Николинци
Николинци (рум. Nikolinţ) су насеље у Србији у општини Алибунар у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. имало је 1131 становника.
| Николинци | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Општина | Алибунар |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  1131
|
| Густина становништва | 15 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 45°02′35″N 21°04′01″E / 45.043°N 21.067°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 92 m |
| Површина | 82,9 km² |
  Николинци Николинци (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 26322 |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | PA |
Координате: 45° 02′ 35" СГШ, 21° 04′ 01" ИГД
Историја uredi
Насеље је кроз историју носило различита имена: Szent-Miklös у 15. веку, Мало Каково-1775. године, Николинце-1894. године, Temes-Miklös -1920. године, Николинце-1920. године, Николинци-1922. године.
Године 1404. постојала су два Сентмиклоша, други је био Zenthmyklos et alias Zenthmykos, у крашовском комитату.
При крају турске владавине постојала су исто тако два насеља, која су носила име Николинце: Мало Николинце, које је 1698. године престало да постоји, и Велико Николинце, које је 1716. године пропало.
Године-1716 ушла је николиначка околина у састав вршачког диштрикта темишварског Баната, а 1717. године село има 10 насељених кућа. Велико Николинце било је на месту садашњег села, а Мало Николинце је лежало више према истоку. Оба места постојала су и даље као пољска добра. Године 1723. узели су становници села Какова ова поњска добра у закуп од царске коморе, јер су своје земље имали мало. Године-1744. су Каковчани молили за дозволу да 40 својих породица преселе у Николинце, јер је њихово Каково пренасељено. Пошто су добили дозволу, населили су се на данашње поље „Селиште“, источно од Малог Николинца, и основали Мало Каково. Године 1746. подигли су цркву брвнару и узели у закуп суседно пољско добро „Оца“ (Otsa, данас Банатски Карловац). Године 1749. бројало је Мало Каково 66 домова, а сеоски поп је био Радул Команов. Године 1751. било је 70 кућа.
Године 1774. додељено је Мало Каково илирској, а 1776. године влашко-илирској регименти. Али пошто је Мало Каково страдало од поплаве, премештено је 1774. године на место Великог Николинца и од тада је насеље носило име Николинце.
Године 1782. ново насеље је бројало 1203 православне душе. Године 1785. било је 140, а 1799. године 143 куће, са 1494 душе. Године 1785. свештеник је био Павел Михаловић, а ђакон Данијел Пинко. Године 1789. општински начелник је био Јанош Пинко. Тада је школу похађало 45 ученика.
Године 1827. пописано је 22 католика и 2620 православаца. Године 1837. било је 25 католика и 2475 православаца. Године 1854. насеље је имало 2771 становника. Године 1873. припојено је тамишком комитату, а 8. децембра 1894. године отворена је железничка станица. Године-1905. појављују се први назарени, којих 1928. год има 69 породица.
Године 1909. порушена је стара црква и на њеном месту подигнута је (1910. год) нова у византијском стилу са два торња.
| Година | Број становника |
|---|---|
| 1869. | 3.065 |
| 1880. | 3.063 |
| 1890. | 3.299 |
| 1900. | 3.458 |
| 1910. | 3.483 |
Кретање броја становника од 1869. до 1910. године.
За време преврата (30.10. 1918 год.) побунили су се мештани и демолирали бележнички стан, а бележника најурили: опљачкали су затим жељезничку станицу и један воз. Вођа руље и једна жена платила главом.
Године-1923. укинута је овдашња поштанска испостава и модернизиран Иванчанин млин, а 31. јануара 1921. године пописано је 3230 становника од којих је било Срба-23, Румуна-3040, Немаца-4, Мађара-4, и осталих (Цигана) 159 душа.
Занимљивости uredi
У Николинцима је 1969. године рођен један од тренутно најбољих хармоникаша света Лело Ника. Два пута је проглашаван за званично најбољег хармоникаша на свету. Данас живи у Малмеу, Шведска.
Николинци се налазе на путу М 1.9, између Банатског Карловца и Уљме.
Демографија uredi
У насељу Николинци живи 986 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (39,7 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 408 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,04.
Ово насеље је већински насељено Румунима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Румуни | 921 | 74,27% | ||
| Роми | 143 | 11,53% | ||
| Срби | 129 | 10,40% | ||
| Мађари | 9 | 0,72% | ||
| Југословени | 6 | 0,48% | ||
| Муслимани | 5 | 0,40% | ||
| Македонци | 4 | 0,32% | ||
| Црногорци | 3 | 0,24% | ||
| Словаци | 3 | 0,24% | ||
| Немци | 2 | 0,16% | ||
| Хрвати | 1 | 0,08% | ||
| Власи | 1 | 0,08% | ||
| Албанци | 1 | 0,08% | ||
| непознато | 8 | 0,64% | ||
| м | ж | |||
| ? | 3 | 6 | ||
| 80+ | 12 | 29 | ||
| 75-79 | 13 | 37 | ||
| 70-74 | 31 | 42 | ||
| 65-69 | 30 | 52 | ||
| 60-64 | 38 | 45 | ||
| 55-59 | 42 | 49 | ||
| 50-54 | 47 | 43 | ||
| 45-49 | 45 | 51 | ||
| 40-44 | 45 | 41 | ||
| 35-39 | 26 | 28 | ||
| 30-34 | 32 | 23 | ||
| 25-29 | 44 | 36 | ||
| 20-24 | 35 | 35 | ||
| 15-19 | 41 | 31 | ||
| 10-14 | 24 | 48 | ||
| 5-9 | 34 | 33 | ||
| 0-4 | 37 | 32 | ||
| просек | 39.7 | 44.2 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 484 | 122 | 299 | 36 | 26 | 1 |
| Женски | 548 | 72 | 292 | 148 | 33 | 3 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 303 | 237 | - | - | 16 | - | 7 | 11 | 1 | 7 |
| Женски | 181 | 127 | - | - | 12 | - | - | 6 | - | - |
| Оба | 484 | 364 | - | - | 28 | - | 7 | 17 | 1 | 7 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 3 | 4 | 1 | 2 | - | - | 14 | |
| Женски | 1 | 2 | 3 | 11 | 7 | 3 | 1 | - | 8 | |
| Оба | 1 | 2 | 6 | 15 | 8 | 5 | 1 | - | 22 |
Референце uredi
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература uredi
- Литература
- Летописи општина у јужном Банату написао Филикс Милекер ISBN 86-85075-04-1
- Летопис Период 1812 – 2009 г. Пешчари Написао М. Марина:(Beč 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Николинцима настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани: [1]
- Ма какве му биле мане и недостаци, недоречености, али је суштина и језгро овог рада је остало и остаће нетакнут. Неки делови имаће само свој историјски значај, али сви остали задржаче и сачуваће у пуној мери своју научну вредност. Једно се ипак не може оспорити, да смо бар ударили темељ, да смо показали правац и обележили пут на коме се ваља кретати ако желимо успешан рад на пољу наше историје. Па ако и нисмо постигли више, него само толико да смо дали подстрек другима, од нас вичнимјима, мудријима, који ће овај и овакав посао боље и савршеније обавити него ми тада смо већ тиме учинили доста „М. Марина“
