Napad na sarajevski aerodrom 1943.

(Preusmjereno sa stranice Napad na aerodrom Rajlovac 1943.)

Napad na sarajevski aerodrom Rajlovac 1943. je jedna od najsmelijih partizanskih diverzija u toku II svetskog rata.

Napad na aerodrom u Rajlovcu avgusta 1943.
Deo Drugog svetskog rata

Olupine njemačke avijacije na aerodromu Rajlovac nakon partizanskog napada.
Mjesto:Sarajevski Aerodrom (Aerodromsko Naselje, Dobrinja)
Sukobljene strane
NOVJ  Nacistička Nemačka
Nezavisna Država Hrvatska Domobrani

Tokom noći 10/11. avgusta 1943. Prva krajiška proleterska udarna brigada vešto izvedenom akcijom je nakon 35-kilometarskog marša, izvršila uspešan prepad na aerodrom Rajlovac kod Sarajeva, glavnu vojnu avio-bazu nemačkih snaga i NDH u Bosni i Hercegovini. Tom prilikom uništen je veći broj aviona i naneta velika materijalna šteta na vazduhoplovnim i saobraćajnim postrojenjima. Ova akcija predstavljala je primer dobre organizacije i snalažljivosti u izvođenju munjevitog prepada duboko u neprijateljskoj pozadini. Stoga je ona imala značajan uticaj na moral partizana, i na nju su borci i rukovodioci Prve krajiške bili posebno ponosni.

Za ovu akciju Prva krajiška proleterska udarna brigada javno je pohvaljena od vrhovnog komandanta NOV i POJ Josipa Broza Tita preko radio-stanice „Slobodna Jugoslavija“, a nemački komandant trupa u Hrvatskoj morao je da piše izjašnjenje Komandantu Jugoistoka.[1]

Pozadina

uredi
 
Mladen Marin Mlađo, politički komesar, i Vojo Todorović, komandant Prve krajiške brigade, uoči napada na aerodrom Rajlovac, 7. avgusta 1943.

Vrhovni štab NOV i POJ naredio je krajem maja 1943. godine Petoj krajiškoj diviziji pomeranje prema istoku radi sadejstva sa Glavnom operativnom grupom, koja je bila na udaru nemačke ofanzive. Divizija je uspela da forsira reku Bosnu tek iz drugog pokušaja, 28/29. juna. Tom prilikom divizija je zauzela mesto i rudnik Kakanj sa okolinom, nanevši veliku štetu proizvodnji i saobraćajnicama. To je izazvalo energičnu reakciju Wehrmachta, pa je nakon trodnevnih borbi 7. SS divizija ponovo zaposela to područje.

Nakon toga divizija se izvukla na planinu Zvijezdu, gde ju je zatekao početak nove nemačke operacije u istočnoj Bosni 7. jula. Tokom sukoba, Prva krajiška brigada uspela je u blizini sela Zubeta da opkoli 2. bataljona iz sastava 7. SS divizije, koji su se iz teške sutuacije izvukli probojem iz obruča uz snažno sadejstvo avijacije. 18/19. jula Prva krajiška brigada zauzela je Kiseljak, ponovo privukavši na sebe intervenciju 7. SS divizije. Nakon teških borbi uz znatne nemačke gubitke, esesovci su ušli u Kiseljak 24. juna.

Nakon toga, Prva krajiška brigada je u sastavu svoje divizije učestvovala u prihvatu Prve proleterske divizije prilikom njenog probijanja preko komunikacije Sarajevo - Mostar. Tokom ovih dejstava u okolini Sarajeva protiv važnih privrednih objekata i saobraćajnih linija, Peta krajiška divizija bila je izložena intenzivnom i efikasnom dejstvu neprijateljske avijacije. To je štab Prve krajiške brigade navelo na ideju da, budući da nije raspolagao efikasnim protivvazdušnim sredstvima, organizuje prepad na aerodrom Rajlovac i nanese značajne gubitke neprijateljskoj avijaciji na zemlji.

