Wikipedija

Nova komedija (Španija)

Nova komedija (ili španska komedija kako je neki zovu) je posebna vrsta dramskog dela španskog Zlatnog veka (16. vek i 17. vek). Takođe se koriste i nazivi nacionalni ili klasični teatar Zlatnog veka (šp. teatro nacional o clásico de Siglo de Oro). Njen tvorac je Lope de Vega, najplodniji dramaturg tog doba. Svoju poetiku Lope de Vega će izložiti 1609. godine u delu Nova umetnost pisanja komedija (šp. Arte nuevo de hacer comedias)[1].

Osnovne karakteristike nove komedije uredi

 
Naslovna strana izdanja jedne komedije

Iako je bio veoma poznat dramaturg još od 1583, Lope de Vega će tek 1609. godine napisati odbranu i osnovne postulate svoje umetnosti.

Nova komedija, prema Lope de Vegi [2]:

  1. Meša komično i tragično — Briše se jasno razgraničenje između klasične komedije i klasične tragedije. Takođe se mešaju: a) likovi — likovi plemića visokog staleža i običnog naroda; b) teme - ozbiljne teme, sa komičnim. U klasičnom teatru, osobe visokog staleža su se pojavljivale samo u tragedijama, a osobe niskog staleža i iz naroda u komedijama. Nova komedija odbacuje tu podelu. U istom delu, mogu da se pojave i likovi iz naroda i likovi visokih staleža, kao i da se u radnji meša tragično i komično.
  2. Ne poštuje jedinstvo vremena i prostora — Klasičan teatar je poštovao jedinstvo vremena, prostora i radnje, što znači, ceo komad se dešava u jednom vremenu i jednom prostoru. Za razliku od klasičnog teatra, u novoj komediji radnja može da traje koliko je to god potrebno, i različiti delovi dramskog dela mogu da se dešavaju u različitim epohama. S tim u vezi, radnja takođe može da se odvija na različitim mestima. Jedino jedinstvo koje Lope i dalje poštuje, je jedinstvo radnje, mada ni to ne poštuje uvek, s obzirom da često ubacuje sporedne epizode koje nemaju nikakve veze sa glavnom radnjom.
  3. Polimteričke je prirode — Zahteva različite metričke forme u zavisnosti od dramskih situacija. Tako se koristi romansa za pripovedanje, sonet za monologe, redondilje za živahne razgovore, itd.
  4. Vodi računa o verodostojnosti likova — Likovi moraju da govore u skladu sa svojim društvenim statusom i obrazovanjem.
  5. Ugađa publici — Radnja treba da bude vođena u skladu sa verovanjima i moralnim vrednostima publike.
  6. Ima veliku tematsku raznovrsnost — avanturističke, istorijske, mitološke, adaptacije književnih dela, teme iz Romansera, urbane teme, ruralne teme, itd.
  7. Poseduje stalne likove — a) autoritet, - obično kralj, kao vrhovni arbitar u sukobima. U novoj komediji, kralj je uvek taj koji se pojavljuje na kraju kao zaštitnik naroda i kažnjava obesnog plemića. b) dama - Obično je naivna, ali krajnje odlučna i snalažljiva. c) junak - u ovom liku su sadržane sve vrline od kojih bi se možda mogle izdvojiti odvažnost i srčanost kao najistaknutije. Takođe d) negativac — sušta suprotnog junaku. i e) sluge prethodna tri lika, koji takođe imaju ulogu šereta (šp. gracioso). Osnovne osobine ovih likova su komičnost, vernost, snalažljivost i praktičnost [3].

Tematika, klasifikacija, izvori uredi

Tematika nove komedije je izuzetno raznovrsna. Obrađuju se najrazličitije teme, od religioznih, do ljubavnih. Centralni motivi su ljubav i čast.

Veoma je teško napraviti neku klasifikaciju jer se obično u jednoj komediji ispreplitalo više tema. Menendez i Pelajo je ponudio jednu klasičnu podelu prema sadržajima: biblijske teme, istorijske, mitološke, viteške, legendarne, hagiografske, itd. Posebno su se isticale kostumbrističke komedije, koje su obrađivale teme časti, ljubavi i morala. Tu se ubrajaju komedije plašta i mača (šp. comedias de capa y espada) koje su obično obrađivale čast i ljubav i čiji su likovi obično bili pripadnici srednjeg staleža, komedije zapleta (šp. comedias de enredo) u kojima se obično zaplet radnje vrti oko nesporazuma, komedije karaktera (šp. comedias de carácter) i komedije karikature (šp. comedias de figurón) u kojima su se karikirale i uveličavale određene osobine glavnog lika u cilju kritike, kao na primer, glupost, sebičnost, podlost, itd.

