bokovima presekla je na više mesta. Pod pritiskom delova 4. i 10. divizije neprijatelj se povukao na liniju kota 1037 (oko 11 km severo istočno od Travnika) — Grahovčići — Osojnica — Štrpci — Šafradini — Rovna, težeći da se po svaku cenu na njoj zadrži do prikupljanja novih jedinica.[3]

Napadi Vermahta prema Fojnici, Kreševu i Tarčinu bili su takođe veoma jaki. Posle neprekidnih borbi, neprijatelj je 1. januara prodro u Kreševo, ali je zaustavljen na pravcu Fojnice, na liniji Bakovići — Ostružnica, odakle su ga 3. januara delovi 10. divizije odbacili ka Kiseljaku. Orijentišući potom svoje ljudstvo ka Kreševu, 10. divizija je prinudila neprijatelja da 5. januara napusti i ovo mesto. Ostale jedinice 5. korpusa su tokom decembra bile prilično aktivne: 53. divizija je ometala neprijateljski saobraćaj u donjem toku reke Bosne i čistila srednju Bosnu od četnika; 39. divizija je vršila pritisak na Banju Luku i istovremeno, delom snaga, napadala preostale četnike na Manjači.

U januaru su 4. i 10. divizija težile da odbace neprijatelja s linije na kojoj se stabilizovao posle neuspešnih borbi početkom meseca. Ali njihovi napadi u prvoj polovini januara nisu uspeli zbog jakog nemačkog otpora, snežnih smetova i velike hladnoće. Međutim, neprijatelj je u širem rejonu Zenice prikupio nove snage s namerom da po svaku cenu zauzme Travnik. Tako je angažovana i 104. lovačka divizija, kao i delovi borbene grupe »Eberlajn«. Postupno je u borbu uvedeno oko 19 bataljona pešadije, 40 topova i 5 tenkova.

Napad je otpočeo 19. januara ujutru na širokom frontu između jugoistočnih padina Vlašića i doline Lašve. Na pravcu glavnog udara, 104. lovačka divizija je napadala opštim pravcem Zenica — Brajkovići — Gučja Gora — Travnik, a delovi borbene grupe »Eberlajn« su napadali s obe strane reke Lašve. Prve nalete neprijatelja odbile su 4. divizija i 7. brigada 10. divizije. U nastavku borbe, posle nekoliko juriša, Nemci su, uz snažnu podršku artiljerije, zauzeli dominantnu tačku Pecarnice i sa nje potisnuli delove 4. divizije, prešli rečicu Bilu zapadno od Brajkovića i pred veče, uvodeći u borbu jedan skijaški bataljon, prodrli u Gučju Goru. U ogorčenim borbama, položaji kod Gučje Gore su više puta prelazili iz ruke u ruku, dok najzad neprijatelj nije odbačen ka selu Bili. Za to vreme su Nemci na svom levom krilu zauzeli selo Ahmiće. Neprijatelj je nastavio napade i prema Fojnici i Kreševu, da bi paralisao snage 10. divizije, ali je odbijen na celom frontu.[3]

Uvodeći pojačanja na svom desnom krilu, okupator je, posle oštrih borbi, uz velike gubitke i krajnje napore, 21. januara pre podne zauzeo Maline i Gučju Goru. Tada su se desno krilo 4. divizije i 7. brigada 10. divizije povukli na liniju Slimena — Putičevo.

Ogorčene borbe na neposrednim prilazima Travniku su nastavljene i 22. januara, kada je neprijatelj dolinom Lašve, od Nević-Polja, dvaput prodirao u Travnik, ali je protivnapadima bio odbijen. Angažujući jednovremeno i jake skijaške jedinice radi obilaska Travnika sa severa, neprijatelj je najzad, pred sam mrak, preko Jankovića prodro u grad. Posle oštrih uličnih borbi on je ovladao gradom, dok se glavnina 4. divizije povukla severozapadno i jugozapadno od Travnika, zatvarajući pravce ka Donjem Vakufu i Jajcu.[3]

GubiciUredi

Od 19. do 22. januara okupator je imao 682 mrtva i više stotina ranjenih (samo gubici 104. nemačke divizije, po vlastitom priznanju, iznose 258 ljudi), dok su 4. i 10. divizija NOVJ imale oko 280 boraca izbačenih iz stroja.[3]

IzvoriUredi

LiteraturaUredi

Vidi jošUredi

Vanjske vezeUredi