Wikipedija

Neredi povodom beogradske parade ponosa 2010.

(Preusmjereno sa stranice Neredi povodom parade ponosa 2010.)

Septembra, 2010. godine organizatori su najavili održavanje parade ponosa 10.10. 2010.[1] Prema planu, okupljanje treba da započne u parku Manjež, odakle će se povorka kretati Nemanjinom ulicom do zgrade Vlade Srbije, a zatim Ulicom kneza Miloša. Žurka nakon povorke biće održana u SKC-u. Skup su podržali predsednik Boris Tadić, ministar policije, Ivica Dačić, predsednica Skupštine, Slavica Đukić-Dejanović, a ministar za ljudska i manjinska prava, Svetozar Čiplić je najavio lično prisustvo, kao i državni sekretar za ljudska i manjinska prava, Marko Karadžić, koji je i 2009. godine bio jedan od najjačih glasova podrške povorci ponosa. [1]

Održavanje parade uredi

Parada je, kao što je i najavljeno, održana 10. oktobra 2010. godine, sa početkom u 10 časova u parku Manjež u Beogradu, gde se okupilo više od 1000 učesnika i učesnica parade ponosa.[2][3] Skup je otvorio šef delegacije EU, Vinsent Dežer.[2] Skupu su se, pored organizatora, obratili i ministar za ljudska i manjinska prava, Svetozar Čiplić, šef delegacije OEBS-a, Dimitrios Kupreos i ambasador Saveta Evrope u Srbiji, Konstantinos Jerokostopulos.[2] Skupu su prisustvovale ličnosti iz političkog i javnog života, kao što su Mirjana Karanović, Nikola Kojo, Čedomir Jovanović, Žarko Korać, Miljenko Dereta, Marko Karadžić, Vukašin Obradović, Petar Antić, kao i ambasadorka SAD-a, Meri Vorlik.[2]

Povorka ponosa, sa velikim transparentom „Možemo zajedno“ i brojnim zastavama duginih boja, krenula je u 11:30 od parka Manjež preko Nemanjine, Kneza Miloša i Masarikove do SKC-a, gde je organizovana žurka, koja je završena u 13:30, ranije nego što je predviđeno.[2]

Bezbednost i nemiri uredi

Pretnje učesnicama i učesnicama parade pojavile su se nakon objavljivanja planova da se parada održi. U pretnjama koje su dolazile od raznih ekstremističkih desničarskih organizacija pozivalo se na fizički obračun i linč učesnika i učesnica.[4]

Bezbednost učesnika i učesnica parade, među kojima je bilo i diplomatskih predstavnika i predstavnica, garantovale su policijske snage koje su u velikom broju bile raspoređene oko mesta održavanja skupa i šetnje.

S druge strane, 6.500 huligana izazvalo je nerede u Beogradu, napadom na policiju i pojedine zgrade. Tokom nemira huligani su napali zgradu Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije, zgradu RTS-a, pokretni mamograf, kao i brojne prodavnice u centru Beograda, iz kojih je pokradena roba. Sukob sa policijom je smiren oko 14 časova.[5]

Tokom nereda povređena su 132 policajca i 25 građana, a uhapšeno je 249 osoba, od kojih je čak oko 60% iz unutrašnjosti Srbije.[6] Ova činjenica je ocenjena kao znak loše organizacije događajaŠablon:Who. Čedomir Jovanović je izjavio „To su praktično bile paravojne formacije sa jasnim planovima i sa scenariom koji prevazilazi ono što smo mi planirali 5. oktobra 2000. godine“. [6] Odgovarajući na saopštenja pojedinih stranaka da su neredi izraz nezadovoljstva zbog ekonomskog stanja u društvu, Jovanović je rekao: „To što se juče desilo nema nikakve veze sa praznim novčanicima demonstranata. Oni su juče imali i materijalne troškove - došli su organizovano u Beograd, sa skutera su napadali policiju.“ [6]

Reakcije uredi

Lazar Pavlović iz Gej-strejt alijanse ocenio je da je bitno da je parada ponosa održana nakon 10 godina od prvog pokušaja: „Ono što se paralelno događalo na ulicama Beograda pokazuje koliko se zapravo neke snage imaju svoje vojnike na ulicama još uvek nisu poražene. Ako treba krenuti u borbu protiv toga to je upravo danas, ako se već do sada nije radilo na tome.“[7]

Većina predstavnika i predstavnica Demokratske stranke su ocenili/e da su nemiri osmišljeni kako bi se narušio mir, stabilnosti i demokratski poredak[8] Portparolka DS-a, Jelana Trivan je izjavila:

To očigledno nema nikakve veze sa njihovim stavom prema paradi. To su huliganske bande koje se ponašaju po istom obrascu, bilo da je reč o fudbalskoj utakmici ili ideološkom protestu. To su huligani, a ne borci za bilo kakve moralne vrednosti ili načela, i kao takvi moraju da budu strogo kažnjeni.

– [9]

S druge strane, gradonačelnik Beograda i član DS-a, Dragan Đilas naglasio je da je načinjena velika materijalna šteta, pri čemu je ocenio da parada ponosa neće doneti ništa dobro organizatorima. Đilas je, takođe apelovao na organizatore gej parade rekavši da „bez obzira kakva prava imaju, da ne organizuju manifestacije koje dovode do ovakvih stvari“.[10]

Ministar Čiplić je u reakciji na nasilje rekao da je važno da je „parada uspela“, čime se pokazalo da je „Srbija slobodna zemlja“, što je ocenio i kao „konačni poraz“ huligana.[11]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ↑ 1,0 1,1 „Parada ponosa u Beogradu 10. X”. B92. Pristupljeno 14. 9. 2010. 
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 „Možemo zajedno protiv nasilja”. Danas. 10. 10. 2010.. Pristupljeno 15. 10. 2010. 
  3. ↑ „Hiljadu učesnika na "Paradi ponosa"”. B92. 10. 10. 2010.. Pristupljeno 15. 10. 2010. 
  4. ↑ „Uhapšen zbog pretnji Paradi ponosa”. B92. 21. 9. 2010.. Pristupljeno 18. 10. 2010. 
  5. ↑ „Demoliranje Beorgada, još jednom”. B92. 10. 10. 2010.. Pristupljeno 18. 10. 2010. 
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 „Ko "diriguje" hiljadama huligana”. B92. 11. 10. 2010.. Pristupljeno 18. 10. 2010. 
  7. ↑ „"Bitno je da je Parada održana"”. b92. 10. 10. 2010.. Pristupljeno 18. 10. 2010. 
  8. ↑ „Stranačke reakcije na incidente”. B92. 10. 10. 2010.. Pristupljeno 15. 10. 2010. 
  9. ↑ „Šutanovac: Nezapamćen izliv mržnje”. B92. 10. 10. 2010.. Pristupljeno 15. 10. 2010. 
  10. ↑ „Đilas: Parada neće doneti ništa dobro organizatorima”. Blic. 10. 10. 2010.. Pristupljeno 15. 10. 2010. 
  11. ↑ „Država najavila odgovor na nasilje”. B92. 10. 10. 2010.. Pristupljeno 15. 10. 2010. 

Spoljašnje veze uredi

  Portal LGBT
 U Wikimedijinoj ostavi nalazi se članak na temu: Belgrade Gay Pride
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Neredi_povodom_beogradske_parade_ponosa_2010.&oldid=41863823