Otvori glavni meni

U budizmu, mudrost (sanskrit: prajñā, pali: paññā) je ključni činilac oslobođenja uma. Tek uvidom, znanjem, mudrošću u stanju smo da potpuno iskorenimo nečistoće u umu i zaustavimo svaku dalju patnju uzrokovane neznanjem.[1]

Dio serije članaka na temu
Budizam

Lotus-buddha.svg

Historija budizma
Darmičke religije
Kronologija budizma
Budistički sabori

Temelji
Četiri plemenite istine
Plemeniti osmokraki put
Pet pouka
Nirvāna · Tri dragulja

Ključni termini
Tri oznake postojanja
Skandha · Kozmologija · Dharma
Samsara · Rebirth · Shunyata
Pratitya-samutpada · Karma

Vodeće ličnosti
Gautama Buddha
Nagarjuna · Dogen
Budini sljedbenici · Porodica

Praksa i postignuća
Buddhastvo · Bodhisattva
Četiri stadija prosvjetljenja
Paramiji · Meditacija · Laici

Budizam po regijama
Jugoistočna Azija · Istočna Azija
Tibet · Indija · Zapad

Budističke škole
Theravāda · Mahāyāna
Vajrayāna · Rane škole

Tekstovi
Pali kanon
Pali Sutte · Mahayana Sutre
Vinaya · Abhidhamma

Komparativne studije
Kultura · Popis tema
Dharma wheel.svg

Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi

Pošto sve nečistoće nastaju iz neznanja, um se čisti razvojem mudrosti. Međutim, mudrost nastaje samo u pročišćenom umu, pa prvo moramo stvoriti mesta za nju.[2] Oslobađanje od predrasuda i unapred formiranih ideja, razvijanje svesnosti, kao i um koji nije pretrpan, već smiren, pomaže u razvoju mudrosti.[3]

Mudrost se ponekad određuje kao sposobnost donošenja razboritih odluka i izvlačenja tačnih zaključaka, zasnovanih na iskustvu i znanju.[3]

EtimologijaUredi

Glavni članak: Prađna

Prađna ili pana (sanskrit: prajñā, pali: paññā; iz sskt korena đna - zna) je pojam indijske filozofije koji znači "pra znanje", mudrost, odnosno spoznaju u dubljem smislu, spoznaju osnovnih činjenica sveta.[4] U tom smislu je u nju uključeno i obično znanje (đnana), kojoj može biti i sinonim.[4]

Budino učenjeUredi

Svojstva mudrostiUredi

Buda raznim poređenjima pokušava da dočara šta podrazumeva pod mudrošću. Tako njen značaj prevazilazi čak i značaj koji za nas ima Sunce:

  „Postoje četiri vrste svetlosti. Svetlost Meseca, svetlost Sunca, svetlost vatre i svetlost mudrosti. Od te četiri vrste svetlosti, najbolja je svetlost mudrosti.[5]

Mudrost mora imati analitički kvalitet, koji Buda poredi sa oštricom noža: kao što nož odvaja kožu od mesa, tako i mudrost treba da odvaja dobro od lošeg, korisno od štetnog.[1]

  „Mudar čovek zna način da razluči dobro od lošeg u vezi i sa unutrašnjim i sa spoljašnjim svetom.[6]
()

Karakteristika mudraca je i uviđanje istine, što je isključivo plod individualnog napora:

  „Ako neki čovjek tvrdi: ‘To je moje uvjerenje', a izjava mu je dosljedna istini, iz toga još ne slijedi jednostran zaključak samo je ovo istina, a sve je ostalo zabluda', jer istinu uviđaju samo mudraci, i to svaki pojedinačno, sam za sebe.[7]
()

Nasuprot mudracu, Buda stavlja neznalicu, koji je pun strahova:

  „Koji god strahovi da nastanu, svi oni nastaju u neznalici, ne u mudrom čoveku.[8]
()

Prema Budinim rečima, naspram gubitka mudrosti, svaki gubitak neznatan:

  „Gubitak srodnika jeste neznatan gubitak. Od svih gubitaka, najveći je gubitak mudrosti.[9]
()

Razvoj mudrostiUredi

Poput ostalih veština, mudrost se razvija postupno, upornim radom:

