Ne sipa se novo vino u stare mehove
Ne sipa se novo vino u stare mehove je Isusova izreka koja se nalazi u kanonskim jevanđeljima po Mateju, Marku i Luki, kao i u nekanonskom jevanđelju po Tomi.
Izreka govori o odnosu novog i starog, verovatno o odnosu Isusovog učenja i tradicioalnog judaizma. Redovno ide skupa sa drugom izrekom koja glasi: ne prišiva se nova zakrpa na staru haljinu.
IzrekaUredi
Evanđelje po Mateju prenosi sledeće Isusove reči:
„Jer niko ne meće novu zakrpu na staru haljinu; jer će se zakrpa odadreti od haljine, i gora će rupa biti. Niti se lije vino novo u mehove stare; inače mehovi prodru se i vino se prolije, i mehovi propadnu. Nego se lije vino novo u mehove nove, i oboje se sačuva.[1]“Evanđelje po Marku prenosi sledeće Isusove reči:
„I niko ne prišiva novu zakrpu na staru haljinu; inače će odadreti nova zakrpa od starog, i gora će rupa biti. I niko ne sipa novo vino u mehove stare; inače novo vino prodre mehove, i vino se prolije, i mehovi propadnu; nego novo vino u nove mehove sipati treba.[2]“Evanđelje po Luki prenosi sledeće Isusove reči:
„Niko ne meće zakrpu od nove haljine na staru haljinu, inače će i novu razdrijeti, i staroj ne odgovara zakrpa od nove. I niko ne sipa vino novo u mjehove stare, inače vino novo razdere mjehove, i ono se prolije, i mjehovi propadnu. Nego vino novo u mjehove nove treba sipati, i oboje će se sačuvati. I niko ko je pio staro neće odmah novoga: jer veli: staro je bolje.[3]“Evanđelje po Tomi prenosi sledeće Isusove reči:
„Isus reče: "Ne može jedan čovjek jahati dva konja, niti napeti dva luka; i ne može jedan sluga služiti dvojici gospodara, jedino ako jednog poštuje, a drugoga prezire. Niko ne pije staro vino te odmah poželi kušati novo. I ne ulijeva se novo vino u stare mjehove, da se ne pokvari; i ne ulijeva se staro vino u novi mijeh da ga ne pokvari. Ne prišiva se stara krpa na novu haljinu, jer bi se rasparala."[4]“TumačenjaUredi
Isus ova poređenja daje iz njegove savremene kulture.[5] Nova tkanina se još nije skupila pa ako njome zakrpimo staru haljinu, pocepaće je kada počne da se skuplja.[6] Slično tome, stari mehovi su rastegnuti do krajnosti[6], ili su postali lomni[5], pa usled vrenja vina unutar njih mogu pući.[6]
Evanđelje po Luki navodi ovu izreku nakon Isusovog odgovora na pitanje zašto njegovi učenici ne poste, za razliku od Jovanovih učenika i fariseja. Ova izreka govori o odnosu Isusovog učenja i tradicionalnog judaizma.[5] Prema nekim tumačenjima, Isus ovde „utabava svoj put, novi put nasprot starog puta fariseja i njihovih pisara.“[7] U ranom drugom veku, Markion je upotrebljavao ovaj citat u prilog potpunog razdvajanja religije koju je Isus propovedao od one izložene u hebrejskim spisima.[8] Drugi smatraju da ovaj citat ističe koren hrišćanstva u jevrejskoj starini[7], iako je Isus doneo nešto novo što rituali i tradicija službenog judaizma nisu mogli podržati.[9]
IzvoriUredi
- ↑ Evanđelje po Mateju, glava 9:16-17 (prevod Vuka Karadžića)
- ↑ Evanđelje po Marku, glava 2:21-22 (prevod Vuka Karadžića)
- ↑ Evanđelje po Luki, glava 5:36-39 (prevod SPC)
- ↑ Evanđelje po Tomi (izreka 47)
- ↑ 5,0 5,1 5,2 James R. Edwards, The Gospel According to Mark, Eerdmans, 2002, ISBN 0-85111-778-3, pp. 91-92.
- ↑ 6,0 6,1 6,2 Craig S. Keener, A Commentary on the Gospel of Matthew, Eerdmans, 1999, ISBN 0-8028-3821-9, pp. 300-301.
- ↑ 7,0 7,1 Joel B. Green, The Gospel of Luke, Eerdmans, 1997, ISBN 0-8028-2315-7, pp. 248-250.
- ↑ Joseph B. Tyson, Marcion and Luke-Acts: A defining struggle, University of South Carolina Press, 2006, ISBN 1-57003-650-0, p. 32.
- ↑ R. T. France, The Gospel According to Matthew: An introduction and commentary, Eerdmans, 1985, ISBN 0-8028-0063-7, p. 169.