Otvori glavni meni

Никшић (Баточина)

(Preusmjereno sa Nikšić (Batočina))
Disambig.svg За остале употребе, погледајте Никшић (разврставање).


Никшић

Куће у Никшићу
Куће у Никшићу

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Шумадијски
Општина Баточина
Становништво
Становништво (2011) Green Arrow Up.svg 176
Положај
Координате 44°05′57″N 21°01′10″E / 44.0992°N 21.0194°E / 44.0992; 21.0194
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 209 m
Никшић is located in Srbije
Никшић
Никшић
Никшић (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 034
Регистарска ознака KG


Координате: 44° 05′ 57" СГШ, 21° 01′ 10" ИГД

Никшић је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 176 становника (према попису из 2002. било је 148 становника).

ГеографијаUredi

Територија села Никшић налази се у централном делу Србије. Смештена је у источном пределу Шумадије и налази се у југозападном делу општинске територије Баточине.

Никшић се налази на 209 метара надморске висине, на 11 км југозападно од Баточине, 19 км северно од Крагујевца и 128 км јужно од Београда.[1] Кроз Никшић пролази магистрални пут на релацији Баточина—КрагујевацКраљевоЧачак.

ИсторијаUredi

Никшић је постојао пре Велике сеобе Срба 1690. године, јер се у турском попису 1739/41. године налази међу пустим селима. Након ослобођења од Турака углавном је био у саставу бадњевачке општине. Кмет села 1831. је био Панта Јовановић. Због несугласица које су почеле да избијају након 1880. године између Никшића и Бадњевца, Никшић је затражио да напусти бадњевачку општину. То је и учињено 1885. године, па је Никшић пришао жировничкој општини.[2]

ШколствоUredi

  За више информација погледајте чланак ОШ „Свети Сава“ (Баточина)

Никшић никада није имао своју школу. У почетку су своје ђаке слали у школу која се налазила у конаку Манастира Грнчарице у Прњавору. Када је она укинута 1870. године деца су ишла у школу у Бадњевцу. Од 1893. године Никшићани су ишли у школу у Жировници.[3]

Данас деца до четвртог разреда иду у школу у Прњавору, а од петог до осмог у Бадњевцу.

ПољопривредаUredi

Пољопривреда је водећа привредна грана по обиму производње као и по запослености локалног становништва.

Сточарство је најзначајнија грана производње у пољопривреди у Никшићу. Сточарство је најтраженији део пољопривреде, јер њени производи (месо, маст, млеко, јаја) спадају у главне прехрамбене производе становништва. Сељак ситног пољопривредног газдинства у Никшићу је сваштар, гаји више врста стоке. Гаји говеда, свиње, овце, коње и живину.

ДемографијаUredi

У насељу Никшић живи 123 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,6 година (43,3 код мушкараца и 45,8 код жена). У насељу има 51 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија
Година Становника
1948. 212 [4]
1953. 213
1961. 205
1971. 192
1981. 169
1991. 139 130
2002. 163 148
2011. 176
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
148 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Познати НикшићаниUredi

  • Борисав Јовић, политичар, председник Председништва СФРЈ у периоду 1990—1991

РеференцеUredi

  1. Раздаљина на сајту www.udaljenosti.com
  2. Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 59.
  3. Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 130.
  4. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  5. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  6. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везеUredi