Mladen Dražetin

Dr Mladen Dražetin
Dr Mladen Dražetin

Datum rođenja: 3. mart 1951.
Mesto rođenja: Novi Sad (Jugoslavija)
Datum smrti: 23. jul 2015.
Mesto smrti: Novi Sad (Srbija)
Mladen Dražetin
Mladen Dražetin glumi u pozorišnoj predstavi
Mladen Dražetin glumi u pozorišnoj predstavi

Mladen Dražetin (Novi Sad, 3. mart 1951 — Novi Sad, 23. jul 2015) bio je doktor društvenih nauka, srpski intelektualac, ekonomista, pozorišni stvaralac, pesnik, književnik i filozof. Rođen je u Novom Sadu 1951. godine. Njegov otac Rada bio je kurir u Mesnoj kancelariji u Mošorinu, a majka Vukica, rođena Janjatović, rodom je iz Sombora. Iza sebe je ostavio dela poezije, proze, drame i filozofije. Tvorac je Dopisnog pozorišta, specifične vrste teatarske organizacije i igre, koje je zamislio i organizovao 1974. godine. Preminuo je u Novom Sadu 2015. godine, a sahranjen je na groblju u Ledincima.

ŠkolovanjeUredi

Trgovačku školu je završio 1968. u Novom Sadu, Višu ekonomsku 1972. u Varaždinu, a diplomirao je na subotičkom Ekonomskom fakultetu 1983.

Magistarski rad odbranio je 1989. na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu sa tezom "Specifičnost nastanka i delovanja Dopisnog pozorišta u Novom Sadu, sa projekcijom daljeg usavršavanja", a doktorski 2004. na Fakultetu za uslužni biznis u Novom Sadu sa tezom "Amaterizam kao način čovekove samorealizacije putem lokalnih radio i televizijskih stanica u Vojvodini".

KarijeraUredi

Dražetin je obavljao razne poslove u više radnih organizacija, kao i organima državne uprave. Takođe je bio zaposlen i na TV Novi Sad i RTS-u, a radio je i kao profesor.

Kretanje u službi: radio u „Autovojvodini“ (1968-1977), u SOUR „Agrovojvodini“, gde je uređivao i istoimeni list (1977-1980), potom prešao u Skupštinu grada za tržišnog inspektora (1980-1985) i višeg tržišnog inspektora (1985-1990), pa u Televiziji Novi Sad bio direktor Službe zajedničkih programskih poslova (1990-1993) i rukovodilac Telekinoteke i urednik Redakcije za istoriografiju kulturnog nasleđa Vojvodine (1993-1994), a bio je i odgovorni urednik u „7 TV dana“. Zatim je radio kao savezni tržišni inspektor (1994-2003) i republički tržišni inspektor (2003-2009). Radio je i kao profesor desetak godina na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija u Novom Sadu za nastavne oblasti: multimedija I, multimedija II, VEB komunikacije i masovne komunikacije. Bio je i gost predavač na BK Univerzitetu iz Beograda i Učiteljskom fakultetu u Somboru. Takođe je bio porotnik u Višem sudu u Novom Sadu i sudski veštak za procenu vrednosti kapitala, procenu štete i obračun zarade.

Kulturni, edukativni i naučno-istraživački radUredi

Dražetin je bio tvorac Dopisnog pozorišta, specifične vrste teatarske organizacije i igre, koje je zamislio i organizovao 1974. godine, kao originalni pozorišni pokret za širenje elementarne pozorišne i etičko-estetičke kulture. Nalazio se i među osnivačima Pozornice dramske umetnosti, čiji je glavni rukovodilac bio od 1994.

Pozorišne predstave prikazivao je po selima, gradskim parkovima i trgovima, po preduzećima, pa i stanovima. TV emisija o ovom projektu Petra Ljubojeva dobila je 1986. Gran-pri na festivalu u Monte Karlu. Režirao je preko sto pozorišnih komada i recitala na amaterskim i profesionalnim scenama, u okviru Dopisnog pozorišta. Nastupao i kao glumac u pozorišnim predstavama i u desetak filmova.

Po sopstvenom scenariju režirao je dva filma nemih burleski „Rastrojene misli“ (1971) i „Komičari iz Novog Sada“ (1973). Bavio se poezijom i objavio je sedam zbirki pesama.

Na profesionalnim i amaterskim scenama izvođeni su mu socijalna drama „Ispovest“ (1972) i eksperimentalna komedija „Filozofija“ (1976). Uređivao je list amaterskih pozorišta „Pozornica“ (od 1974) i edicije „Tribina poezije“ (od 1981) i „Masovna kultura i umetnost“ (od 1996), sve u okviru izdavačke delatnosti Pozornice dramske umetnosti i Dopisnog pozorišta. Takođe je bio i član uredništva časopisa za kulturu i umetnost pod nazivom „Krovovi“ (izlazi u Sremskim Karlovcima).

Sem toga je bio književni kritičar, pozorišni i televizijski teoretičar. Na televiziji je bio autor (reditelj ili scenarista) više zapaženih emisija, kao što su „Zdravstveni teatar“, „75 godina Esperanta“ i dr.

