Azotna baza Nukleozid Deoksinukleozid
Chemical structure of adenine
Adenin
Chemical structure of adenosine
Adenozin
A
Chemical structure of deoxyadenosine
Dezoksiadenozin
dA
Chemical structure of guanine
Guanin
Chemical structure of guanosine
Guanozin
G
Chemical structure of deoxyguanosine
Dezoksiguanozin
dG
Chemical structure of thymine
Timin
Chemical structure of 5-methyluridine
5'-Metiluridin
m5U
Chemical structure of thymidine
Timidin
dT
Chemical structure of uracil
Uracil
Chemical structure of uridine
Uridin
U
Chemical structure of deoxyuridine
Dezoksiuridin
dU
Chemical structure of cytosine
Citozin
Chemical structure of cytidine
Citidin
C
Chemical structure of deoxycytidine
Dezoksicitidin
dC

Nukleozidi su glikozilamini koji se sastoje od nukleobaza (one se često jednostavno nazivaju baze) vezanih za ribozne ili dezoksiribozne šećere putem beta-glikozidne veze. Primeri nukleozida su citidin, uridin, adenozin, guanozin, timidin i inozin.[1][2]

Strukturni elementi nukleozida i fosfat sadržavajućih nukleotida

Osobine

uredi

Nukleozidi mogu biti fosforilizovani specifičnim kinazama u ćeliji na primarnoj alkoholnoj grupi šećera (-CH2-OH), čime nastaju nukleotidi , koji su molekularni gradivni blokovi DNK i RNK.

Nukleozidi mogu da se formiraju putevima de novo sinteze, posebno u jetri, mada oni u većim količinama nastaju varenjem nukleinskih kiselina iz hrane. U tom procesu nukleotidaze razlažu nukleotide (kao što je timin nukleotid) u nukleozide (npr. timidin) i fosfat. Nukleozidi, se naknadno razlažu u lumenu digestivnog sistema nukleozidazama u nukleobaze i riboze ili dezoksiriboze. Osim toga, nukleotidi mogu biti razloženi unutar ćelije u azotne baze, i ribozu-1-fosfat ili dezoksiribozu-1-fosfat.

Upotreba

uredi

U medicini je više analognih nukleozida bilo korišćeno kao antiviralni ili antitumorski agensi. Viralne polimeraze inkorporiraju ta jedinjenja sa non-kanoničkim bazama. Te supstance se aktiviraju u ćelijama putem konverzije u nukleotide. One se administriraju kao nukleozidi, zato što naelektrisani nukleotidi ne mogu lako da prođu kroz ćelijske membrane.

Povezano

uredi

Reference

uredi
  1. Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević. Biohemija. savremena administracija. ISBN 86-387-0622-7. 
  2. David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 

Literatura

uredi
  • Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević. Biohemija. savremena administracija. ISBN 86-387-0622-7.