Nikolaj Aleksejev

Nikolaj Aleksejev

Nikolaj Aleksejev na konferenciji za štambu pred najavljenu Paradu ponosa u Moskvi, 16. maja 2008.
Rođen/a Nikolaj Aleksandrovič Aleksejev
23. decembar 1977. (1977-12-23)
Moskva, Sovjetski Savez, danas Rusija
Zanimanje LGBT aktivista, advokat i novinar

Nikolaj Aleksandrovič Aleksejev (rus. Николáй Алексáндрович Алексéев ; Moskva, 23. decembar 1977) je ruski LGBT aktivista, advokat i novinar.

Aleksejev je još od 2005. poznat kao organizator Parade ponosa u Moskvi (Moscow Pride), koja je bila zvanično zabranjena svake godine od strane gradskih vlasti. Zajedno sa aktivistima organizacije „GayRussia.Ru“ Aleksejev je pokušao da organizuje veliki broj javnih akcija sa ciljem da ukaže na kršenje ljudskih prava LGBT osoba u Rusiji. Punih 5 godina svaka od akcija za koju je tražena dozvola vlasti je bila zabranjena. Dana 21. oktobra 2010, Evropski sud za ljudska prava objavio je presudu u predmetu Aleksejev protiv Rusije. Sud u Strazburu je utvrdio da kontinuirana zabrana parada ponosa u Moskvi 2006, 2007, i 2008. godine predstavlja kršenje članova 11, 13 i 14 Evropske konvencije o ljudskim pravima koji garantuju slobodu okupljanja, pravo na djelotvoran pravni lijek i zabranu diskriminacije.[1] U januaru 2011, Rusija je tražila da presudu ponovo razmotri Veliko vijeće Evropskog suda za ljudska prava. Dana 11. aprila 2011. Sud je jednoglasno odbacio žalbu Rusije, čime je presuda postala pravosnažna.[2] Ovo je prvi put da je Evropski sud za ljudska prava utvrdio da postoji kršenje ljudskih prava LGBT osoba u Rusiji.

Nikolaj Aleksejev tečno govori ruski i engleski jezik.[3]

BiografijaUredi

Rođen je i odrastao u Moskvi. Godine 1995. završio je srednju školu, gdje je stekao odlično znanje engleskog jezika. Upisao je Fakultet za državnu upravu na Moskovskom državnom univerzitetu Lomonosov, na kojem je diplomirao 2000. godine kao jedan od najboljih studenata.

Tokom studiranja posebno ga je zanimalo Ustavno pravo. Tokom 1996, 1997, i 1998. radio je kao pripravnik u Sekretarijatu Ustavnog suda Rusije u Moskvi. Kao asistent sudija, pripremao je materijale za presude suda.

Između novembra 2000. i februara 2001. godine, Aleksejev je radio kao specijalni dopisnik dnevnog lista Segodnka, koji je bio u vlasništvu ruskog oligarha Vladimira Gusinskog. List je prestao da izlazi u aprilu 2001, nakon što je preuzet od strane državne korporacije Gazprom-Media.[4]

Nakon diplomiranja Aleksejev ostaje na univerzitetu kako bi završio postdiplomske studije iz ustavnog, opštinskog i upravnog prava. U novembru 2001. je, međutim, napustio postdiplomske studije na Moskovskom državnom univerzitetu, na Fakultetu za državnu upravu nakon što njegovo istraživanje o pravnom statusu seksualnih manjina nije prihvaćeno kao naučna teza. Ovo istraživanje je objavljeno u njegovoj drugoj knjizi: „Pravovoe regulirovanie položeniя seksualьnыh menьšinstv: Rossiя v svete praktiki meždunarodnыh organizaciй i nacionalьnogo zakonodatelьstva stran mira“.

Podnio je tužbu protiv univerziteta, tvrdeći da je žrtva diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije. Dana 10. juna 2005 prvostepeni sud u Moskvi je odbacio njegove navode. Drugostepeni sud je potvrdio ovu presudu u septembru 2005. Aleksejev je zatim u maju 2006. podnio svoju prvu žalbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Ova žalba primljena je pod brojem #9689/06, i do danas nije razmatrana.

U junu 2002. Aleksejev je objavio knjigu „Geй-brak: semeйnый status odnopolыh par v meždunarodnom, nacionalьnom i mestnom prave“, u kojoj se daje detaljan pregled pravnog statusa istopolnih zajednica širom svijeta.

U oktobru 2002, po nalogu bivšeg poslanika u ruskoj Dumi Aleksandra Baranikova, napisao je izvještaj pod nazivom „Suzbijanje prostitucije: Zapadna iskustva i međunarodno pravo“. Izvještaj je trebalo da pomogne inicijativi Baranikova da se legalizuje prostitucija. Na kraju, Baranikov je bio u manjini u svojoj stranci te ovaj zakon nije ni predložen u parlamentu.

