Милошевац (Велика Плана)

(Preusmjereno sa stranice Miloševac (Velika Plana))

Милошевац је село у Србији на 44°26' северне географске ширине и 21°06' источне географске дужине. Налази се у Подунавском округу и припада Општини Велика Плана. Удаљено је око 15 километара од Смедеревске Паланке и исто толико од Велике Плане. Центар села је три километра удаљен од Велике Мораве и налази се на левој обали ове реке. Због близине највећој српској реци село носи надимак Скела на Морави.

За остале употребе, погледајте чланак Милошевац.
Милошевац

Центар Милошевца
Центар Милошевца

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Подунавски
Општина Велика Плана
Становништво
Становништво (2011) 3426
Положај
Координате 44°26′02″N 21°06′22″E / 44.433833°N 21.106°E / 44.433833; 21.106
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 80 m
Милошевац na mapi Srbije
Милошевац
Милошевац
Милошевац (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 11318
Позивни број 026
Регистарска ознака VP


Координате: 44° 26′ 02" СГШ, 21° 06′ 22" ИГД

Према попису из 2002. било је 3426 становника (према попису из 1991. било је 4131 становника).

Историја

uredi
  За више информација погледајте чланак Историја Милошевца

Географија

uredi

Положај

uredi

Милошевац се налази у Доњем Поморављу, које се још назива и Смедеревско Поморавље. Доње Поморавље се простире од ушћа Јасенице у Велику Мораву на југу до ушћа Мораве у Дунав на северу. Јужно од Милошевца на 15-так километара налази се Велика Плана, југозападно на такође 15 километара Смедеревска Паланка и северно на 30-35 километара налазе се Смедерево и Пожаревац. Источно од Милошевца тече река Велика Морава правцем југ-север.

Од Велике Плане до Смедерева са размаком око 2-3 километара изграђена су следећа села: Велико Орашје, Крњево, Трновче, Милошевац, Лозовик, Сараорци, Лугавчина, Осипаоница, Скобаљ, Мала Крсна, Враново и Радинац. Сва ова села имају до пет хиљада становника и леже на такозваном Цариградском друму (Београд - Ниш - Цариград). То је тип груписаних, ушораних друмских села. Западно од Милошевца правцем север-југ простире се тзв. брдска греда као огранак (подножје) Шумадијских планина, а источно, преко Мораве, се простире брдска греда правцем север-југ од Свилајнца до Пожаревца као подножје (огранак) Хомољских планина.

Дужина Доњег Поморавља од Велике Плане до Смедерева износи око 50, а ширина од Велике Мораве до шумадијске брдске греде у просеку око 10 километара. Ширина се повећава у првцу севера, ка Смедереву. Милошевац лежи на половини те ширине Поморавља (3-4 километара до Велике Мораве, 3-4 километара до брда). На западу од Милошевца налази се Цариградски друм (Велика Плана - Смедерево), железничка пруга (Велика Плана - Мала Крсна) и ауто-пут (Ниш - Београд). Милошевац је од Београда удаљен око 80, од Ниша 180, и од Крагујевца 70 километара.

Атар села Милошевац се на северу граничи са Лозовиком, на западу са Голобоком и Крњевом, са јужне стране су Трновче и Велико Орашје, док се преко Мораве налази Општина Жабари.

Клима

uredi

Клима Милошевца припада прелазу из континенталне у умерено континенталну, што значи да се познају и сва четири годишња доба. Током зиме, а неретко и у јесен, честа појава је изразито јак југоисточни ветар кошава, који дува у пределу Подунавља и Поморавља из правца Карпата. Дужина трајања кошаве је углавном три до седам дана. Зимске температуре се најчешће крећу између -5°C и +2°C. Са друге стране лета су веома топла и жива у термометру неретко иде и преко четрдесет степени целзијуса.

Демографија

uredi

Према попису из 2002. године у насељу Милошевац живи 2592 пунолетна становника. Овом броју становника треба додати и 270 деце смештене код породица у организацији Центра за породични смештај деце Рада Ђулић Младеновић-Црна, која су становници Милошевца од своје прве до двадесете године, односно до завршетка заната или школе када одлазе у своје општине на запослење, или остају у Милошевцу. Просечна старост становништва износи 39,5 година (38,0 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 1004 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,41. У последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Постоји 128 презимена у Милошевцу. Велика већина житеља Милошевца су Срби, православне хришћанске вероисповести.