  „Postepeno, malo po malo, povremeno, kao što kovač pročišćava srebro, tako i mudrac treba odstraniti mane iz samoga sebe.[10]
()

Buda navodi četiri stvari koje vode razvoju mudrosti:

  „Četiri stvari vode ka rastu mudrosti. Druženje sa čestitim ljudima, slušanje o darmi, pomno razmatranje stvari i postupanje u skladu sa darmom.[11]
()

Na drugom mestu, Buda navodi osam uslova za razvoj mudrosti. Prvi čine iskusan učitelj i učenik koji ima osećaj poštovanja prema učitelju, ali i prema sebi. Drugi predstavlja znatiželja učenikova, želja za učenjem i otvorenost uma. Treći čini život u osami, telom i umom. Četvrti uslov je vrlina kao osnov mudrosti: bez moralnog življenja sticanje mudrosti je nemoguće.[12]

  „Mudrost se pročišćuje vrlinom, a vrlina se pročišćuje mudrošću. Gde postoji jedno, tu je i drugo. Čestita osoba poseduje mudrost, a mudra osoba poseduje čestitost. Ovakva kombinacija vrline i mudrosti naziva se najvišom stvari na svetu.[3]

Stoga, za mudrog čoveka je potrebno da izbegava razvrat:

  „Mudar čovek treba da izbegava razvrat kao što bi izbegavao i da upadne u rupu punu užarenog uglja. Ako nije u stanju da održava celibat, ne bi barem trebalo da odlazi tuđoj ženi.[13]
()

Peti uslov za razvoj mudrosti je dobro poznavanje učenja, stečeno podukom i sopstvenim istraživanjem. Šesti uslov čini pretakanje naučenog u iskustvo kroz primenu i meditaciju, a sedmi potpuno odustajanje od bavljenja nevažnim stvarima i koncentrisanje na sâmo učenje. Poslednji uslov je praksa kojom se direktno stiče uvid u prirodu stvari.[12]

Budističke teorijeUredi

Shvatanje Seng-ČaoaUredi

U ogledu pod naslovom „O mudrosti, koja nije znanje“, Seng-čao opisuje prađnu kao mudračko znanje, ali veli da to nije pravo znanje. Jer spoznaja jedne stvari sastoji se u odabiranju jednog svojstva te stvari i uzimanju tog svojstva za predmet spoznaje. Međutim, mudračka spoznaja se sastoji u spoznaji onog što se zove nebiće (wu), a to „prevazilazi oblike i odlike“ i nema svojstava, te nikad ne može biti predmet spoznaje.[14] Spoznati nebiće znači biti s njime sjedinjen. Ovo stanje poistovećenosti sa nebićem zove se nirvana. Nirvana i prađna dva su vida jednog istog stanja stvari.[14] Kao što nirvana nije nešto što valja spoznati, tako je mudrost spoznaja koja nije spoznaja (Chao Lun, gl. 3).

Tri vrste mudrostiUredi

U komentarima Pali kanona se ističu tri vrste mudrosti. Prva nastaje na osnovu slušanja mudrih (sutta-maya paññā). U Budino vreme nema knjiga, a zapisivanje učenja se smatra degradacijom, tako da se mišljenje prenosilo usmeno. Potom treba da razmisli o tome što je čuo, da analizira i proceni kakve implikacije ima po njegov život. Time se formira druga vrsta mudrosti, rođena iz dubokog promišljanja (ćinta­-maya paññā). To je začetak ispravnog gledišta, i na toj tački počinjemo da razvijamo i druge vrline plemenitog osmostrukog puta. Na kraju, kada dovoljno ojačaju, te vrline će uticati na negovanje uma, što kao rezultat donosi mudrost na osnovu iskustva (bhavana-maya paññā). To je prodorna mudrost ili uvid koji donosi probuđenje.[15]

LiteraturaUredi

  • Ju-Lan, Fung (1977). Istorija kineske filozofije. Beograd: NOLIT. 
  • Iveković, Rada (1977). Rana budistička misao. Sarajevo: IP Veselin Masleša. 
  • Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd. 

IzvoriUredi

Vidi jošUredi

Spoljašnje vezeUredi

ReferenceUredi