Izvori su najrazličitiji. Hagiografije, istorija, narodne poslovice i predanja, književnost, narodna tradicija, Romansero. Ponekad su bila dovoljna dva stiha neke davno zaboravljene legende, kao što je to bio slučaj sa Lope de Veginim delom Vitez iz Olmeda (šp. Caballero de Olmedo).

Struktura nove komedije uredi

Za razliku od klasičnog teatra koji je delio pozorišne komade na pet činova, nova komedija je podeljena na tri čina (šp. actos o jornadas).

Na samom početku, pre početka predstave prikazivala se loa (šp. loa) uz gitaru. Loa je kratak pozorišni komad, uglavnom u obliku monologa koji ima za zadatak da pripremi publiku za glavnu pozorišnu predstavu. Obično je sadržala kratak siže radnje glavne predstave.

Između prvog i drugog čina, Lope de Vega uvodi međuigru ili entremes (šp. entremes) - kratka komična jednočinka - u narativnom obliku. Između drugog i trećeg čina, sledi još jedan entremes, ovog puta uz igru i pesmu [4]. Takođe su se prikazivale i hakare (šp. jácara), kratki pozorišni komadi satiričnog karaktera[3] Hakare su se obično davale nakon entremesa[5].

Na kraju predstave, mohiganga (šp. mojiganga), i kraj fešte (šp. fin de fiesta). Mohiganga je kratak komad komično-burlesknog karaktera koji se peva i igra na kraju predstave [6].

Mesto i vreme davanja predstava uredi

Predstave su obično počinjale između dva i četiri po podne i trajale su više časova. Uglavnom su se završavale pre smrkavanja. Isprva su se davale na improvizovanim pozornicama, ali su početkom XVI veka prešle u takozvane korale (šp. corrales). Korali su bili u stvari unutrašnja dvorišta zgrada koja su se adaptirala u pozornice. Plemstvo i ugledni ljudi su zauzimali mesta na terasama i galerijama zgrada, a prost narod je bio smešten u samom dvorištu, ispred pozornice, sa podelom na ženski i muški deo. Predstave su se obično davale pod vedrim nebom i ako bi padala kiša, predstave su bile otkazivane. Kasnije su se isprva pokrivale samo galerije, a kasnije i ceo koral kako bi se publika zaštitila od vremenskih nepogoda. Komediju je pisao "poeta" po narudžbini vlasnika korala, kome je ujedno i ustupao sva prava za određenu sumu novca, tako da je komedija mogla biti slobodno prerađivana i prilagođavana scenariju koji je bio više nego skroman, ali je zato posedovao veoma razvijenu mehanizaciju - platforme koje su se pomerale, dizalice koje su činile da glumci lete po vazduhu, da kao sveci silaze sa neba itd. Komadi su se obično prikazivali tri do četiri dana, neke čak i samo jedan dan, sa izuzetkom onih koje su imale izuzetno veliki uspeh - takve su ostajale na programu do 15 dana[6].

Najpoznatiji su bili Koral de la kruz (šp. Corral de la Cruz). (u Madridu, otvoren 1579. i Koral del prinsipe (šp. Corral del Príncipe) 1582.[7].

Dramaturzi nove komedije uredi

Izvori uredi

  1. ↑ „originalni tekst”. Arhivirano iz originala na datum 2007-02-03. Pristupljeno 2011-01-28. 
  2. ↑ Veb stranica univerziteta Padžet Saund: "Introducción a la comedia hasta Lope de Vega"
  3. ↑ 3,0 3,1 Hiru.com: Aprendizaje permanente: Literatura: El Teatro del siglo XVII (I). Lope de Vega.
  4. ↑ „Veb stranica Geosajts: Književnost.”. Arhivirano iz originala na datum 2001-03-30. Pristupljeno 2001-03-30. 
  5. ↑ Pavlović-Samurović Lj. Soldatić D. Španska književnost. Nolit, Beograd, 1985., str. 241.
  6. ↑ 6,0 6,1 „Historia de la literatura hispánica: Teatro de los Siglos de Oro: Lope de Vega y la comedia nueva (Guillén de Castro)”. Arhivirano iz originala na datum 2010-12-24. Pristupljeno 2011-01-28. 
  7. ↑ César Oliva: El espacio escénico en la comedia urbana y La comedia palatina de Lope de Vega (Actas de las XVIII Jornadas de teatro clásico, Almagro, julio de 1995)[mrtav link]
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Nova_komedija_(Španija)&oldid=41349437