Никшић (Баточина)
За остале употребе, погледајте Никшић (разврставање).
Никшић је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 176 становника (према попису из 2002. било је 148 становника).
| Никшић | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Шумадијски |
| Општина | Баточина |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  176
|
| Положај | |
| Координате | 44°05′57″N 21°01′10″E / 44.0992°N 21.0194°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 209 m |
  Никшић Никшић (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 034 |
| Регистарска ознака | KG |
.jpg)
Координате: 44° 05′ 57" СГШ, 21° 01′ 10" ИГД
Географија uredi
Територија села Никшић налази се у централном делу Србије. Смештена је у источном пределу Шумадије и налази се у југозападном делу општинске територије Баточине.
Никшић се налази на 209 метара надморске висине, на 11 км југозападно од Баточине, 19 км северно од Крагујевца и 128 км јужно од Београда.[1] Кроз Никшић пролази магистрални пут на релацији Баточина—Крагујевац—Краљево—Чачак.
Историја uredi
Никшић је постојао пре Велике сеобе Срба 1690. године, јер се у турском попису 1739/41. године налази међу пустим селима. Након ослобођења од Турака углавном је био у саставу бадњевачке општине. Кмет села 1831. је био Панта Јовановић. Због несугласица које су почеле да избијају након 1880. године између Никшића и Бадњевца, Никшић је затражио да напусти бадњевачку општину. То је и учињено 1885. године, па је Никшић пришао жировничкој општини.[2]
Школство uredi
|
За више информација погледајте чланак ОШ „Свети Сава“ (Баточина) |
Никшић никада није имао своју школу. У почетку су своје ђаке слали у школу која се налазила у конаку Манастира Грнчарице у Прњавору. Када је она укинута 1870. године деца су ишла у школу у Бадњевцу. Од 1893. године Никшићани су ишли у школу у Жировници.[3]
Данас деца до четвртог разреда иду у школу у Прњавору, а од петог до осмог у Бадњевцу.
Пољопривреда uredi
Пољопривреда је водећа привредна грана по обиму производње као и по запослености локалног становништва.
Сточарство је најзначајнија грана производње у пољопривреди у Никшићу. Сточарство је најтраженији део пољопривреде, јер њени производи (месо, маст, млеко, јаја) спадају у главне прехрамбене производе становништва. Сељак ситног пољопривредног газдинства у Никшићу је сваштар, гаји више врста стоке. Гаји говеда, свиње, овце, коње и живину.
Демографија uredi
У насељу Никшић живи 123 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,6 година (43,3 код мушкараца и 45,8 код жена). У насељу има 51 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[5] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 148 | 100,0% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 0 | 6 | ||
| 75-79 | 5 | 6 | ||
| 70-74 | 5 | 2 | ||
| 65-69 | 6 | 5 | ||
| 60-64 | 2 | 5 | ||
| 55-59 | 5 | 6 | ||
| 50-54 | 6 | 6 | ||
| 45-49 | 7 | 6 | ||
| 40-44 | 4 | 7 | ||
| 35-39 | 3 | 5 | ||
| 30-34 | 4 | 3 | ||
| 25-29 | 4 | 5 | ||
| 20-24 | 2 | 4 | ||
| 15-19 | 4 | 5 | ||
| 10-14 | 4 | 2 | ||
| 5-9 | 3 | 2 | ||
| 0-4 | 4 | 5 | ||
| просек | 43.3 | 45.8 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 57 | 12 | 38 | 5 | 2 | - |
| Женски | 71 | 12 | 39 | 17 | 3 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 27 | 11 | - | 4 | 7 | - | 2 | 2 | - | - |
| Женски | 16 | 7 | - | - | 3 | - | - | - | - | - |
| Оба | 43 | 18 | - | 4 | 10 | - | 2 | 2 | - | - |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 1 | - | - | - | - | - | - | - | |
| Женски | - | - | 1 | 3 | 2 | - | - | - | - | |
| Оба | - | 1 | 1 | 3 | 2 | - | - | - | - |
Познати Никшићани uredi
- Борисав Јовић, политичар, председник Председништва СФРЈ у периоду 1990—1991
Референце uredi
- ↑ Раздаљина на сајту www.udaljenosti.com
- ↑ Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 59.
- ↑ Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 130.
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