Socijalna drama „Ispovest“ koju je Dražetin napisao igrana je u preko pedeset hiljada Mikro - teatara Dopisnog pozorišta širom sveta, kao obrazovno - edukativni program.

Napisao je knjigu iz oblasti etike, estetike i sociologije kulture pod nazivom „Večna umetnost igre“, koja je rezultat njegovog tridesetogodišnjeg naučno-istraživačkog rada i izbora iz nastavnog gradiva sa predavanja na fakultetima, višim i visokim školama, gde ga je od 1996. do 2013. godine slušalo preko deset hiljada studenata.

Dražetin je održao i niz zapaženih predavanja „O nastanku i delovanju Dopisnog pozorišta iz Novog Sada, kao univerzalnog korespondentnog sistema“ u više država - Rusiji, Austriji, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Grčkoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Republici Srpskoj, Makedoniji i Crnoj Gori.

Igrao je epizodne uloge u dva domaća dugometražna filma: „Jevreji dolaze“ u režiji Prvoslava Marića i „Peščaniku“, koji je snimljen po romanu Danila Kiša.

Bio je član Društva književnika Vojvodine (DKV) i Udruženja novinara Srbije (UNS).

2016. godine, na književnoj manifestaciji „U čast Sime Cucića“ koju organizuje Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa, Dražetin je posthumno nagrađen plaketom „Sima Cucić“, za ukupan doprinos afirmaciji književnosti za decu.

Uvršten je u Enciklopediju Novog Sada (Sveska 7, Novi Sad, 1996), Leksikon umetnika Vojvodine (Roman Vehovec, Novi Sad, 2001), Azbučnik pisaca za decu (Svetozar Malešev, Novi Sad, 1997), Antologiju najlepših pesama o ljubavi „Velika tajna“ (Pero Zubac, Beograd, 1997), Antologiju novijeg srpskog pesništva za decu i mlade „Kad srce zasvetluca“ (Pero Zubac, Ruma, 2009), Biografski rečnik Šajkaške (Boško Brzić, Novi Sad, 2013), „Rečnik Vojvodine“ Miroslava Antića (Sarajevo, 1989).

Tekstovi su mu objavljivani u sledećim publikacijama (časopisima, listovima, zbornicima): „Autovojvodina“ (Novi Sad), „Enciklopedija Novog Sada“ (Novi Sad), „Zlatna greda“ (Novi Sad), „Krovovi“ (Sremski Karlovci), „Lipar“ (Kragujevac), „Luča“ (Subotica), „Majdan“ (Kostolac), „Naftaš“ (Novi Sad), „Naše stvaranje“ (Leskovac), „Pozornica“ (Novi Sad), „Romologija“ (Novi Sad), „Sveske za istoriju Novog Sada“ (Novi Sad), „Svitak“ (Požega), „Stig“ (Malo Crniće), „Studia Ruthenica“ (Novi Sad), „Susreti“ (Novi Sad), „Ulaznica“ (Zrenjanin), „Uspenja“ (Leskovac), „Švetlosc“ (Novi Sad). Dražetinova dela i tekstovi su prevođeni na esperanto i rusinski jezik.

DelaUredi

USPAVANKA
Vetar duva i kolevku ljulja, da uspava maminog dragulja.
Buji baji milo moje luče, skinuću ti iz gnezda golupče.
Spavaj sine, spavaj zlato moje, doneću ti slavuja što poje.
Kad na dudu zadremaju vrapci kupiću ti srce na ljuljašci.
„Spavaj Rašo. Zoro, još ne svani“! Zapevaće ptičice na grani.

—Pesma iz Dražetinove zbirke dečijih pesama „Srce na ljuljašci“ (1990).

Knjige koje je Dražetin objavio za života:

  • „Pesme“, zbirka pesama (1971),
  • „Sjaj tihe noći“, zbirka pesama (1971),
  • „Zametene uzde“, zbirka pesama (1972),
  • „Tuga sna“, zbirka pesama (1974),
  • „Posle lutanja“, zbirka pesama (1981),
  • „Tajni porub“, zbirka pesama (1986),
  • „Srce na ljuljašci“, zbirka dečijih pesama (1990),
  • „Večna umetnost igre“ - Filozofija novog razvoja (teorija i praksa) - Prvi srpski filozofski sistem (Novo Miloševo, Banatski kulturni centar, 2014).

Dražetinove knjige objavljene posthumno:

  • „Univerzalni animatorski sistem Dopisno pozorište - korespondentni proces igre (teorija i praksa)“ (Šajkaš - Novi Sad, 2017),
  • „Ticanova buna 1807: nacionalna drama u tri čina“ (Šajkaš - Novi Sad, 2017).

Pozorišni komad „Ticanova buna 1807: nacionalna drama u tri čina“ je poslednje Dražetinovo delo, koje je završio neposredno pred smrt, a koje je dramatizovao i napisao upravljajući se i usklađujući prema naučnoj građi Istorijskog instituta SANU, kao i obrađenih primerenih priča i legendi, koje su se o Ticanu prenosile s kolena na koleno.

