Natrijum nitrat

Natrijum nitrat NaNO3 je važan nitrat koji se javla u prirodi.[5] Najveća nalazišta su u Čileu, pa se zato naziva čileanska šalitra. Manjih nalazišta ima u Egiptu, Maloj Aziji, Kolumbiji i Kaliforniji, ali od tehničkog značaja su samo nalazišta u Čileu.

Natrijum nitrat
IUPAC ime
Drugi nazivi Caliche
Chile saltpeter
Nitrate of soda
Nitratine
Peru saltpeter
Soda niter
Identifikacija
CAS registarski broj 7631-99-4 DaY
PubChem[1][2] 24268
ChemSpider[3] 22688 DaY
UNII 8M4L3H2ZVZ DaY
UN broj 1498
ChEMBL[4] CHEMBL1644698 DaY
RTECS registarski broj toksičnosti WC5600000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula NaNO3
Molarna masa 84.9947 g/mol
Agregatno stanje Beli prah ili bezbojni kristali
Gustina 2.257 g/cm3
Tačka topljenja

308 °C

Tačka ključanja

380 °C razlaže se

Rastvorljivost u vodi 73 g/100 mL (0 °C)
92.1 g/100 ml (25 °C)
180 g/100mL (100 °C)
Rastvorljivost veoma rastvoran u amonijaku; rastvoran u alkoholu
Indeks prelamanja (nD) 1.587 (trigonalni)
1.336 (romobohedralni)
Struktura
Kristalna rešetka/struktura trigonalni i rombohedralni
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 −468 kJ/mol
Standardna molarna entropija So298 117 J mol−1 K−1
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) ICSC 0185
EU-indeks Nije listiran
Opasnost u toku rada Oksidant, iritant
NFPA 704
0
1
0
OX
Tačka paljenja ne-zapaljiv
LD50 3236 mg/kg
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni Natrijum nitrit
Drugi katjoni Litijum nitrat
Kalijum nitrat
Rubidijum nitrat
Cezijum nitrat
Srodna jedinjenja Natrijum sulfat
Natrijum hlorid

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Dobijanje

uredi

Sirova čilska šalitra većinom nije čista, nego se javlja sa pijeskom i glinom, te raznim drugim solima (najčešće natrijum hloridom). Osim toga sadrži primese natrijum-, magnezijum- i kalcijum- sulfata i malim količinama kalcijum jodata, te je siva ili smeđa kamena masa. Iz ovog materijala dobija se natrijum nitrat izluživanjem vrućom vodom. Pritom se nastali rastvor natrijum nitrata filtrira da se odvoji glineni mulj i zaostali nerastvoreni natrijum hlorid, a zatim se hladi pri čemu kristalizira. Dobiveni natrijum nitrat je 98%-tan. Matični lugovi sadrže natrijum jodat i služe za dobijanje joda.[6] U Njemačkoj se natrijum nitrat dobija pretežno iz sode sa azotnom kiselinom:

Na2CO3 + 2 HNO3 → 2 NaNO3 + H2O + CO2

i to tako da se nitrozni otpadni plinovi od oksidacije amonijaka apsorbiraju u rastvoru sode. Pritom nastali rastvor nitrita i nitrata (Na2CO3 + 2 NO2 → NaNO2 + NaNO3 + CO2) se zakiseli azotnom kiselinom i oksidira se u vazduju u nitrat, koji se sodom neutrališe i upari u vakuumskim isparivačima.

Osobine

uredi

Natrijum nitrat kristalizira iz vodenog rastvora u obliku bezbojnih, kockastih romboedara (kubična šalitra), koji imaju tačku topljenja na 307 °C, a kod 380 °C počinju da se degradiraju. U vodi se lako rastvara i rastvorljivost mu jako raste sa porastom temperature.[7]

Upotreba

uredi

Veći deo čilske šalitre ranije se koristio za đubrivo, ostali dio se upotrebljavao za dobijanje azotne kiseline i kalijumove šalitre. Danas natrijum-nitrat ima značaj samo kao veštačko đubrivo.

Reference

uredi
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  5. Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  6. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 
  7. Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.