Мошорин

ИсторијаUredi

Село се први пут помиње у 16. веку. За време турске власти (16-17. век), Мошорин се помиње као српско насеље. Од 1699. године село се налази под хабзбуршком влашћу, у оквиру хабзбуршке војне границе. Током 1848. и 1849. године било је део Српске Војводине, а после тога је поново део војне границе, све до 1873. године, када постаје део Бачко-бодрошке жупаније.

Од 1918. године, село је део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (касније названог Краљевина Југославија). Између 1918. и 1922. године, Мошорин је био део Бачке жупаније, између 1922. и 1929. део Београдске области, а између 1929. и 1941. део Дунавске бановине.

Село је 1941. године окупирано од стране мађарских фашиста, а у злогласној рацији на Божић 1942. године фашисти су убили 205 особа, од чега 94 мушкарца, 41 жену, 44 деце и 26 старих, по националности 170 Срба, 34 Рома и 1 Мађара. Део тела убијених бачен је у залеђену реку Тису, а други део закопан у четири масовне гробнице.

Мошорин је ослобођен 1944. године, и од тада је део нове Социјалистичке Југославије. Од 1992. године, део је Савезне Републике Југославије, а од 2003. до 2006. године део државне заједнице Србија и Црна Гора.

ДемографијаUredi

У насељу Мошорин живи 2110 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,7 година (36,5 код мушкараца и 38,9 код жена). У насељу има 823 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,36.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година	Становника




1948.	3035	^[1]
1953.	3065
1961.	2906
1971.	2694
1981.	2483
1991.	2552	2539
2002.	2779	2763

Етнички састав према попису из 2002.^[2]
Срби	2.678	96,92%
Роми	21	0,76%
Словаци	11	0,39%
Југословени	8	0,28%
Мађари	7	0,25%
Хрвати	5	0,18%
Црногорци	2	0,07%
Украјинци	2	0,07%
Русини	2	0,07%
Словенци	1	0,03%
Руси	1	0,03%
Немци	1	0,03%
непознато	11	0,39%

Мапа општине Тител и Шајкашке, која показује локацију Мошорина

Становништво према полу и старости ^[3]


	м	ж
?	5	10
80+	20	30
75-79	42	51
70-74	57	65
65-69	65	82
60-64	55	93
55-59	42	48
50-54	98	62
45-49	108	104
40-44	108	84
35-39	113	118
30-34	114	95
25-29	94	82
20-24	96	82
15-19	115	113
10-14	108	82
5-9	91	81
0-4	74	76
просек	36.5	38.9

Домаћинства

**Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	752	784	798	789	779	803	823

**Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просечан број чланова
Број домаћинстава	145	186	105	184	94	67	26	7	6	3	3.36

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	1132	381	665	59	27	-
Женски	1119	236	663	187	31	2

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	697	412	2	8	107	2	45	28	8	35
Женски	331	217	-	-	29	1	1	37	1	3
Оба	1028	629	2	8	136	3	46	65	9	38
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	8	16	11	3	8	-	-	2
Женски	-	3	5	13	16	4	-	-	1
Оба	2	11	21	24	19	12	-	-	3

Познате личности из МошоринаUredi

Андреја Бањац, посланик на Мајској скупштини.

Светозар Милетић

Георги Милетић (1837-?) (буг. Георги Милетич), бугарски учитељ и књижевник, брат Светозара Милетића и отац Љубомира Милетића.
Светозар Милетић (1826—1901), политички вођа Срба у Војводини.
Василије Поповић (1827—1905), парох мошорински
Арон Малетин, (1802-1861), адвокат и добротвор.
Исидора Секулић (1877—1958), позната српска књижевница, академик.
Душан Каназир (1921—2009), биолог, академик и председник САНУ 1981-1994.
Младен Дражетин (1951—2015), доктор друштвених наука, интелектуалац, економиста, позоришни стваралац, песник, књижевник и филозоф. Рођен је и умро у Новом Саду, а део детињства је провео у Мошорину, одакле му је родом био отац Рада.
Илија Коларић, сликар.
Светозар Т. Влашкалић, свештеник.
Илија Марковић (1842—1929), учитељ.
Радослав Марковић, (1865-1948), протојереј-ставрофор, апостол српског задругарства, писац.
Душан Марковић,(1874-1935), протојереј, познати национални радник, народни посланик.
Чеда М. Еремић,(1891-1942), свештеномученик.
Георгије В. Живанов,(1897-1942), свештеномученик.

Види јошUredi

РеференцеUredi

↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везеUredi

Портал Србија

[1] Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

[2] Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9

[3] Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

[1]

[2]

[3]