Plan akcije

uredi

Budući da se aerodrom Rajlovac nalazi unutar mreže komunikacija u trouglu Sarajevo - Visoko, Sarajevo - Kiseljak i Kiseljak - Visoko, koje su Nemci slobodno koristili, a u neposrednoj blizini garnizona Sarajevo, od ključnog značaja za uspeh akcije bile su brzina i tajnost. S obzirom da je polazni rejon Kreševa oko 35 kilometara marša udaljen od aerodroma, akcija je takođe pretpostavljala dobru fizičku izdržljivost. Štab Prve krajiške brigade stoga je razradio plan koji je sadržavao sledeće elemente:

  • formiranje udarne grupe od tri bataljona brigade, dok bi ranjenici, pozadinski delovi i borci slabijeg fizičkog stanja bili izdvojeni pod zaštitom 4. bataljona
  • određivanje roka od dve noći i jednog dana za izvođenje akcije, pri čemu bi prva noć bila iskorišćena za usiljeni marš, velikim delom trčećim korakom, do pogodnog položaja u blizini aerodroma gde bi se moglo u tajnosti predaniti. Tokom sledeće noći trebalo je preći reke Bosnu i Miljacku, izvesti napad na aerodrom, i početi izvlačenje najkasnije u 2:00, da bi se jedinice uspele izvući pre nego što nemačka pojačanja zatvore prelaze preko reka i komunikacija.
  • glavnina snaga bila je predviđena za napad na sam aerodrom
  • 1. četa 2. bataljona i Inžinjerijski vod brigade imali zadatak da miniranjem pruge, rušenjem ceste i postavljanjem zasede u visini sela Briješća - obezbede napad brigade od intervencije iz Sarajeva
  • 2. četa 3. bataljona sa jednom četom Visočko-fojničkog partizanskog odreda, dobila je zadatak da osvajanjem železničke stanice Podlugovi, rušenjem železničke pruge i ceste i demonstrativnim napadom na Visoko - obezbedi napad brigade od intervencije neprijatelja s pravca Visokog i Breze.[2]

Do 9. avgusta prikupljeni su obaveštajni podaci, prema kojima se na aerodromu nalazila posada od oko 500 domobrana i ustaša i oko 300 Nemaca, dok je u Visokom bila posada jačine oko 500 legionara, a na brojnim postajama i železničkim stanicama bile su posade od 40 do 160 domobrana. Istog dana stiglo je i odobrenje od štaba divizije, tako da je akcija pokrenuta 9. avgusta uveče.

Izvođenje akcije

uredi
 
Pogled iz zraka na Rajlovac danas.

9. avgusta oko 21:30 časova brigada je krenula pravcem Han-Ivica - selo Vukasovići. Izbegavajući naselja brigada je 10. avgusta, oko četiri sata izjutra izbila u šumu iznad Donje Bioče, gde je trebalo ostati neotkriven do sumraka. Za šest i po sati marša, delom trčećim korakom, napravili su samo dva kratka zastanka.

Međutim, oko podne na grupu brigadnih ekonoma i kuvara nabasala je patrola ustaških milicionera. Jedan od dvojice poginulih milicionera bio je zloglasni komandant ustaške milicije Uzeir Durmić. Budući da je obližnje selo bilo srpsko, ovaj događaj se brzo pročuo, ali na kraju nije narušio tajnost. Svi seljaci koji su naišli na položaje brigade, zadržani su do mraka.

Oko 16 časova štab brigade je sazvao štabove bataljona i komande četa. Na tom skupu saopštena im je odluka i detaljno razrađeni plan napada. Tek tu je starešinama i borcima saopšten cilj napada.

U sumrak je brigada krenula prema reci Bosni. Međutim, kada su izbili iznad sela Ahatovića, došlo je do iznenadnog susreta sa dvojicom ustaških oružnika (žandarma), koji su uspeli pobeći. Budući da se u tom mestu nalazio most preko kojeg je trebalo preći Bosnu, bilo je jasno da je tajnost kompromitovana, i da se mora tražiti drugi način prelaska reke. Uz pomoć seljaka-meštanina, došlo se do saznanja o postojanju trošnog drvenog mosta kod sela Butila. Brigada je prešla Bosnu preko tog mosta, zatim pregazila Miljacku, i oko 22 časa u delovima počela da izbija pred sam aerodrom.

