Мошорин
ИсторијаUredi
Село се први пут помиње у 16. веку. За време турске власти (16-17. век), Мошорин се помиње као српско насеље. Од 1699. године село се налази под хабзбуршком влашћу, у оквиру хабзбуршке војне границе. Током 1848. и 1849. године било је део Српске Војводине, а после тога је поново део војне границе, све до 1873. године, када постаје део Бачко-бодрошке жупаније.
Од 1918. године, село је део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (касније названог Краљевина Југославија). Између 1918. и 1922. године, Мошорин је био део Бачке жупаније, између 1922. и 1929. део Београдске области, а између 1929. и 1941. део Дунавске бановине.
Село је 1941. године окупирано од стране мађарских фашиста, а у злогласној рацији на Божић 1942. године фашисти су убили 205 особа, од чега 94 мушкарца, 41 жену, 44 деце и 26 старих, по националности 170 Срба, 34 Рома и 1 Мађара. Део тела убијених бачен је у залеђену реку Тису, а други део закопан у четири масовне гробнице.
Мошорин је ослобођен 1944. године, и од тада је део нове Социјалистичке Југославије. Од 1992. године, део је Савезне Републике Југославије, а од 2003. до 2006. године део државне заједнице Србија и Црна Гора.
ДемографијаUredi
У насељу Мошорин живи 2110 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,7 година (36,5 код мушкараца и 38,9 код жена). У насељу има 823 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,36.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 2.678 | 96,92% | ||
Роми | 21 | 0,76% | ||
Словаци | 11 | 0,39% | ||
Југословени | 8 | 0,28% | ||
Мађари | 7 | 0,25% | ||
Хрвати | 5 | 0,18% | ||
Црногорци | 2 | 0,07% | ||
Украјинци | 2 | 0,07% | ||
Русини | 2 | 0,07% | ||
Словенци | 1 | 0,03% | ||
Руси | 1 | 0,03% | ||
Немци | 1 | 0,03% | ||
непознато | 11 | 0,39% |
м | ж | |||
? | 5 | 10 | ||
80+ | 20 | 30 | ||
75-79 | 42 | 51 | ||
70-74 | 57 | 65 | ||
65-69 | 65 | 82 | ||
60-64 | 55 | 93 | ||
55-59 | 42 | 48 | ||
50-54 | 98 | 62 | ||
45-49 | 108 | 104 | ||
40-44 | 108 | 84 | ||
35-39 | 113 | 118 | ||
30-34 | 114 | 95 | ||
25-29 | 94 | 82 | ||
20-24 | 96 | 82 | ||
15-19 | 115 | 113 | ||
10-14 | 108 | 82 | ||
5-9 | 91 | 81 | ||
0-4 | 74 | 76 | ||
просек | 36.5 | 38.9 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1132 | 381 | 665 | 59 | 27 | - |
Женски | 1119 | 236 | 663 | 187 | 31 | 2 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 697 | 412 | 2 | 8 | 107 | 2 | 45 | 28 | 8 | 35 |
Женски | 331 | 217 | - | - | 29 | 1 | 1 | 37 | 1 | 3 |
Оба | 1028 | 629 | 2 | 8 | 136 | 3 | 46 | 65 | 9 | 38 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 2 | 8 | 16 | 11 | 3 | 8 | - | - | 2 | |
Женски | - | 3 | 5 | 13 | 16 | 4 | - | - | 1 | |
Оба | 2 | 11 | 21 | 24 | 19 | 12 | - | - | 3 |
Познате личности из МошоринаUredi
- Андреја Бањац, посланик на Мајској скупштини.
- Георги Милетић (1837-?) (буг. Георги Милетич), бугарски учитељ и књижевник, брат Светозара Милетића и отац Љубомира Милетића.
- Светозар Милетић (1826—1901), политички вођа Срба у Војводини.
- Василије Поповић (1827—1905), парох мошорински
- Арон Малетин, (1802-1861), адвокат и добротвор.
- Исидора Секулић (1877—1958), позната српска књижевница, академик.
- Душан Каназир (1921—2009), биолог, академик и председник САНУ 1981-1994.
- Младен Дражетин (1951—2015), доктор друштвених наука, интелектуалац, економиста, позоришни стваралац, песник, књижевник и филозоф. Рођен је и умро у Новом Саду, а део детињства је провео у Мошорину, одакле му је родом био отац Рада.
- Илија Коларић, сликар.
- Светозар Т. Влашкалић, свештеник.
- Илија Марковић (1842—1929), учитељ.
- Радослав Марковић, (1865-1948), протојереј-ставрофор, апостол српског задругарства, писац.
- Душан Марковић,(1874-1935), протојереј, познати национални радник, народни посланик.
- Чеда М. Еремић,(1891-1942), свештеномученик.
- Георгије В. Живанов,(1897-1942), свештеномученик.
Види јошUredi
РеференцеUredi
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Спољашње везеUredi
- Река Тиса код Мошорина
- The Monastery foundation of Ver. Rev. Svetozar Vlaskalic in Mosorin
- Place index - Mosorin
- Šta se to čudno zbiva u Mošorinu
- Mošorin
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)