Nestor iz Larande

Nestor iz Larande, punim imenom Lukije Septimije Nestor (starogrčki: Λούκιος Σεπτίμιος Νέστωρ), bio je grčki pesnik iz Larande u Likaoniji koji je živeo krajem 2. i početkom 3. veka nove ere. Sastavljao je učenu poeziju na različite teme u tradiciji helenističkih pesnika kao što su Nikandar u Partenije iz Nikeje, no njegovo glavno delo, kako se čini, bila je lipogramska Ilijada, koja je iznela na videlo njegovu pesničku veštinu i poznavanje Homerovih epova. Premda je za života uživao veliku slavu, Nestorove su pesme danas izgubljene, ali se njegov uticaj prepoznaje u Nonovom Epu o Dionisu, kome je kao uzor, kako se čini, poslužilo i delo Nestorovog sina, epskog pesnika Pisandra.[1]

Mozaik s kraja 2. veka nove ere iz Saint-Colombea na kojem prikazano kažnjavanje tračkog kralja Likurga, mita koji je bio obrađen u Nestorovom Aleksikepu.

DeloUredi

U Sudi se dva imena izričito pripisuju Nestoru: lipogramska Ilijada s ispuštenim slovima (Ἰλιὰς λειπογράμματος, Iliàs leipográmmatos), gde je u svakom od 24 pevanja nedostajalo po jedno slovo alfabeta, te Pretvorbe (Μεταμορφώσεις); kaže se, međutim, da je Nestor napisao i druge pesme.[2] Nekoliko odlomaka iz Pretvorbi sačuvano je u Palatinskoj antologiji.[3] Iz Ilijade s ispuštenim slovima nije sačuvan nijedan fragment, ali se pretpostavlja da je pesma opisivala trojanski rat na isti način kao i Homerova Ilijada, osim što u tekstu svakog od 24 pevanja nije uopšte korišteno ono slovo alfabeta kojim je to pevanje bilo brojčano označeno; na primer, u tekstu prvog pevanja nije se uopšte pojavljivala alfa (α), koja je u grčkom korištena i za označavanje broja 1.[4]

Geoponica, vizantijski zbornik od dvadeset knjiga koji obrađuje teme iz poljoprivrede, pripisuje Nestoru još dva dela, jedno pod naslovom Aleksikep (Ἀλεξίκηπος, Alexíkēpos) ili Odbrambeni vrt, i drugo pod naslovom Panaceja (Πανάκεια, Panákeia). Aleksikep je verovatni pripadao tradiciji Nikandrovih Protivotrova (Αλεξιφάρμακα).[5] Ovaj je pisac verovatno i autor jednog dela pod naslovom Aleksandreida (Ἀλεξανδρειάς, Alexandreiás), za koje Stefan Bizantinac kaže da ga je napisao neki "Nestor".[6] Ako je to tačno, pesma je možda bila sastavljena u čast Aleksandra Severa,[7] mada je Felix Jacoby smatrao da se naslov odnosi na Aleksandra Velikog.[8]

ReferenceUredi

  1. Denniston (1996)
  2. Suda, s.v. Νέστωρ (ν 261)
  3. Denniston (1996)
  4. Suda, s.v. Νέστωρ (ν 261), cf. Denniston (1996), Latacz (2006).
  5. Latacz (2006).
  6. Stefan Bizantinac, Ethnica s.v. Ὑστάσπαι; cf. Latacz (2006), Keydell (1935, str. 308), FGrHist 153 F 13.
  7. Latacz (2006).
  8. FGrHist 153 F 13. Keydell (1935, str. 308) sledi Jacobijevo razmišljanje, ali veruje da je pesma napisana da bi se stekla naklonost mladog cara, koji je bio veliki poštovalac Aleksandra Velikog.

LiteraturaUredi

  • Denniston, J.D. (1996), "Septimius Nestor, Lucius", S. Hornblower & A. Spawforth (eds.), Oxford Classical Dictionary (3rd rev. izd.), Oxford, ISBN 9780198661726 .
  • Fornaro, S. (2007), "Peisandor (10)", H. Cancik & H. Schneider (eds.), Brill's New Pauly: Antiquity, 10 (Obl-Phe), ISBN 9789004142152 .
  • Hunter, R.L. (1996), "Pisander (3)", S. Hornblower & A. Spawforth (eds.), Oxford Classical Dictionary (3rd rev. izd.), Oxford, ISBN 9780198661726 .
  • Keydell, R. (1935), "R. Keydell, Die Dichter mit Namen Peisandros", Hermes 70 .
  • Latacz, J. (2006), "Nestor (3)", H. Cancik & H. Schneider (eds.), Brill's New Pauly: Antiquity, 9 (Mini-Obe), ISBN 9789004122727 .
  • Ma, J., "The Worlds of Nestor the Poet", Swain, Harrison & Elsner (2007), Severan Culture .
  • Miguélez Cavero, L. (2008), Poems in context Greek poetry in the Egyptian Thebaid 200–600 AD, Berlin, ISBN 9783110202731 .
  • Swain, S.; Harrison, S.; Elsner, J. (2007), Severan Culture, Cambridge, ISBN 9780521859820 .