Karlovački mir

Karlovački mir je mir sklopljen u Sremskim Karlovcima 26. januara 1699, između Austrije i njenih saveznika na jednoj strani i Turske na drugoj (na kraju Velikog bečkog rata 1683-1699), uz posredovanje Engleske i Holandije. U ovom istorijskom događaju učestvovali su i predstavnici hrišćanske Svete liga, Rusije, Venecije i Poljske.

Pregovori su počeli još 24. oktobra 1698. i prvi put u istoriji diplomatije odvijali su se za okruglim stolom, da niko nema primat u pročelju. Svaka od četiri delegacije ulazila je u većnicu (u improvizovanoj baraci) na svoja vrata, da ni tu ne bi bilo prvenstva nijedne strane.

Mir je zatražila Turska, posle nekoliko uzastopnih poraza u ratu sa Austrijom, počev onog pod Bečom 1683, pa do bitke kod Sente 1697, čime je označeno njeno definitivno povlačenje iz Srednje Evrope. Tih dana u Karlovcima i Petrovaradinskoj tvrđavi bilo je smešteno preko 150 ljudi, članova delegacija i onih što su ih opsluživali. Mnogi su bili pod razapetim šatorima u blizini većnice.

Tursku je zastupao reisefendija Rami, Austriju grof Volfgang Etingen, Rusiju Prokopije Bogdanovič Voznicin, Poljsku Stanislav Malahovski, Veneciju Karlo Racini, Holandiju Jakob Kolier a Englesku ser Vilijem Pečet. Pregovarači su se sastajali 36 puta i konačno odlučili da potpišu mir, na dvadeset godina, 15 minuta pre ponoći «kada su zvezde imale pogodan položaj».

Određene su nove granice između Austrije i Turske. Erdelj (Transilvanija), ostao je pod vlašću austrijskog cara, Banat, omeđen Morišom i Tisom, zadržala je Turska, od ušća Tise išla je granica pravom linijom prema Mitrovici, tako da je i donji Srem ostavljen Turcima, a dalje je Sava činila granicu od ušća Bosuta do Une, pa je Hrvatska, kao i Slavonija, Lika i Banija ušla u sastav Austrijske carevine. Venecija (Mletačka republika) dobila je Moreju, Knin, Sinj, Vrgorac i Gabelu, a dobila je i obalski pojas od Herceg-Novog do Risna. Kraljevina Poljska je dobila pokrajinu Podoliju u današnjoj Ukrajini.

Određena je mešovita komisija da sprovede razgraničenje, a granicu je povukao austrijski visoku oficir Alozije Ferdinand Marsili. Karlovačkim mirom vraćeni su zarobljenici obe strane, Turska se obavezala da će sprečiti pogranične upade osobito hajduka i prebega, a omogućeno je austrijskim podanicima slobodno trgovanje po Turskoj., takođe je obezbeđena zaštita hrišćanskih hodočasnika u Palestini.

Na mestu gde je potpisan Karlovački mir u Sremskim Karlovcima petrovaradinski franjevci su u nekadašnjoj većnici uredili bogomolju, da bi karlovački katolici podigli 1817. hram pod nazivom Kapela mira.

Vidi još

• Beogradski mir

Vanjske veze

Karlovački mir na Wikimedijinoj ostavi

• „Tri veka okruglog stola“ Arhivirano 2014-09-11 na Wayback Machine-u, Vlada Arsić, Press magazin, 28. decembar 2007.
• „Kapela mira i okrugli sto“, Nenad Prodanović, Klub putnika Srbije, 27. oktobar 2007.