U pripremi je izdavanje i štampanje još nekoliko Dražetinovih neobjavljenih dela.

Neobjavljena Dražetinova dela:

  • „Pački Švapa“ (roman),
  • „Krilata pesma“ (pesme za decu),
  • „Ispovest“ (socijalna drama) i „Filozofija od A do Š“ (Eksperimentalna komedija),
  • „Tragovi večnosti - Težnja ka kulturnoj beskonačnosti - tekstovi, eseji, recenzije, književni, biografski i drugi prikazi“ (zbornik radova),
  • „Hiljadu pesama“ (pesme),
  • „Amaterizam kao način čovekove samorealizacije putem lokalnih radio i televizijskih stanica u Vojvodini“ (doktorska teza),
  • „Dopisno pozorište“ (skripta) i „Režija na kiši“ (pozorišni komad).

LiteraturaUredi

  • Radomir Mićunović, „I posle lutanja lutanje“, Dometi - časopis za kulturu, 27, godina VIII, zima 1981.
  • Mladen Dražetin, „Odlomak iz romana „Život smrti““, Susreti, broj 4, Novi Sad, 1983.
  • „Između danas i sutra“, Susreti drugarstva radnika Novog Sada 83, Novi Sad, 1983.
  • Miroslav Antić, „Rečnik Vojvodine“, Sarajevo, 1989.
  • Vlado Mićunović, „Tragovi vremena“, Novi Sad, 1990.
  • Mladen Dražetin, „Pački Švapa“, Krovovi - List za kulturu i umetnost, broj 19/20, Sremski Karlovci, maj 1990.
  • Mr Mladen Dražetin, „Duhovni preobražaj Roma putem sveprisutnog sistema Dopisnog Pozorišta“, Romologija - časopis za književnost, kulturu i društvena pitanja Roma, Novi Sad, 1993, broj 3.
  • Dr Petar Ljubojev, „Dražetin mr Mladen“, Enciklopedija Novog Sada, sveska 7, Novi Sad, 1996.
  • Dr Petar Ljubojev, „Dopisno pozorište“, Enciklopedija Novog Sada, sveska 7, Novi Sad, 1996.
  • „Almanah pozorišta Vojvodine 94/95.“, Pozorišni muzej Vojvodine, Novi Sad, 1996.
  • „Almanah pozorišta Vojvodine 95/96.“, Pozorišni muzej Vojvodine, Novi Sad, 1997.
  • Pero Zubac, „Velika tajna“, Beograd, 1997.
  • Svetozar Malešev, „Azbučnik pisaca za decu (Azbučnik blagoglasnosti)“, Zmajeve dečje igre - Detinjstvo, Novi Sad, 1997.
  • Mr. Mladen Dražetin, „Esej o društvu“, Ulaznica - časopis za kulturu, umetnost i društvena pitanja, Zrenjanin, 1998, broj 157-158.
  • Miroslav Antić, „Rečnik Vojvodine“, Novi Sad, 1998.
  • „Almanah pozorišta Vojvodine 98/99.“, Pozorišni muzej Vojvodine, Novi Sad, 2000.
  • Roman Vehovec, „Leksikon umetnika Vojvodine“, knjiga 1, Novi Sad, 2001.
  • Mladen Dražetin, „Pozornica dramske umetnosti“, Enciklopedija Novog Sada, knjiga 20, Novi Sad, 2002.
  • Boriša Milićević, „Poeziaj donacoj“, Esperanto-societo „Marko Nešić“, Novi Sad, 2003.
  • Pero Zubac, „Kad srce zasvetluca“, Ruma, 2009.
  • Mladen Dražetin, „O Dopisnom pozorištu“, Sveske za istoriju Novog Sada, broj 14, Novi Sad, 2013.
  • Boško Brzić, „Biografski rečnik Šajkaške“, Novi Sad, 2013.
  • Mladen Dražetin, „Večna umetnost igre“ - Filozofija novog razvoja (teorija i praksa) - Prvi srpski filozofski sistem (Novo Miloševo, Banatski kulturni centar, 2014).
  • Mladen Dražetin, „Ispovest“ (socijalna drama) i „Filozofija od A do Š“ (Eksperimentalna komedija) (Arhetipsko izdanje, Novi Sad, 2014).
  • Vlado Mićunović, „Prvi romski teatri u Srbiji i Vojvodini“, Novi Sad, 2014.
  • „Sećanja - Mladen Dražetin“, Zlatna greda - list za književnost, umetnost, kulturu i mišljenje, broj 163-164, Novi Sad, maj/jun 2015.
  • Mladen Dražetin, „Pački Švapa“ (proza), Zlatna greda - list za književnost, umetnost, kulturu i mišljenje, broj 169-170, Novi Sad, novembar/decembar 2015.
  • Mladen Dražetin, „Univerzalni animatorski sistem Dopisno pozorište - korespondentni proces igre (teorija i praksa)“ (Šajkaš - Novi Sad, 2017).

Spoljašnje vezeUredi