U međuvremenu, posada aerodroma je u 21,00 čas obaveštena o namerama partizanskog napada, pa je komandant aerodroma alarmirao i preduzeo odbrambene mere.[1] Zbog vazdušne opasnosti, avioni nisu ostajali u hangarima tokom noći, nego su raspoređivani široko po rubovima aerodroma.

Prvi bataljon, trebalo je da iz centra borbenog poretka brigade izvrši napad pravcem: k. 487, hangari, kasarna, železnička stanica Rajlovac, Lemezovo brdo. Zadatak Drugog bataljona (bez Prve čete), raspoređenog na levom krilu borbenog poretka brigade bio je da se, brzim pokretom desnom obalom reke Bosne, provuče do železničke pruge i ceste, i krene u napad prema hangarima i Lemezovom brdu. Treći bataljon (bez Druge čete), dobio je zadatak da, sa desnog krila brigade, razvije napad prema hangarima i kasarni.

Trebalo je da napad počne sinhrono u ponoć, da bi svi bataljoni imali vremena da zauzmu polazne položaje. Međutim, 2. bataljon se, u pokretu desnom obalom Bosne, sudario u kukuruznom polju pored reke sa kolonom od dvadesetak domobrana. Došlo je do kratkotrajnog puškarenja. Budući otkriven, bataljon je samoinicijativno odmah prešao u napad prema hangarima.

Posadu aerodroma je činilo:

  • 240 nemačkih vojnika sa 14 mitraljeza (od toga 110 vojnika smešteno na 2 1/2 km od aerodroma).
  • 450 hrvatskih vojnika sa 32 mitraljeza, 12 minobacača i 1 protivavionski vod.[1]

Tačno u deset sati uveče, kada su izašle iz kukuruza na čistinu, čete Drugog bataljona su bile iznenađene jakim svetlom reflektora i plamena iz zapaljenih stogova sena koje je posada palila radi osvetljenja, i snažnom puščanom i mitraljeskom vatrom prikovane za zemlju.

Čim je izbila borba kod Drugog bataljona, Prvi i Treći bataljon su, dovršivši razvoj za borbu na samoj ivici kukuruznog polja, odmah krenuli u napad, i, pregazivši rovove, likvidirali otpor domobrana izbivši na aerodrom.

I pored žestoke vatre, borci Prvog i desnog krila Drugog bataljona su se, uništivši vatrom iz pušaka i mitraljeza dva reflektora, privukli na 50 do 150 metara bunkerima i hangarima i odatle tukli po grupi od tri aviona koji su se nalazili na polju levo od hangara.

Budući da brigada nije raspolagala zapaljivom municijom, avioni su morali biti uništavani neposrednim prilazom i paljenjem. Većina aviona bila je parkirana na ivici aerodroma, na pravcu napada Trećeg bataljona. Borci ovog bataljona su, neometani vatrom, uspešno palili avione budući da je neprijateljska zaprečna vatra bila tako organizovana da je, braneći prilaze avionima, tukla preko njih.[3] Veći deo mašina je zapaljen zapaljivim flašama.[1]

Borba na aerodromu trajala je do oko 1:30 časova 11. avgusta.

Odstupanje

uredi

Nakon 1:30 počelo je izvlačenje brigade, takođe usiljenim maršem. Prvi i Drugi bataljon 11. avgusta u zoru prešli cestu Kiseljak - Sarajevo kod Kobilje Glave. Da bi ubrzali pokret, u nošenju ranjenika učestvovali su i članovi štaba brigade, politodela i štabova bataljona.

Tokom noći obe zaštitnice obavile su svoj deo posla. Druga četa Trećeg bataljona uspješno je izvršila svoj zadatak: sa četom iz Visočko-fojničkog odreda bez borbe je zauzela železničku stanicu Podlugovi, gde domobranska posada nije dala otpor. Na porušenom delu železničke pruge prema Visokom iskliznuo je voz. Uz pomoć železničara iz ložionice, u pravcu Visokog je puštena lokomotiva koja se zdrobila o nasukani voz, a u ložionici je oštećeno još šest lokomotiva.[4] Četa je došla do velikog plena u ratnom materijalu i namirnicama, a deo čete izvršio je demonstrativni napad na Visoko.

