Ogrlica (Menandar)

Ogrlica (grč. Πλόκιον) naslov je jedne komedije grčkoga pesnika Menandra, koji je delovao u okviru nove atičke komedije. Ova je komedija poslužila kao uzor rimskom komediografu Ceciliju Staciju za njegov komad Plocium. S obzirom na to da se Menandrova komedija sačuvala damo u fragmentima ne može se tačno utvrditi zaplet priče, nego samo razvoj pojedinih scena.

Zaplet

Glavni likovi su jedan starac, njegova supruga, ropkinja i dvoje dece, te još jedan muškarac i druga žena. Dok majka uništava porodični mir, muž misli samo na dvoju sreću i sreću svoje dece, nastojeći da sina oženi jednom devojkom s bogatim mirazom. Istovremeno, majka pokazuje veliku arogantnost i despotski karakter te s gvozdenom rukom upravlja kućom, a jednog dana pobesni na svog muža, nakon što ga je zatekla u krevetu s jednom mladom i lepom sluškinjom. Priča se verovatno završavala pomirenjem cele porodice, do koga je došlo zahvaljujući nekoj ogrlici.

Plocium Cecilija Stacija

Cecilije Stacije svoju palijatu Plocium (što isto znači "ogrlica") prerađuje za potrebe rimske publike i transformiše je u pravu farsu. Aul Gelije je uporedio Menandrov original i Stacijevu preradu, dajući uporedo i jedan odlomak na grčkom i na latinskom, te je našao da su kod Menandra različita osećanja "živa i jasna, no kod Cecilija su tupa i bez draži i dostojanstva u izrazu". Moderni su ispitivači pak kod Stacija našli veće bogatstvo u muzikalnosti i ritmičnosti teksta. Osim toga, Stacijeva prerada kroz metafore naglašava karikaturalnost likova i, za razliku od Menandra, komičnost se postiže ne samo kroz smešne situacije, nego i kroz jezičke nesporazume i igre rečima.