Godine 2003. Aleksejev objavljuje sveobuhvatno istraživanje posvećeno istoriji i savremenim reformama Gornjeg doma britanskog parlamenta pod nazivom „Palata Lordov Britanskogo Parlamenta: ot Suda Korolя Эgberta do revolюcii Premьera T. Blэra, 825—2003 gg“

Dana 1. oktobra 2010. Aleksejev je po prvi put dobio dozvolu vlasti da organizuje protest čiji je cilj bio da pozove na ekonomski bojkot kompanije „Swiss Air Lines“ zbog, kako je naveo, njene uloge u njegovom hapšenju na moskovskom aerodromu Domodedovo, 15. septembra 2010.[5]

Godine 2007. producirao je dokumentarni film „Moscow. Pride '06“ koji opisuje događaje za vrijeme organizovanja prve parade ponosa u Moskvi od 25. do 28. maja 2006.[6] Ovaj dokumentarni film je uključen u zvanični program Berlinskog filmskog festivala, u sekciji Panorama, u februaru 2007. Aleksejev i filmski režiser Vladimir Ivanov sakupili su stotine sati snimaka LGBT manifestacija u Rusiji. Dokumentarni film iz 2008. „East/West - Sex & Politics“ režisera Johena Hika uvršten je u zvanični program Berlinskog filmskog festivala u februaru 2008,[7] u sekciji Panorama, a prati pokušaj Aleksejeva da organizuje paradu ponosa u Moskvi, 2007. godine.[8]

Višestruko nagrađivani kanadski dokumentarni film režisera Boba Kristija, „Beyond Gay: The Politics of Pride“,[9] prikazuje organizaciju treće parade ponosa u Moskvi 2008. godine, kao i ulogu Aleksejeva i drugih aktivista iz Rusije. Takođe sadrži kadrove njegovog učešća na paradi ponosa u Sao Paulu 2008, kao i slike njegovog hapšenja u Moskvi, 27. maja 2006, tokom prve parade ponosa.[10]

U junu 2009. francuski TV kanal Frans 4 emitovao je program „Global Resistance“. Program je, između ostalog, sadržavao i izvještaj o aktivnostima Nikolaja Aleksejeva i aktivista iz Rusije i Bjelorusije na organizaciji Slovenske parade ponosa (Slavic Gay Pride) u Moskvi 16. maja 2009, na dan finala takmičenja za Pjesmu Evrovizije.[11]

Australijski dokumentarni film iz 2011, prikazuje pokušaje da se održi Slovenska parada ponosa u Minsku, u maju 2010, i ulogu koju je u organizaciji događaja imao Nikolaj Aleksejev.[12]

FunkcijeUredi

  • Osnivač i predsjednik ruske LGBT organizacije Projekat za LGBT ljudska prava GayRussia.Ru (od 17. maja 2005)
  • Osnivač i predsjednik organizacionog odbora Parade ponosa u Moskvi (Moscow Pride), od jula 2005.[13]
  • Potpredsjednik u komitetu Međunarodnog dana borbe protiv homofobije (od 2008)
  • Član odbora i regionalni direktor za istočnu Evropu Interprajda.[14]

BibliografijaUredi

  • Alekseev, N. A. (2002). Гей-брак: семейный статус однополых пар в международном, национальном и местном праве. Moskva: Izdatelьstvo BEK. ISBN 978-5-85639-335-3. 
  • Alekseev, N. A. (2002). Правовое регулирование положения сексуальных меньшинств: Россия в свете практики международных организаций и национального законодательства стран мира. Moskva: Izdatelьstvo BEK. ISBN 978-5-85639-325-4. 
  • Alekseev, N. A. (2003). Палата Лордов Британского Парламента: от Суда Короля Эгберта до революции Премьера Т. Блэра, 825—2003 гг. Moskva: Izdatelьstvo BEK. ISBN 978-5-85639-346-9. 

Vidi jošUredi

ReferenceUredi

  1. "Tekst presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Aleksejev protiv Rusije". http://cmiskp.echr.coe.int/tkp197/view.asp?action=html&documentId=875961&portal=hbkm&source=externalbydocnumber&table=F69A27FD8FB86142BF01C1166DEA398649.  ((en))
  2. "Russia’s Appeal of Moscow Pride Ban Rejected by the European Court of Human Rights". http://www.gayrussia.eu/en/russia/1125/.  ((en))
  3. "Profil na „livejournal.com“". http://alexeyev.livejournal.com/profile.  ((en))
  4. "Nikolai Alekseev Profile". http://commentisfree.guardian.co.uk/nikolai_alekseev/profile.html.  ((en))
  5. "Gays Demonstrate in Moscow – and Are Not Arrested". http://www.ukgaynews.org.uk/Archive/10/Oct/0102.htm.  ((en))
  6. "Moscow. Pride '06". http://www.imdb.com/title/tt0970183/.  ((en))
  7. "Berlinskiй kinofestivalь pokažet filьm o borьbe rossiйskih geй-aktivistov i vlasteй". http://www.newsru.com/russia/04feb2008/lgbt.html.  ((ru))
  8. "East/West - Sex & Politics". http://www.imdb.com/title/tt1176103/.  ((en))
  9. "Beyond Gay: The Politics of Pride". http://www.imdb.com/title/tt1469864/.  ((en))
  10. "Documentary examines Pride, from protest movement to business concern". http://www.xtra.ca/public/Toronto/Inside_Out_2010_Beyond_Gay_The_Politics_of_Pride-8617.aspx.  ((en))
  11. "Slavic Gay Pride in Moscow - Slavяnskiй geй-praйd v Moskve". http://www.youtube.com/watch?v=8UrLPgj7qxc.  ((en))((ru))
  12. "East Bloc Love (2011)". http://www.imdb.com/title/tt1793218/.  ((en))
  13. "Profil na sajtu Gardijana". http://www.guardian.co.uk/profile/nikolai-alekseev.  ((en))
  14. "List of InterPride Regional Directors". http://www.interpride.org/regions.  ((en))

Spoljašnje vezeUredi