Otvori glavni meni
Ahilej, vođa Mirmidonaca pod Trojom, mramor, oko 240. nove ere.

Mirmidonci (starogrčki: Μυρμιδόνες) bili su mitski narod koji se prvi put spominje u Homerovoj Ilijadi, gde se za njih kaže da žive u Tesaliji, da su vrlo hrabri i vešti ratnici i da ih u trojanskom ratu predvodi junak Ahilej.[1] Prema mitu, bili su potomci Mirmidona, sina Zevsovog i Eurimeduzinog, kralja u Ftiotidi.[2] Pričalo se da se Zevs Eurimeduzi približio u obličju mrava (μύρμηξ) i da je zato dečak rođen iz tog spoja dobio ime Mirmidon.[3]

U drugom mitu Mirmidonci su povezani s ostrvim Eginom, koje se u davnini navodno zvalo Enona ili Enopija, a kasnije je nazvano Eginom po nimfi Egini, kćerki rečnog boga Asopa, koju je oteo i na to ostrvo odneo Zevs, gde mu je ona rodila sina Eaka. Neki kažu da je ostrvo bilo još nenaseljeno u doba kad je Eak rođen te da je Zevs tamošnje mrave (μύρμηκες) pretvorio u ljude, koji su nazvani Mirmidoncima i kojima je Eak potom vladao, odnosno, prema drugima, da su ljudi po Zevsovom nalogu izrasli iz zemlje.[4][5][6] S druge strane, Ovidije pretpostavlja da to ostrvo nije bilo nenaseljeno pre Eakovog rođenja te kaže da je tokom Eakove vladavine boginja Hera, ljubomorna na nimfu Eginu, opustošila ostrvo poslavši na njega bolest i strašnog zmaja, koji je odneo gotovo sve tamošnje stanovnike, pa je naposletku Zevs ponovo naselio ostrvo pretvarajući mrave u ljude.[7][8]

Neki moderni ispitivači izneli su tezu da ova legenda o Egini predstavlja mitski odraz kolonizacije tog ostrva, na kojem su se naselili kolonisti iz Flijunta na reci Asop na Peloponezu i iz Ftije u Tesaliji, izvornom središtu Mirmidonaca. Legenda dalje kaže da je Eak smatran nekom vrstom vrhovnog božanstva na Egini, ali da su njegovi sinovi napustili ostrvo, pri čemu je Telamon otišao na Salaminu, a Pelej u Ftiju. No, sve što se s bar nekim stupnjem sigurnosti može pretpostaviti na temelju ovih legendi jeste to da su prvobitni naseljenici na Egini bili Ahejci.[9]

ReferenceUredi

LiteraturaUredi