Доста Милошевчана који су током свог радног века становници Смедеревске Паланке, Велике Плане, Смедерева, Пожаревца, Крагујевца, Београда и шире после пензионисања се трајно враћају и поново постају становници Милошевца.

Занимања Милошевчана показују шароликост од пољопривредника до академика и генерала, укључујући и све врсте заната.

У Милошевцу постоје фудбалски и шах-клуб, као и биоскоп, библиотека (школска, месна и библиотека Центра).

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 4201 [1]
1953. 4534
1961. 4460
1971. 4387
1981. 4361
1991. 4131 3861
2002. 3867 3426
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
3.337 97,40%
Југословени
  
7 0,20%
Румуни
  
5 0,14%
Македонци
  
4 0,11%
Словенци
  
3 0,08%
Роми
  
3 0,08%
Хрвати
  
2 0,05%
Мађари
  
2 0,05%
Црногорци
  
1 0,02%
Муслимани
  
1 0,02%
непознато
  
42 1,22%


Црква

uredi

У центру села налази се црква Рођења Пресвете Богородице из 1870. године. Црквена општина по благослову епископа браничевскога др Игнатија издаје парохијски лист Православни пастир три пута месечно. При Црквеном одбору оформљен је и хор који је имао запажене наступе. Секција је приредила доста драмских представа и неколико духовних академија. Обележили су јубилеје 800 година манастира Хиландар и 2000 година хришћанства.

Школа

uredi

Основна школа Академик Радомир Д. Лукић добила је ово име у 2000. години, а до тада се звала ОШ Бранко Радичевић. У школској 2000/2001. години школа има 590 ученика и 39 наставника.

У оквиру школе ради ђачка кухиња са свим потребним сваременим инвентаром.

Забавиште

uredi

У забавишту раде две васпитачице и један васпитач са седамдесеторо деце. Обданиште је у саставу забавишта у Великој Плани.

Центар за породични смештај деце

uredi

Центар за породични смештај деце Рада Ђулић Младеновић-Црна тренутно има 270 штићеника, размештених у 125 хранитељске породице. Актуелни директор центра је Војислав Павловић, који је и сам некада био штићеник дома.[4]

Старија зграда је подигнута 1963. године, а новија 1980. године.

Спорт

uredi

Фудбал

uredi

Фудбалски клуб „Слога“ формиран је 1932. године, а 1936. године трговац Светислав Ђурић са оцем Владом у Табачини формира још једну фудбалску екипу коју звог превелике борбености у почетку прозваше „Стршљенови“, а касније ФК „Србија“. На кратко време постојао је и трећи клуб у Милошевцу, који је формирао кафеџија Драгослав Богдановоћ-Госа и Петар Атанасковић-Шваба у Богданској мали и назвали га „Славија“. „Славија“ се расформирала 1943. године тако што су сви играчи из Богданске мале и из Табачине прешли у „Слогу“.

Данас се ФК „Слога“ такмичи у Подунавској окружној лиги.

Шах

uredi

1975. године група шаховских заљубљеника на челу са шаховским педагогом Драганом Станковићем успева да оформи клуб, обезбеди клупске просторије, у почетку у Дому културе, касније у Месниј заједници и укључи га у званично такмичење-лигу Подунавско-браничевског округа, где се већ годинама са више или мање успеха такмичи. Данас шах клуб „Слога“ има педесетак чланова и двадесетак регистрованих играча који чине окосницу екипе.

Највећи успеси клуба до сада су прво место на општинском купу Велике Плане 1984. године, те друго место на регионалном купу у Кучеву исте године.

Стони тенис

uredi

Стонотениски клуб је основан 1982. године и такмичио се у Српској лиги десетак година са променљивим успехом.

Знамените личности

uredi

Референце

uredi
  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  4. Исповест: Кад порастеш потражи ме („Вечерње новости“, 22. јун 2013)

Литература

uredi
  • Војислав Обрадовић, Милошевац: 1476-2000: монографија, ОШ „Радомир Лукић“, 2001.

Спољашње везе

uredi