Prva četa Drugog bataljona porušila je cestu i železničku prugu prema Sarajevu. Lokomotiva sa dva blindirana vagona iskliznula je iz šina. Posada blindiranog voza izašla je iz vagona i razvila se prema postavljenoj zasedi, ali se nije mogla probiti prema Rajlovcu.[5]

Nemci su iz Sarajeva prema Kiseljaku uputili tenkove i 40 kamiona sa pešadijom da bi sprečili prebacivanje brigade preko ove ceste. Međutim, Prvi i Drugi bataljon uspeli su da pređu cestu pre dolaska Nemaca. Treći bataljon se preko ceste Sarajevo - Kiseljak prebacio tek 11. avgusta uveče, kod sela Radanovića, jer je morao sačekati povratak svoje Druge čete iz Podlugova. Pritom je napao i zapalio kolonu od šest nemačkih kamiona.[6]

Rezultati

uredi
 
Izveštaj štaba Prve krajiške brigade štabu Pete krajiške divizije o akciji u Rajlovcu.

Na sarajevskom aerodromu ustanici uništili 17 nemačkih i hrvatskih aviona.[7]

– Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 11. avgusta 1943.

Prema nemačkom izveštaju, samo je nemačka eskadrila za uznemiravanje (7 mašina, 40 ljudi, komandir eskadrile kapetan Busse), uspela da odbrani svoje avione. Prema nemačkom izveštaju, uništeno je 17 aviona (5 nemačkih i 12 hrvatskih),[1] izveštaj Prve krajiške brigade navodi 30 uništenih aparata, dok je radio Slobodna Jugoslavija objavio informaciju o 34 uništena aviona.

Prva krajiška brigada je u ovoj akciji imala šest poginulih, šest lakše i dva teže ranjena borca.[2] Nemačke snage su imale 1 mrtvog i 2 ranjena, a snage NDH su prošle bez gubitaka.[1]

Pohvale

uredi

Radio-stanica „Slobodna Jugoslavija“ objavila je 18. avgusta sledeći izveštaj:

Noću između 10. i 11. avgusta 1943. godine naša slavna Prva krajiška brigada, pod komandom Voje Todorovića, posle žestokih okršaja, zauzela je jedan od najvećih aerodroma u Jugoslaviji, aerodrom Rajlovac kod Sarajeva. Borci Prve krajiške brigade uništili su 34 nemačka aviona i to: 18 bombardera tipa 'dornije', četiri bombardera tipa 'junkers', šest aviona tipa 'blenhajm', jedan transportni i pet aparata raznih tipova...

Javna pohvala Vrhovnog štaba za ovu akciju glasila je:

Vrhovni štab NOV i POJ izražava svoju zahvalnost borcima, komandirima i politkomesarima Prve krajiške brigade za junaštvo i hrabro požrtvovanje pri izvršavanju svoje borbene zadaće.

Reference

uredi
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Izveštaj komandanta nemačkih trupa u Hrvatskoj Komandi Jugoistoka, 12. avgust 1943, https://www.znaci.org/00001/4_12_3_118.htm
  2. 2,0 2,1 Vojo Todorović: NAPAD NA AERODROM U RAJLOVCU, u „Druga krajiška brigada, zbornik sjećanja, knjiga 2" https://www.znaci.org/00001/2_7_32.htm
  3. PRVA KRAJIŠKA BRIGADA - SJEĆANjA BORACA, Drago Đukić: TREĆI BATALjON PALI AVIONE, https://www.znaci.org/00001/2_7_34.htm
  4. PRVA KRAJIŠKA BRIGADA - SJEĆANjA BORACA, Velimir Kukolj : LOKOMOTIVE SAMOUBICE, https://www.znaci.org/00001/2_7_39.htm
  5. PRVA KRAJIŠKA BRIGADA - SJEĆANjA BORACA, Miloš Švonja: OKLOPNI VOZ NIJE PROŠAO, https://www.znaci.org/00001/2_7_38.htm
  6. Ilija Bujić: ŽRTVOVANjE ZA RANjENOG DRUGA, u „Druga krajiška brigada, zbornik sjećanja, knjiga 2" https://www.znaci.org/00001/2_7_30.htm
  7. Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta

Vidi još

uredi

Vanjske veze

uredi