Нозрина
Нозрина је насеље у Србији у општини Алексинац у Нишавском округу. Према попису из 2002. било је 743 становника (према попису из 1991. било је 789 становника).
Нозрина | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Нишавски |
Општина | Алексинац |
Становништво | |
Становништво (2011) | 743 |
Положај | |
Координате | 43°29′15″N 21°43′22″E / 43.4875°N 21.722666°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 157 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 018 |
Регистарска ознака | AL |
Координате: 43° 29′ 15" СГШ, 21° 43′ 22" ИГД
Географске одлике uredi
Нозрина је село у долини реке Јужне Мораве. Налази се између планина Јастребац на западу и Озрен на истоку. Између је важних европских трансверзала, јужне пруге, ауто-пута Коридор 10 и једне од најстаријих саобраћајница - Цариградски друм.
Привреда uredi
Становништво се већином бави пољопривредом. Географско подручје, клима и незагађеност, делови су услова за производњу органски здраве хране.
Демографија uredi
У насељу Нозрина живи 601 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 41,0 година (40,4 код мушкараца и 41,6 код жена). У насељу има 210 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,54.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 693 | 93,27% | ||
Роми | 41 | 5,51% | ||
Хрвати | 1 | 0,13% | ||
непознато | 0 | 0,0% |
м | ж | |||
? | 5 | 2 | ||
80+ | 2 | 13 | ||
75-79 | 12 | 18 | ||
70-74 | 21 | 26 | ||
65-69 | 24 | 27 | ||
60-64 | 19 | 16 | ||
55-59 | 16 | 20 | ||
50-54 | 36 | 30 | ||
45-49 | 35 | 35 | ||
40-44 | 20 | 13 | ||
35-39 | 18 | 19 | ||
30-34 | 33 | 23 | ||
25-29 | 22 | 28 | ||
20-24 | 29 | 22 | ||
15-19 | 20 | 17 | ||
10-14 | 13 | 28 | ||
5-9 | 20 | 23 | ||
0-4 | 18 | 20 | ||
просек | 40.4 | 41.6 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 312 | 82 | 205 | 16 | 8 | 1 |
Женски | 309 | 38 | 205 | 55 | 10 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 165 | 82 | - | - | 39 | - | 6 | 7 | - | 12 |
Женски | 72 | 45 | - | - | 8 | - | - | 3 | 2 | 1 |
Оба | 237 | 127 | - | - | 47 | - | 6 | 10 | 2 | 13 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | - | 4 | 2 | 3 | 1 | - | - | 9 | |
Женски | - | 1 | - | 5 | 4 | 1 | - | - | 2 | |
Оба | - | 1 | 4 | 7 | 7 | 2 | - | - | 11 |
Галерија uredi
Референце uredi
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9